Foto: Pixabay / Clker-Free-Vector-Images

Prateći zakonske izmene u protekloj deceniji, stručnjaci Svetske banke utvrdili su da su to jedine zemlje u svetu koje su rodnu ravnopravnost uvrstile u zakone. U izveštaju Svetske banke za 2019. pod nazivom „Žene, posao i zakon“ a koji je objavljen ove nedelje praćena je rodna diskriminacija u 187 država. Utvrđeno je da, pre samo deceniju, nijedna od njih nije davala muškarcima i ženama jednaka zakonska prava.

Svaka zemlja je bodovana na osnovu osam indikatora koji utiču na ekonomske odluke koje žene donose tokom svog radnog veka – od slobode kretanja do dobijanja penzije – prateći zakonske odredbe za zapošljavanje ili preduzetništvo. Ocena 100 označava države koje nude potpunu ravnopravnost žena i muškaraca.

Samo šest je dobilo najvišu ocenu. Istraživanje je pokazalo da, na globalnom nivou, prosečne ocene su porasle sa 70 na 75. Od 39 država sa ocenama 90 i više, 26 ih je sa visokim prihodima. Osam država, među njima i Britanija, su iz Evrope te Centralne Azije. Dve – Paragvaj i Peru su iz Latinske Amerike i karipske grupacije. Tajvan je među njih 39.

Južna Azija beleži najveće poboljšanje u prosečnoj regionalnoj oceni sa zabeleženih 58.36, što je više od 50 koliko je imala u istraživanja pre deset godina. Subsaharska Afrika beleži skok od 64.04. na 69.63 za isti period, i to pre svega zahvaljujući napretku u Mauricijusu. Polovina promena vezane su za brak i posao.

Izradu izveštaja inicirala je pelazna predsednica Svetske banke Kristalina Georgijeva koja je na toj funkciji od 1. februara nakon ostavke dosadašnjeg predsednika Džim Jong Kima. Georgijeva kaže da je „rodna ravnopravnost ključna komponenta ekonomskog rasta“.

Kako dalje ističe, „žene čine polovinu svetske populacije i imamo pravo da odigramo ulogu u stvaranju prosperitetnijeg sveta. Ali, nećemo uspeti u tome ako nas zakoni sputavaju“. Iako izveštaj ukazuje na značajan sveukupni napredak, ostaje još mnogo toga da bude učinjeno kako bi se izjednačio položaj žena i muškaraca u svetu.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca i dalje je veliki kamen spoticanja. Žene u Švedskoj recimo zarađuju pet odsto manje od muškaraca (u Britaniji zarađuju osam procenata manje). Sve to, prema oceni Georgijeve, predstavlja propuštenu priliku.

Kako dalje navodi, globalna ekonomija mogla bi biti bogatija za oko 160 milijardi dolara ukoliko bi žene zarađivale podjednako kao i muškarci. „Jasno je da davanje prostora ženama vodi do bogatijih društava“, zaključuje ona.

Zemlje na Bliskom istoku i Severnoj Africi najviše zaostaju za drugima kada je reč o rodnoj ravnopravnosti. Najveći nivo polne diskrimanacije beleži Jemen. Kamerun je jedna od država subsaharske Afrike gde je otkriven najveći procenat diskriminacije žena i devojčica, dok su Filipini jedan od najvećih prestupnika među zemljama jugoistočne Azije.

Kamerunske žene i devojčice suočavaju se sa višestrukim izazovima. Recimo devojčicama od 15 godina je dozvoljen brak uz dopust roditelja, abortus je nezakonit, žene nikakav zakon ne štiti od nasilja supruga a uglavnom im je uskraćena i prilika da poseduju zemlju. Iako je kastracija žena zabranjena, „peglanje grudi“ čime se grudi devojčica ravnaju pomoću tvrdih i zagrejanih predmeta radi se ne bi li se „odložio pubertet“, što je jedan od načina da se izbegne silovanje, trudnoća ili rani brak, navodi se u izveštaju koji je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj objavila pre tri meseca.

