Predsednik Srbije je postojeću kaznenu politiku sudova označio kao blagu i naveo da će „borba države protiv kriminala biti stvarna i ubedljiva“. Tako je državni vrh, posle višemesečnog ignorisanja i prenemaganja, usvojio predlog Igora Jurića, oca ubijene devojčice Tijane, koju je podržalo više od 160.000 građana.

Naravno, nejasno je na osnovu koje metodologije je izveden zaključak da je kaznena politika sudova blaga, jer Vrhovni kasacioni sud nije radio takvu metodologiju. U većini država, a izgleda da se Srbija sve više ugleda na arapske države u kojima vlada šerijatsko pravo (prijatelji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su izgleda izvršili presudan uticaj), drakonske kazne nisu sprečile užasne zločine. Stručna javnost je više puta ukazivala na preporuke Saveta Evrope da se dugogodišnje kazne zatvora skraćuju, posebno doživotna kazna, a Srbija je uvodi. Takođe, nejasno je i da li je Nacionalni savet preuzeo ingerencije vlade isporučujući joj zahteve koji nisu u njegovoj nadležnosti. Ili članovi Saveta ne znaju nadležnosti ili ne haju za njih. Predsedniku države ovo nije prvi put da izlazi izvan svojih ustavnih nadležnosti, ali pošto Ustav Republike Srbije očito više ne važi, jasno je da imamo uspostavljanje lične vlasti, pa je pitanje momenta kada će Ustav i zvanično biti ukinut. Ustavni sud očito služi samo za statiranje u kukuruzu, baš kao i sve ostale državne institucije, pa je potpuno logično ovo što se dešava.

Za borbu protiv kriminala vladajući naprednjaci su imali celih šest godina, ali su to vreme iskoristili da kriminalizuju opozicione lidere, naravno bez ikakvih dokaza. Jer zašto se policija i tužilaštvo, koji su pod potpunom kontrolom naprednjaka, ne bi bavili kriminalnim radnjama bilo kog građanina Srbije ako već imaju dokaze o pljački državne imovine, koju kao štite trpajući državne milione u džepove svojih tajkuna? Ovako, jasno je da je vlast pričom o borbi protiv kriminala i povećanjem kazni za nasilje ušla u predizbornu kampanju, jer dokaza protiv lidera opozicije nemaju, odnosno sve što su rekli je čista laž. Baš kao što je bilo i rušenje brda u Grdeličkoj klisuri.

Povezani tekstovi