Srbija imala jedan od najvećih viškova smrtnosti u decembru i julu u Evropi

Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku, objavljeni u četvrtak, pokazuju da je tokom januara ove godine preminulo 10.417 osoba, što je skoro 20 odsto više u odnosu na januar 2020, odnosno 13,5 odsto više u odnosu na prosek 2017- 2020.

Istovremeno, ako se uporedi višak smrtnosti u Srbiji i pojedinačnim zemljama Evropske unije, vidi se da je tokom decembra i jula, Srbija beležila značajniji višak smrtnosti u poređenju sa većinom EU članica. Tokom aprila, kada su mnoge EU države imale strmoglavi rast broja preminulih, Srbija je zebeležila povećanje od šest odsto.

Višak smrtnosti koji je zabeležen u svim zemljama Evrope otkriva kolike su zapravo posledice pandemije, s obzirom na to da je zvanično registrovan broj žrtava kovida 19 daleko manji od prosečnog broja preminulih u svetu, kada se posmatraju prethodne godine.

Ta činjenica delom se objašnjava time što nisu zabeležni svi preminuli od kovida, a delom time što su ljudi umirali jer nisu mogli na vreme da dobiju lekarsku pomoć u zdravstvenim sistemima, koji su bili usmereni na zbrinjavanje kovid bolesnika.

Tokom prethodne godine najviše preminulih u Srbiji bilo je u decembru – kada je život izgubio 17.321 građanin što je skoro 97 odsto više u odnosu na isti mesec 2019, i 70 odsto više u odnosu na prosek za period 2016-2019.

Kada se ovaj broj uporedi sa viškom smrtnosti u zemljama Evropske unije, vidi se da su jedino tri zemlje imale veći višak smrtnosti u decembru u poređenju sa Srbijom posmatrajući četvorogodišnji prosek – Slovenija (79,7 odsto), Litvanija (77,5 odsto) i Bugarska (75, 8 odsto).

Prethodno je u Srbiji najveće povećanje broja umrlih registrovano u novembru i julu. U novembru je umrlo 35,6 odsto više u odnosu na 2019, odnosno 30, 5 odsto više u odnosu na isti period 2016-2019.

Tokom tog meseca u EU najveći višak smrtnosti zabeležile su Bugarska (95,7 odsto povećanje u odnosu na četvorogodišnji prosek), Poljska (97, 2 odsto) i Slovenija (91 odsto), dok su rast umrlih približan Srbiji imale Španija i Francuska.

Tokom jula u Srbiji je umrlo 20 odsto više nego u istom mesecu 2019, odnosno 26,9 odsto više u odnosu na četvorogodišnji prosek.

Posmatrajući višak smrtnosti samo tokom tog perioda Srbija odskače od svih zemalja EU, u kojima je tokom leta ili nije beležen višak umrlih, ili je on bio minimalan s izuzetkom Portugala (25,3 odsto).

Međutim, ako se pogleda april, vidi se da je višak smrtnosti u Srbiji u odnosu na četvorogodišnji prosek bio šest odsto, što je jedan od manjih brojeva u poređenju sa zemljama EU, u kojima je najgore prošla Španija sa povećanjem od skoro 80 odsto i Belgija sa 74 odsto.

Eurostat je prethodno saopštio da je u EU umrlo 450.000 ljudi više u periodu između marta i novembra u poređenju sa četvorogodišnjim prosekom (2016-2019) za isti period. Pri tome, najviše smrti bilo je prvo u aprilu kada je zabeleženo 25 odsto više preminulih.

Sledeći značajan rast umrlih počeo je tokom avgusta da bi u septembru iznosio osam odsto više od proseka, u oktobru 17 odsto, a u novembru 40 odsto.

Objavljeni podaci nisu obuhvatali uzrok smrti. Prema zvaničnoj statistici, od korona virusa u Srbiji je preminulo 4.414. Podaci o preminulima po uzroku smrti tokom 2020. godine Republički zavod za statistiku trebalo bi da objavi polovinom ove godine.

Manje rođenih, više umrlih

Tokom 2020, u Srbiji je rođeno je manje beba, a zabeležen je veći broj umrlih nego 2019. godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Broj živorođenih u Srbiji za period od januara do decembra 2020. godine iznosi 61.693. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 63.484, beleži se pad od 1.791 odnosno za 2,8 odsto. Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu od januara do decembra 2020. godine iznosi 114.954 i u odnosu na isti period prethodne godine beleži se rast od 13.991 ili za 13,9 odsto (u 2019. broj umrlih bio je 100.963). D. J.