Iako imamo brojne elemente fašizma, srpsko društvo još nije fašističko, ali ide u tom pravcu, zaključak je antifašističke tribine u Novom Sadu organizovane povodom Dana pobede nad fašizmom na temu „Fašizacija društva i njegove posledice – šta da se radi“.
Politikolog Radivoje Jovović je podsetio da se fašizam javlja u različitim oblicima od antisemitizma, do islamofobije, rasizma, nacionalizma…
„Izvorno značenje fašizma podrazumeva ekstremni etatizam sa primesama ekstremnog nacionalizma, a danas ga možemo odrediti po definiciji Norberta Fobija koji ističe da je fašizam makro politička ideologija koja predstavnike vlastite zajednice (kulturne, nacionalne, religijske, rodne, seksualne…) predstavlja kao superiorne u odnosu na druge zajednice koji se predstavljaju kao inferiorni usled čega zahteva uskraćivanje i ograničavanje prava pripadnika tih drugih zajednica“.
Prema rečima politikološkinje Branislave Kostić, da bi neko društvo bilo fašističko moralo bi da ima širok sloj pauperizovanih građana koji nemaju moć, pa zato prihvataju populističke partije, odnosno da ih u politici vode emocije, a ne racio.
Drugi element je da imamo državu koja odlučuje o svemu, a pri tom vlast nije u institucijama, nego je vlast preuzela jedna stranka, odnosno njen lider.To je ozbiljan preduslov da bi govorili o fašizmu. Sve drži jedan čovek: zakonodavnu i izvršnu vlast, izbor kadrova na sve funkcije, pa i lokalnu samoupravu.
„Mi smo dozvolili da kompletna državna struktura pripadnu jednoj partiji i jednom čoveku. Time smo omogućili prvi preduslov fašizma a to je da vlasdt nije u institucijama nego da je prešla u ruke jedne partije i jednog čoveka oko koga se neguje kult vođe“, ocenila je Kostić.
„Fašizam je uvek nastupao kameleonski i društvo je kasno prepoznavalo fašizaciju – mi to sada živimo. Sledeće što se dogodilo u Srbiji: dozvolili smo relativizaciju fašizma. Kada je izvedeno izjednačavanje četnika i partizana, počeli smo pravo zamagljivanje fašizma. Nakon toga, izjednačavanja boraca protiv fašizma i onih koji su sa njim sarađivali, bilo je potpuno normalno da se napravi sledeći korak tzv. „istorijsko pomirenje“ sa onima koji su nas uveli u ratove. Kao što je i naredni korak bio normalan, dolazak na vlast ljudi koji su se dugo zalagali za ideologiju koja je bliska fašističkoj. Četvrti preduslov: fašizam dolazeći na vlastd nije propagirao nikakvu veliku ideologiju i teorije. Fašizam je ideologija emocija, koja se populistički lako prihvata i zbog toga je strašno važno da se strašno ponovo i ponovo ponavlja. Hitler je u tu svrhu iskoristio dva tada glavna medija:radio i bioskope. Da nije bilo te propagande, ta ideologija, koja je suštinski tanka, nikada ne bi osvojila mase“, navela je Kostić.
Ona ocenjuje da sve te elemente fašizacije imamou našem društvu, ali još uvek ne možemo reći da je srpsko društvo fašističko, jer još uvek dok postoje formalni, pa i pravni elementi u svojoj borbi.
„Srpsko društvo po svemu ovome ide ozbiljno ka potpunoj fašizaciji. Društvo bi bilo skroz fašističko onoga momenta kada bi aktuelna vlast bila spremna da, zarad ostvarivanja svojih ciljeva ili opstanka na vlasti, upotrebi fizičku silu. Jedan od ključnih razloga zašto Aleksandar Vučić i državni vrh za vreme protesta nisu bili spremni da upotrebe silu, vojsku i policiji, nii različite oblike paravojnih formacija koje imamo odavno, jer bi to onda značio poslednji korak u priznavanju fašizacije društva“, smata Branslava Kostić.