Pakistan, Iran, Jordan, Gvineja, Liban, Bangladeš, Irak, Avganistan su takođe među zemljama koje stagniraju ili nazaduju kada je reč o ravnopravnosti žena i muškaraca.

Napredak u oblasti rodne ravnopravnosti generalno je daleko sporiji nego što se očekivalo širom sveta: 41 država danas u svetu i dalje priznaje da samo muškarac može biti glava domaćinstva; 27 zemalja i dalje zahteva da žene poštuju svoje muževe po zakonu; 24 zemlje zahtevaju od žena da imaju dozvolu svog supruga ili zakonskog staratelja (kao što je brat ili otac) kako bi radile; jedna od šest devojčica širom sveta stupa u brak i pre navršenih 18 godina, uprkos tome što je u više zemalja zakonom regulisana povećanje starosne granice za ulazak u brak.

Od 2012. na ovamo statističke brojke pokazuju da se jaz između žena i muškaraca sporo smanjuje, a globalne organizacije upozoravaju da će za dostizanje jednakosti muškaraca i žena na ekonomskom planu biti potrebna dva veka a za zatvaranje jaza u rodnoj ravnopravnosti u celini više od 100 godina.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) koji je obuhvatio 149 država, žene su najravnopravnije u nordijskim zemljama. Srbija na tom planu lagano napreduje i nalazi se na 38. mestu u svetu po indeksu rodne ravnopravnosti nakon što je 2017. bila 40, a 2016. 48, pri čemu ukupan broj zemalja na listi nije svake godine isti.

Sa druge strane, po ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je na 76. mestu, po ravnopravnosti u oblasti zdravstva je prva, po ravnopravnosti u obrazovanju 51. a po političkom osnaživanju žena 37.

Od zemalja iz okruženja po indeksu rodne ravnopravnosti bolje od Srbije pozicionarane su Slovenija, na 11. mestu, Bugarska na 18. i Albanija na 34. Ispod Srbije na globalnoj listi su Hrvatska na 59. poziciji, Bosna i Hercegovina na 62, Makedonija na 66. i Crna Gora na 69.

Forum je saopštio da je novi globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. ukazao na blago sužavanje rodnog jaza i da je smanjenja rodne nejednakosti zabeleženo u 89 od 144 zemlje koje su obuhvaćene istraživanjem 2018. i 2017.

Island je desetu uzastopnu godinu svetski šampion u rodnoj ravnopravnosti i ta zemlja je, prema izveštaju, uklonila 86 odsto razlika između žena i muškaraca. U grupi vodećih su i Norveška, Švedska i Finska a posle nordijskog bloka slede Nikaragva i Ruanda koje imaju bolje performanse od mnogih razvijenih zemalja.

U izveštaju se navodi i da je mali pomak na planu rodne jednakosti u 2018. zasenilo pogoršanje nekih indikatora i žene su i dalje nedovoljno zastupljene u radnoj snazi i politici.

Samo 17 zemalja na čelu države ima ženu, a samo 18 odsto ministara i 24 odsto poslanika u svetu su žene.

„Proaktivne mere kojima se podržavaju rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija i istovremeno odgovara na istorijske debalanse ključne su za ‘zdravlje’ globalne ekonomije, kao i za dobrobit društva u celini“, kaže Klaus Švab, osnivač i direktor Foruma Klaus Švab.

Indeks rodne ravnopravnosti rađen je na osnovu četiri kriterijuma – ekonomske ravnopravnosti žena i muškaraca, ravnopravnosti u oblasti zdravlja, u domenu obrazovanja i prema zastupljenosti žena u politici.

U izveštaju Foruma ukazuje se i na nesrazmeran uticaj automatizacije na poslove koje tradicionalno obavljaju žene, kao i na nedostatak društvene podrške za njihov povratak na tržište rada. Navodi se i da su žene i dalje nedovoljno predstavljene u obećavajućim sektorima digitalne revolucije zasnovanim na nauci, tehnologiji, inženjeringu, matematičkim veštinama i znanju.

Povezani tekstovi