Srbija zagađuje čitav region 1Foto: Aleksandar Roknić

Vrednosti zagađujućih čestica u vazduhu su veoma visoke, na aplikacijama koje pokazuju stanje sa mernih mesta, a brojke prelaze 150 jedinica, što je veoma visoko zagađenje, uz koje se ne preporučuje izlazak napolje niti otvaranje prozora.

Gradska vlast je nedavno donela set mera, njih oko 40, koje bi trebalo da doprinesu smanjenju zagađenja vazduha u glavnom gradu, ali je pitanje koliko su predložene mere efikasne i brze.

– Sam grad Beograd doneo je program koji ima dosta mera i obiman je, i usmeren je na glavne zagađivače. Problem broj jedan je energetski sektor i to bez pardona, ne samo zagađivač vazduha već i zemljišta, voda. Tu je i sektor saobraćaja, koji je prečesto alarmantan, na njega je najlakše ukazati, pokazati prostom, međutim, u pitanju su oni nevidljivi zagađivači. Čitava prigradska naselja su opterećena individualnim ložištima. Kada se se to skupi i napravi se obruč oko Beograda, pa košava još unese, to podiže nivoe zagađenja, objašnjava profesor Jordan Aleksić, sa Fakulteta za primenjenu ekologiju.

On naglašava da bi svi trebalo da se orijentišu na koncept „pametnog grada, na smart siti bazu.

– Mi moramo da imamo u realnom vremenu aktivnost koja neće biti samo konstatovanje kada je stanje već akutno. Danas je sa senzorskim sistemima mnogo toga moguće najaviti i locirati u trenutku nastajanja. Ako uspemo da lociramo to u trenutku nastajanja, ne kad se već prenosi, onda možemo da imamo i akciju. Mi nemamo akciju. Mora da se napravi interventna jedinica, maltene kao i za kriminal. Ekološka interventna jedinica koja će da interveniše. Mi se ekologijom još uvek bavimo crno-belo, najveća ekološka cena je zdravlje. Ona ekologija koja ne doprinosi zdravlju je prevara, kakvih imamo niz, dodaje Aleksić. On navodi i da je problem to što se, iz stvari koje se danas protežiraju, ne interveniše.

Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta navodi da niko u Srbiji ne može precizno da odgovori na pitanje ko su najveći zagađivači, jer u Srbiji ne posedujemo dovoljno dobre analize koje bi jasno razložile ko i koliko zagađuje, od svih različitih izvora zagađenja.

Srbija zagađuje čitav region 2

– Prema onome čime trenutno raspolažemo, u vrhu su individualna ložišta i tzv. rezidencijalno grejanje. Mislim na toplane koje uglavnom služe za grejanje javnih objekata i delove pojedinih gradova, koje i dalje koriste mazut koji je vrlo neekološko gorivo, bogato sumporom, u istoj količini kao i taj lignit kolubarski koji mi puno koristimo. Problem je što to već nije zamenjeno, jer se mazut uveliko izbacuje u zemljama koje iole razmišljaju o kvalitetu vazduha. Drugi su velika industrijska postrojenja i termoelektrane. One ne emituju puno Pm čestica koje nama prave problem, ali potpuno nekontrolisano emituju ogromne količine sumporovih i azotovih oksida, i tu smo šampioni Evrope, navodi Đurđević.

Iz tog razloga, kako objašnjava, sve zemlje koje misle o kvalitetu vazduha na velikim industrijskim postrojenjima imaju odgovarajuće sisteme za odsumporavanje.

– Mi smo jedna od retkih zemalja kojima i dalje termoelektrane rade bez tih postrojenja, ono jedino postoji u Kostolcu, ali i to je pitanje kada radi kada ne radi. Dosta ljudi u kućama za grejanje koristi nekvalitetan ugalj, puno ljudi ima šporete, toplane po gradovima su stare, koriste mazut koji je neekološko gorivo i imamo termoelektrane koje su isto stare i neefikasne i nemaju postrojenja za prečišćavanje. Šta je sada najviše i šta u kom trenutku najviše doprinosi zagađenju, je pitanje, kaže Đurđević.

Kako smatra, u tom kratkom roku, koji je opet dve ili tri godine, treba obuzdati te emisije iz termoelektrana i industrijskih postrojenja, dok je pitanje individualnih ložišta vrlo složen posao i rešavanje će zahtevati duže vreme. Naš sagovornik objašnjava da „kada vam je zagađenje ispred nosa, cela Srbija je ugrožena“.

