Srbija imala jedan od najvećih viškova smrtnosti u decembru i julu u Evropi 1Foto: EPA-EFE/ MARKO ĐOKOVIĆ

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, objavljeni u četvrtak, pokazuju da je tokom januara ove godine preminulo 10.417 osoba, što je skoro 20 odsto više u odnosu na januar 2020, odnosno 13,5 odsto više u odnosu na prosek 2017- 2020.

Istovremeno, ako se uporedi višak smrtnosti u Srbiji i pojedinačnim zemljama Evropske unije, vidi se da je tokom decembra i jula, Srbija beležila značajniji višak smrtnosti u poređenju sa većinom EU članica. Tokom aprila, kada su mnoge EU države imale strmoglavi rast broja preminulih, Srbija je zebeležila povećanje od šest odsto.

Višak smrtnosti koji je zabeležen u svim zemljama Evrope otkriva kolike su zapravo posledice pandemije, s obzirom na to da je zvanično registrovan broj žrtava kovida 19 daleko manji od prosečnog broja preminulih u svetu, kada se posmatraju prethodne godine.

Ta činjenica delom se objašnjava time što nisu zabeležni svi preminuli od kovida, a delom time što su ljudi umirali jer nisu mogli na vreme da dobiju lekarsku pomoć u zdravstvenim sistemima, koji su bili usmereni na zbrinjavanje kovid bolesnika.

Tokom prethodne godine najviše preminulih u Srbiji bilo je u decembru – kada je život izgubio 17.321 građanin što je skoro 97 odsto više u odnosu na isti mesec 2019, i 70 odsto više u odnosu na prosek za period 2016-2019.

Kada se ovaj broj uporedi sa viškom smrtnosti u zemljama Evropske unije, vidi se da su jedino tri zemlje imale veći višak smrtnosti u decembru u poređenju sa Srbijom posmatrajući četvorogodišnji prosek – Slovenija (79,7 odsto), Litvanija (77,5 odsto) i Bugarska (75, 8 odsto).

Prethodno je u Srbiji najveće povećanje broja umrlih registrovano u novembru i julu. U novembru je umrlo 35,6 odsto više u odnosu na 2019, odnosno 30, 5 odsto više u odnosu na isti period 2016-2019.

Tokom tog meseca u EU najveći višak smrtnosti zabeležile su Bugarska (95,7 odsto povećanje u odnosu na četvorogodišnji prosek), Poljska (97, 2 odsto) i Slovenija (91 odsto), dok su rast umrlih približan Srbiji imale Španija i Francuska.

Tokom jula u Srbiji je umrlo 20 odsto više nego u istom mesecu 2019, odnosno 26,9 odsto više u odnosu na četvorogodišnji prosek.

Posmatrajući višak smrtnosti samo tokom tog perioda Srbija odskače od svih zemalja EU, u kojima je tokom leta ili nije beležen višak umrlih, ili je on bio minimalan s izuzetkom Portugala (25,3 odsto).

Međutim, ako se pogleda april, vidi se da je višak smrtnosti u Srbiji u odnosu na četvorogodišnji prosek bio šest odsto, što je jedan od manjih brojeva u poređenju sa zemljama EU, u kojima je najgore prošla Španija sa povećanjem od skoro 80 odsto i Belgija sa 74 odsto.

Eurostat je prethodno saopštio da je u EU umrlo 450.000 ljudi više u periodu između marta i novembra u poređenju sa četvorogodišnjim prosekom (2016-2019) za isti period. Pri tome, najviše smrti bilo je prvo u aprilu kada je zabeleženo 25 odsto više preminulih.

Sledeći značajan rast umrlih počeo je tokom avgusta da bi u septembru iznosio osam odsto više od proseka, u oktobru 17 odsto, a u novembru 40 odsto.

Objavljeni podaci nisu obuhvatali uzrok smrti. Prema zvaničnoj statistici, od korona virusa u Srbiji je preminulo 4.414. Podaci o preminulima po uzroku smrti tokom 2020. godine Republički zavod za statistiku trebalo bi da objavi polovinom ove godine.

Manje rođenih, više umrlih

Tokom 2020, u Srbiji je rođeno je manje beba, a zabeležen je veći broj umrlih nego 2019. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Broj živorođenih u Srbiji za period od januara do decembra 2020. godine iznosi 61.693. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 63.484, beleži se pad od 1.791 odnosno za 2,8 odsto. Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu od januara do decembra 2020. godine iznosi 114.954 i u odnosu na isti period prethodne godine beleži se rast od 13.991 ili za 13,9 odsto (u 2019. broj umrlih bio je 100.963). D. J.

close
Srbija imala jedan od najvećih viškova smrtnosti u decembru i julu u Evropi 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.