“Đak koji je obećao da će naučiti za dvojku, ali ništa nije uradio”: Srbija ispunila samo šest od 34 koraka iz Reformske agende

To znači da je ispunjeno svega 18 odsto predviđenih obaveza, dok je čak 28 koraka ostalo neostvareno. NKEU navodi da ostvareni rezultati uglavnom predstavljaju tehničko usklađivanje propisa i formalne pokazatelje, bez značajnijeg napretka u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, pravosuđe i sloboda medija.

Najlošiji rezultati zabeleženi su u oblasti vladavine prava, gde je ostvaren samo jedan od 13 planiranih koraka, dok izveštaj navodi da je stanje u nekim segmentima čak pogoršano u odnosu na početnu procenu Evropske komisije.

Kao razloge za to navode reakcije vlasti na proteste, navodne nepravilnosti na lokalnim izborima, smanjenje nezavisnosti pojedinih tužilaštava, kao i kontinuirano pogoršanje medijskih sloboda i bezbednosti novinara.

U delu koji se odnosi na izbore istaknuto je da je radna grupa za unapređenje izbornog procesa praktično prestala da funkcioniše, dok ključne izborne reforme nisu sprovedene. Takođe, nisu završene ni revizije biračkog spiska, niti je u potpunosti konstituisan Savet REM-a.

U oblasti borbe protiv korupcije nijedan od planirana dva reformska koraka nije ispunjen, dok u pravosuđu nije ostvareno ni povećanje broja sudija i tužilaca, koje je bilo predviđeno reformom.
Ono što je bitno, jeste povezanost sprovođenja reformi sa pristupom evropskim sredstvima.

Srbiji je kroz Plan rasta namenjeno ukupno 1,586 milijardi evra, ali je do sada isplaćen samo manji deo sredstava. NKEU upozorava da, ukoliko reformski zastoji budu nastavljeni, postoji realan rizik da Srbija izgubi značajan deo novca koji joj je namenjen iz evropskih fondova.

Selaković: Finansijske posledice najvidljivije, ali političke mogu biti značajnije

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU Bojana Selaković kaže za Danas da najvažniji zaključak izveštaja nije samo da je Srbija do kraja marta ove godine ispunila svega šest od 34 reformska koraka čiji su rokovi dospeli do kraja 2025. godine, već i priroda tih koraka.

“Gotovo svi ostvareni rezultati odnose se na tehničke ili administrativne obaveze, kao što su usklađivanje propisa, formiranje institucija ili ostvarivanje kvantitativnih pokazatelja”, pojašnjava naša sagovornica.
Ona dodaje da istovremeno, nema suštinskog napretka u oblastima koje predstavljaju srž evropskih integracija odnosno u vladavini prava, pravosuđu, medijskim slobodama, izbornim uslovima i borbi protiv korupcije.

“To sugeriše da postoji kapacitet da se ispune formalni zahtevi, ali ne i politička spremnost da se sprovedu reforme koje zadiru u način funkcionisanja institucija i raspodelu političke moći”, navodi Selaković.

Govoreći o razlozima za zabrinutost, kao najveći ističe to što izveštaj ne govori samo o izostanku napretka, već u pojedinim oblastima konstatuje nazadovanje.

“Posebno je problematično stanje u oblasti vladavine prava, gde je ostvaren samo jedan od 13 reformskih koraka. Izveštaj beleži ozbiljne probleme u vezi sa izbornim procesom, funkcionisanjem REM-a, revizijom biračkog spiska, nezavisnošću pravosuđa, slobodom medija i kapacitetima institucija za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije”, kaže sagovornica Danasa.

Kao poseban zaključak ističe da Srbija više ne ispunjava ni osnovni preduslov koji se odnosi na demokratske mehanizme i vladavinu prava, što, dodaje, predstavlja pogoršanje u odnosu na stanje u trenutku kada je Evropska komisija odobrila Reformsku agendu.

Govoreći o posledicama, Selaković napominje da su finansijske posledice najvidljivije i najlakše merljive.

“Srbiji je kroz Instrument za reforme i rast namenjeno 1,586 milijardi evra, ali je do sada odobrena isplata samo manjeg dela sredstava, nakon što je Evropska komisija pozitivno ocenila svega tri od sedam uslova za prvu tranšu. Ukoliko se reforme ne sprovedu, postoji realan rizik da deo raspoloživih sredstava bude trajno izgubljen”, kaže ona.

Međutim, naglašava da dugoročno gledano, političke posledice mogu biti i značajnije.

“Reformska agenda danas predstavlja jedan od ključnih mehanizama preko kojih Evropska unija procenjuje kredibilitet reformskog procesa u Srbiji. Ukoliko se nastavi obrazac u kojem se ostvaruju tehnički koraci, dok ključne reforme u oblasti vladavine prava izostaju, to može dodatno oslabiti poverenje evropskih institucija i država članica u stvarnu posvećenost i kredibilitet Srbije, kao države kandidata, u procesu pristupanja Evropskoj uniji”, zaključuje naša sagovornica.

Lopandić: Mere su predložene od same Vlade Srbije u saradnji sa EK

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i narodni poslanik Duško Lopandić kao najbitniji zaključak ovog izveštaja navodi to da Srbija trenutno ne ispunjava ni preduslove za razmatranje primene Plana rasta odnosno Reformske agende, jer krši osnovna načela vladavine prava i ljudskih prava u oblastima poput pravosuđa slobode okupljanja i slično.

“Drugi problem je što je od ukupnog broja koraka ispunjeno samo njih šest. Treba podsetiti da su mere predložene od same Vlade Srbije u saradnji sa EK i napisane tako da bi u načelu mogle biti relativno jednostavno usvojene. Na primer, u okviru političkih uslova samo su predviđene mere oko medija, izbor REM-a i oko primene predloga ODIHR za izborni zakon”, pojašnjva Lopandić.

On dodaje da je neispunjenje posledica nepostojanja političke volje s jedne strane i krajnje nekompetentnosi institucija kojima su nametnuti SNS kadrovi kao šefovi ali i šire u okviru, kako kaže, “uključivanja lojalista SNS-a na sve državne nivoe”.

Komentarišući kašnjenje Srbije u ispunjavanju Loponadić ističe da ono ima i politički i praktični ekonomsko finansijski efekat.

“Pokazuje koliko je srpska vlast nespremno ušla u ovaj proces, jer je ranije bila najavila da prima IPA EU sredstva bez obzira i koliko brzo sprovede projekte. Ovaj put sa Reformskom agendom sredstva su uslovljenija što se odmah ilustruje u praksi”, kaže naš sagovornik.

Naglašava da to ima ima i ozbiljne finansijske i druge efekte.

“Treba dodati da ovo nije jedini primer neiskorišćavanja sredstava EU. Imamo i program za poljoprivredu IPARD gde nije iskorišćena trećina sredstava što je oko 70 miliona. Srpska vlast se ponasa kao pijani predsednik koji rashoduje imovinu i zadužuje se ili kao loš đak koji je obećao da će naučiti za dvojku, ali ništa nije uradio”, kaže Lopandić.