Foto: Miroslav Dragojević

Ipak, kada se bliže pogledaju parametri koji kvantifikuju pojam vladavine prava vidi se da Srbija zapravo nazaduje u skoro svim oblastima, samo to čini sporije nego drugi.

Kako se navodi u Indeksu vladavine prava za 2019. godinu, drugu godinu zaredom zabeleženo je da više zemalja nazaduje u ovoj oblasti nego što napreduje. Srbija se savršeno uklopila u taj trend, pošto je od osam parametara koji se mere, u poređenju sa zemljama regiona, nazadovala u njih šest.

Od trinaest zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije koje su obuhvaćene istraživanjem, kada je u pitanju institucionalno ograničenje vladine moći, Srbija je deveta, što je isti rezultat kao i u prošlom izveštaju. Međutim, kada je reč o odsustvu korupcije, nazadovali smo za jedno mesto i u novom izveštaju smo osmi u regionu. Otvorenost vlasti se pogoršala u poslednjih dvanaest meseci zbog čega smo skliznuli na osmo mesto u regionu, a regresija je primećena i kod osnovnih ljudskih prava gde smo šesti. U oblasti „Bezbednost i sigurnost“, gde smo tradicionalno dobro ocenjeni zbog odsustva oružanog sukoba, takođe smo pali za jedno mesto i sada smo osmi u regionu. Pad sa šestog na sedmo mesto zabeleženo je u oblasti „Primena zakona“, a čak dva mesta nazadovali smo u oblasti istraživanja i procesuiranja krivičnih dela. Jedini napredak napravili smo u oblasti građanskog prava.

Zbirno, ovi rezultati nas smeštaju na osmo mesto u regionu, a na 26. u grupi od 38 zemalja u kojoj su primanja građana svrstana u višu srednju klasu.

Goran Miletić, direktor za Evropu nevladine organizacije Civil Rights Defenders, navodi za Danas da nalazi izveštaja WJC-a nimalo ne odudaraju od sličnih izveštaja koji mere nivo vladavine prava.

– Svim tim izveštajima je zajedničko da prepoznaju jedan negativan trend kada je u pitanju vladavina prava u Srbiji. Mi smo dugo stagnirali u ovoj oblasti, onda smo krenuli da nazadujemo – navodi Miletić.

Prema njegovim rečima, ne postoji nijedna oblast koja se tiče vladavine prava, a kojom Srbija može da se pohvali.

– Postoje pokušaji da se nešto uradi, poput usvajanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, ali to nije dovoljno da bi se preokrenuo negativan trend – navodi Miletić uz opasku da su nedovoljna nezavisnost pravosuđa i slaba primena zakona najveća prepreka boljim ocenama u sličnim izveštajima.

Projekat svetske pravde do podataka na osnovu kojih prave liste zemalja dolaze anketama, kako pravosudnih eksperata, tako i samih građana.

Rast autoritarizma

Skandinavske zemlje su i na ovoj listi zauzele vodeće pozicije. Pa tako vladavina prava najbolje stoji u Danskoj (1), Norveškoj (2) i Finskoj (3), dok su na začelju tabele Demokratska Republika Kongo (124), Kamboža (125) i Venecuela (126). Inače, na globalnom nivou primećena je erozija vladavine prava, pogotovo u oblasti ograničenja moći vlasti. U tom podatku, autori izveštaja vide nagoveštaj rasta autoritarizma širom sveta.

Povezani tekstovi