– Ne postoji grad koji nije ugrožen. jer je to zagađenje koje se proširuje na regionalni nivo, prekogranično zagađenje, pa tako mi doprinosimo i zagađenju u okolnim zemljama, u radijusu od nekoliko stotina kilometara. Država ne brine o kvalitetu vazduha, a ako i brine, ta tačka se nalazi na poslednjem mestu bilo kog plana. Imamo zakone veoma slične evropskim, ali nemamo njihovu primenu. Državu ne interesuje životna sredina, zaključuje Đurđević.

Zrenjanin strahuje od Linglonga

Do početka februara Zrenjanin nije bio u izveštajima o najzagađenijim gradovima u Srbiji a razlog je što nije bilo dostupnih podataka o merenjima kvaliteta vazduha u realnom vremenu. Zvanične podatke prikuplja i objavljuje Zavod za javno zdravlje u ovom gradu, a zbog sumnje da vazduh spada u treću kategoriju lokalni aktivisti pokrenuli su početkom januara merenje kvaliteta vazduha postavljanjem senzora na više lokacija. Zabeležene su konstantno povećane vrednosti PM2.5 i PM10 čestica. Tokom većeg dela probnog rada senzora beležene su vrednosti iznad normale, opasne za hronične bolesnike ali nezdrave i za celokupno stanovništvo. U Zrenjaninu se, ipak, najviše strahuje od nove fabrike guma Linglong, za koju aktivisti smatraju da će predstavljati realnu pretnju zagađenju vazduha kada proradi. M. P.

U Novom Sadu vazduh nezdrav

Novi Sad – Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine vazduh u Novom Sadu je nezdrav za osetljivu populaciju, odnosno preporučuje se da osobe sa srčanim i plućnim oboljenjima, starije osobe i deca treba da ograniče boravak na otvorenom. Prema indeksu kvaliteta vazduha, izmereno je prisustvo čestica PM 2.5 u iznosu 45,17 mikrograma po kubnom metru vazduha, i PM 10 u iznosu 56,86 mikrograma po metru kubnom. Indeks kvaliteta vazduha je 149 što znači da je nezdrav za osetljivu populaciju. R. B.

Vazduh u Užicu „nezdrav“

Užice – Kvalitet vazduha u Užicu je, tokom prethodnog dana i prema merenjima ovdašnjeg Zavoda za javno zdravlje, kategorisan kao „nezdrav za osetljivu populaciju“, dok je u Sevojnu „umereno dobar“. Na mernom mestu kod Narodne biblioteke, koncentracija PM 10 čestica je iznosila 80 mikrograma po kubnom metru, što je prekoračenje granične vrednosti koja ne bi trebalo da pređe 50 mikrograma po kubnom metru.

„Osobe sa srčanim i plućnim oboljenjima, starije osobe i deca treba da izbegavaju boravak napolju i produženu fizičku aktivnost. Poželjno je smanjenje produžene i naporne fizičke aktivnosti zdravog dela populacije“, saopštio je Zavod. Koncentracija čađi u Sevojnu je 46 mikograma, odnosno blizu je gornje dozvoljene granice, pa je Zavod naveo da je kvalitet vazduha u tom delu grada „umerano dobar“ i da se „ne preporučuje duži boravak na otvorenom osetljivom delu populacije, kao što su deca, stari, hronični bolesnici“. N. K.

U Pazaru loše

Novi Pazar – Zagađenost vazduha, ovih dana, u Novom Pazaru nije „toliko strašna“. Ovo je, za Danas, rekao Rastko Arsenijević iz gradske uprave. Objasnio je da je stanica za merenje kvaliteta vazduha „stacionirana na najnižoj tački u gradu, kod hotela „Vrbak“ i da se dobijaju podaci stalno prelaze nivo dozvoljenog“. „Na tom mestu imamo kumulativno dejstvo, jer imamo zbirno dejstvo koje dolazi i dodatno koje se odbija od hotela. Do pre godinu dana, kada smo dobili automatsku stanicu, merne instrumente smo postavljali na više mesta u grad i dobijali relevantnije podatke“, pojašnjava Arsenijević i dodaje da bi parametri bili mnogo realnije da se stanica nali za nekom uzvišenju, jer se Novi Pazar nalazi u kotlini. Vazduh u Novom Pazaru najviše je zagađen u zimskom periodu, zbog velikog broja individualnih ložišta. S. N.

close
Srbija zagađuje čitav region 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.