Dvadesetčetvorogodišnji pilot Marko Mirković nakon završene Vazduhoplovne akademije u Vršcu svoju karijeru gradi u švajcarskoj avio kompaniji „EagleExpress“.

Za vreme školovanja imao je mnogo planova uključujuči i rad u inostranstvu, ali vremenom shvata da mu je ta opcija neizbežna.

„Jedno kratko vreme radio sam za firmu iz Beograda, ali sam uvek bio svestan da je to samo jedna prelazna opcija i da će sledeći korak biti korak dalje, odnosno puno koraka dalje, u inostranstvo“, objašnjava za Danas.rs Mirković.

Rad se u toj državi ceni, što, prema njegovim rečima, nije česta situacija u Srbiji.

„Švajcarska nas uvek asocira na nešto veoma uređeno i precizno. Ona zaista to i jeste. Ne postoji nijedna zemlja u kojoj je radni odnos tako dobro osmišljen, realizovan  i zakonski dobro potkrepljen. Rad se ovde veoma ceni i plaća, ali se takođe od tebe zahteva revnost poslu. Mislim da je u Srbiji često situacija drugačija“.

Dodaje i da mladi u Srbiji često ne pronalaze mogućnost napredovanja u karijeri i adekvatno vrednovanje svog rada.

Suprotno tome, Švajcarci prepoznaju kvalitetne ljude i pružaju mogućnost napredovanja, bez ograničenja: „To je nešto što je uobičajeno za Švajcarsku ali i većinu zemalja Evropske unije“.

„Ono što Srbija još uvek može da pruži, a što je konkurentno razvijenim zemljama, to je dobro obrazovanje, ali ne uvek i zaposlenje u struci dostojno realnih očekivanja“, ističe za Danas.rs.

Dešavanja u Srbiji ovaj pilot prati redovno, sve lošiji kvalitet život poredi i sa stanjem u ostalim zemljama Evrope.

Između naše i evropskih zemalja ipak postoji razlika.

„U Srbiji se život sveo na jednu opštu borbu za egzistenciju. Navešću primer Francuske, jedan od povoda šestomesečnih protesta jeste veliko poskupljenje goriva, u Srbiji je sasvim svejedno koliko će gorivo poskupeti, kada je ono i da znatno pojeftini, i dalje skupo za prosečnog potrošača,“ ocenjuje on.

Pozitivne promene u kvalitetu života, prema njegovom mišljenju, u Srbiju neće doći skoro. Smatra da promene ne počinju na ulici.

„Hajmo da počnemo od obrazovanja, kulture, radnih navika. Kada nekoga upitate šta si ti kao individua uradio da bi sebi obezbedio bolji život, kako planiraš da doprineseš društvu, koliko si uložio truda po pitanju obrazovanja, veština, kulture, većina odgovora je poražavajuća“.

Prema rečima našeg sagovornika, avijacija je preskupa delatnost, tako da Srbija  može biti ponosna na ono što ima, ako se uporedi sa zemljama u regionu.

„ErSrbija, nekadašnji Aeroput je deveta najstarija aviokompanija u svetu. U Švajcarskoj, shodno njenoj ekonomskoj moći, i avio industrija je moćna, i nije uopšte uporediva sa našom“, dodaje on.

Ipak, želja za povratkom u Srbiju će uvek, veruje, postojati.

Foto: U Sionu, gradu u kome živi, često sreće Srbe koji su, isto kao i on, došli da rade, ili su čak rođeni u Švajcarskoj.

Svestan je da zbog specifičnosti svoje profesije, nikada u Srbiji neće moći da ispuni svoja profesionalna očekivanja: „Ono što Srbija može da mi ponudi trenutno nije dovoljno“.

U Švajcarskoj, zemlji koja mu je pružila potrebne uslove za rad, ne obraćaju puno pažnje na dešavanja kako u svetu, tako i u Srbiji.

„Valjda ih je materijalna bezbrižnost i nezavisnost dovela do toga. Iako Srbija i nije daleko od Švajcarske u geografskom smislu, ipak su im dešavanja u Francuskoj ili Nemačkoj, mnogo interesantnija. To su nacije čija su kultura i stil života mnogo bliži Švajcarskoj“.

Na pomen odakle dolazi, Švajcarci često prave paralelu sa bivšom Jugoslavijom.

„To nije samo slučaj u Švajcarskoj, već u mnogim evropskim državama. Uopšte, reakcije su pozitivne, jer je mnogo naših ljudi koji žive i rade u Švajcarskoj“, dodaje Mirković.

Svoj posao voli pa zato i njegove loše strane lakše prevazilazi.

„Posao pilota sam po sebi nije težak, ali nosi puno odgovornosti i stresa. Kada sve savršeno funkcioniše, kako sam avion tako i celokupna organizacija leta, onda tu nema mesta stresu, ali kada nije tako, tada je sve na kolegi i meni. Mi smo jedini koje možemo i moramo rešiti problem, uostalom školovani smo za to“.

Povezani tekstovi