Ona zaključuje da je fašističko društvo „duboko segregacijsko društvo gde jedan sloj ljudi koji su rasno,verski, nacionalno ili ideološki podobni – imaju sva prava. Naše društvo je segregacijsko društvo. Postoji sto ljudi koji su članovi, simpatizeri partije koja je na vlasti, njima su dostupni poslovi, svi društveni procesi, vlast, njihovim porodicama opstanak. Oni koji ne pripadaju toj partiji, toj liniji su ljudi koji su suštinski van zakona, jer oni drže sudove i sve ostalo. Srbija je prešla tri prva koraka u fašizaciji“, ističe Kostić.
Novinar Nedim Sejdinović ocenjuje da je bcitna karakteristika fašizacije to što već imamo stranačku vojsku, ona je delom u komunalnoj policiji, a delom u brojnim veoma organizovanim grupama koje haraju kad god su izbori, a i u drugim situacijama.
Kada je reč o medijima, Sejdinović kaže da su oni mnogo više fašistički nego sama vlast. Dodaje da je na jednoj izložbi nacističke propagande u Berlinu video mnogo sličnosti između onoga što rade naši tabloidi i onoga što je radila nacistička propaganda.
Šta je antifašizam danas, što je ono što je opozitno mnogobrojnim fašističkim karakteristikama ove vlasti. Šta je to sa druge strane, zapitao je Sejdinović ocenjujući da na tom planu vlada velika konfuzija i da treba napraviti bilans stanja i šta nam je činiti, kako da pružimo neku vrstu otpora.
„Naš cilj bi trebalo da bude da proširimo front borbe i krug ljudi, a veoma često radimo suprotno, odbijamo ljude. Osnovni vid fašizma je rasizam. Mi to imamo u našem društvu, jedan dubinski rasizam prema kosovskim Albancima. Proteklih dana imali smo tri zasdtrašujuća događaja.
Prvi, da su ljudi koji su napali antifašističku kolonu u Novom Sadu 2007. oslobođeni su, jer su prekršajno kažnjeni, pa ne mogu krivično da odgovadaju. Otprilike, krivi su kao i neko ko je na poglešnom mestu prešao ulicu. Drugxa stvar je – napad na pekaru u Borči i treća je – sramni kongres SRS u Hrtkovcima, koji je trebalo da bude zabranjen. To me je podsetilo na brojne napade na Albance i njihovu imovinu 2004, 2008. i 2014., posebno brojne u Vojvodini, za koje je potrebna ozbiljna organizacija. Pitanje je koja moćna organizacija stoji iza toga. Rezultat toga je da niko nije kriv. To mnogo više govori o tome u kakvom društvu živimo“, naglasio je Sejdinović. Kao što niko nije odgovarao za paljenje džamije i ambasada.
On kaže da ga plaši činjenica ljudi koji su to radili, jesu ljudi koji sprečavaju slobodne izbore, koji zapravo predstavljaju najjaču snagu vlasti u Srbiji.
Medijske sluge uživaju blagodeti
Kada govorimo o medijskoj sceni u Srbiji, vlast je uspostavila jedan neverovatno kontrolisan sistem korupcije, koji su doveli do neviđene bahatosti i brutalnosti. Taj sistem funkcioniše jednostavno: ako ste novinar, ili vlasnik medija koji želi da prikazuje stvarnost neprestno kršeći novinarski kodeks prikazujući ovu vlast kao bogomndanu, najlepši od svih svetova predvođenim najlepšim od svih vođa na svetu, onda ste vi taj koji ima privilegdije. Ne morate čak ni da plaćate porez, vozite džip, imate kuće, letujete ko zna gde, imate privatne avione…. Sve može. Sa druge strane, ako niste na toj strani, onda vam od života naprave pakao. U Srbiji imate oko 30 institucija koje se bave medijima. U jednom normalnom drsuštvu te institucije bi radile da novinarima i medijima olakšaju posao, a u nenormalnom, fašistoidnom društvu te institucije služe kao arsenal oružja vlasti da vas uguše. Mnogi ljudi u takvoj situaciji biraju drugi put.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
