Da li će izveštaj Tonina Picule otkriti nešto novo o situaciji u Srbiji?

Prema rečima naših sagovornika, glavni razlog za to je što vlast u Srbiji nema stvarnu nameru da reši probleme koje Evropska unija  godinama unazad navodi, kao i da ovaj izveštaj ne donosi ništa suštinski novo, već samo konstatuje dugogodišnji negativan trend.

Spoljnopolitički odbor (AFET) Evropskog parlamenta glasaće 3. juna o izveštaju o Srbiji u kojem je izvestilac Tonino Picula ukazao da su reforme vezane za proces pristupanja EU značajno usporene ili unazađene, posebno u oblasti vladavine prava i demokratije. Od 34 reformska koraka, Srbija je ostvarila samo 6, svega 18 odsto.

Reformska agenda je uslovna – da bi imala pristup sredstvima iz Fonda za rast, Srbija je dužna da ispuni preduslove. Ovogodišnji izveštaj ukazuje da preduslov o demokratskim mehanizmima i vladavini prava nije ispunjen, što predstavlja pogoršanje u odnosu na početnu ocenu Evropske komisije.Kao razlozi navode se: esklacija odgovora vlasti na demonstracije, organizovano nasillje i sistemske nepravilnosti na lokalnim izborima u martu, kao i kontinuirano pogoršanje slobode medija i bezbednosti novinara.

Vlasti u Srbiji su od početka godine usvojile Mrdićeve i Petrašinovićeve zakone kojima se, kako objašnjavaju, ispunjavaju preporuke ODIHR i reformska agenda.

Međutim, u oba slučaja, kritičari ukazuju da je reč o kozmetičkim, ne suštinskim reformama, te da aktuelna vlast nastavlja sa praksom deklarativne proevropske politike iza koje ne stoji stvarna politička volja za ispunjenjem neophodnih reformi.

Goran Miletić, osnivač i izvršni direktor Balkans Forward fondacije, kaže za Danas da je Izveštaj EP je ovaj put očekivano oštriji od prethodnog, dodajući da je to već postao jasan trend koji pokazuje da u Srbiji nema poboljšanja što se tiče pristupanja EU i to već duže vreme.

– Ono što se promenilo je da izvestilac više nije iz EPP-a, pa su formulacije sada jasnije i donekle oštrije, ali je suština ista – kaže.

Ono što zabrinjava, kako dodaje Miletić je da vlasti u Srbiji ne samo da ne rešavaju gotovo nijedan problem iz prethodnih izveštaja EP i EK, već na sto stalno dodaju nova pitanja koja se uvek mogu sažeti pod odstupanje od jasno definisanih standarda.

– Mnogi od tih standarda odavno obavezuju Srbiju kao članicu UN-a i Saveta Evrope i ona ih mora poštovati bez obzira da li ulazi u EU ili ne (npr. nezavisnost sudstva, sloboda medija, postupanje policije, nediskriminacija, pa čak i jasna obaveza da se regulišu istopolne zajednice). Očigledno je da ne postoji namera vlasti u Srbiji da bilo šta od svega iz izveštaja popravi suštinski, iako će nekih kozmetičkih izmena svakako biti – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kao građani, ne možemo očekivati suštinsko poboljšanje i očigledno je da je jedino moguće razrešenje povezano sa novim izborima, budući da sa druge strane studenti i opozicija “nisu saglasni (a ni glasni) u stavu” da je jedini izbor za Srbiju put ka EU. Tokom vremena, dodaje, to itekako ide na ruku vlastima i oni zbog toga komotno mogu nastaviti sa donošenjem novih restriktivnih zakona ili sa praksama koje nimalo nisu u skladu sa onim na šta je Srbija obavezna.

– EU često okleva i menja strategiju prema vlastima, ali se ne može očekivati od njenih predstavnika da imaju oštrije reakcije ukoliko takvih reakcija nema sa strane građana – zaključuje.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, ocenjuje da izveštaj Tonina Picule neće doneti ništa revolucionarno novo, iz razloga što već godinama gledamo isti obrazac: Evropski parlament konstatuje nazadovanje u oblasti vladavine prava, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije i funkcionisanja demokratskih institucija, dok vlast u Beogradu svaku kritiku predstavlja kao napad na Srbiju.

– Problem više nije u tome što Evropska unija ne vidi probleme, već što politička elita u Srbiji nema stvarnu nameru da ih rešava. Zemlja koja je pregovore počela još 2014. danas zaostaje za gotovo svim državama regiona, a posebno zabrinjava činjenica da se reforme često sprovode samo formalno, kako bi se zadovoljila birokratija u Briselu, bez suštinskih promena u praksi – objašnjava naš sagovornik.

On ističe da pohvale za pojedina zakonska rešenja ne mogu da sakriju širu sliku, dodajući da nije pitanje da li je usvojen neki zakon, već da li institucije funkcionišu nezavisno, da li su izbori zaista ravnopravni i da li građani imaju poverenja da će pravda važiti jednako za sve.

– Srbija danas ima ozbiljan problem zarobljenih institucija, koncentracije političke moći i sistemske korupcije. Zato ne očekujem da će Piculin izveštaj biti posebno optimističan. Naprotiv, verujem da će predstavljati još jedno upozorenje da evropske integracije nisu tehnički proces usvajanja propisa, već duboka politička transformacija društva koju vlast u Srbiji godinama uspešno simulira, ali ne sprovodi – kaže Beširi.

Kako navodi, reč je o sistemu u kojem su godinama otkrivane veze između delova državnog aparata i organizovanog kriminala, u kojem su zabeleženi slučajevi policijske brutalnosti, ozbiljne afere i institucije koje nisu pokazale kapacitet da građanima pruže uverenje da su svi jednaki pred zakonom.

Dodaje da je teško govoriti o uspešnim reformama dok korupcija ostaje duboko ukorenjena, a građani svakodnevno posmatraju nesklad između zvaničnih primanja političara i imovine koju poseduju oni i njima bliska lica, a da dodatno zabrinjava društvena klima u kojoj se “relativizuju ili glorifikuju ratni zločini iz devedesetih godina”, dok Srbija sve više politički i vrednosno odstupa od evropskog puta.

Beširi kaže da je nakon tragedije u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 16 ljudi, postalo nemoguće ignorisati cenu korupcije i institucionalne neodgovornosti, dodajući da odgovornost izostaje, a suštinskih reformi nema godinama.

– Povrh toga, dok šefovi policije likvidiraju suprotstavljene klanove, dok policija prebija osumnjičene, građane i posebno studente, a tužilaštva i sudovi učestvuju u političkom obračuna vlasti s neistomišljenicima nema mnogo razloga za evropsku nadu. Sve to mi znamo, dovoljno je da izađemo na ulicu, odemo do bolnice, suda ili policije. Picula nam samo ono što građani svakodnevno vide i osećaju stavlja na papir i poručuje: izvolite, ovo je stanje vaše države. Ako ste zadovoljni takvim stanjem, onda zaista nema razloga za promene. Ako niste, problem nije u izveštaju, već u onome što je do njega dovelo – zaključuje.