Stojčev: Razlozi masovne psihoze leže u prirodi potrošačkih društava 1Foto: EPA-EFE/ANTONIO BAT

Širom sveta porastao je strah zbog korona virusa, ali i zbog privrede i socijalne krize, pokazalo je aprilsko istraživanje Instituta Galup, sprovedeno u 17 zemalja, između ostalog i u Nemačkoj, Indiji, Italiji, Bugarskoj, Rusiji i SAD-u.

Sociolog Instituta Galup Kančo Stojčev, u intervjuu za Dojče vele, kaže da se u poslednjih nekoliko nedelja strah od korona virusa povećao u gotovo svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem, kao i da „masovna psihoza“ leži u prirodi potrošačkih društava.

„U SAD-u broj ljudi koji se plaše da bi oni ili članovi njihovih porodica mogli da se razbole povećao za 25 odsto. I na Tajlandu, u Švajcarskoj, Argentini, Austriji i Japanu se sada više ljudi boji tog virusa. S druge strane, u Italiji se stanovništvo izgleda naviklo na koronu – tamo se zabrinutost zbog virusa smanjila za devet procenata. Čini se da je italijansko društvo prevazišlo najveću tačku straha“, navodi sociolog Stojčev.

Prema njegovim rečima, ispitanici u Indiji (91 odsto) smatraju da se njihova vlada dobro nosi sa situacijom. Isti procenat je i u Maleziji, gde je u martu bilo 77 odsto. Veoma zadovoljni načinom na koji se njihove vlade nose sa krizom su u Austriji (86 odsto), Pakistanu (82 odsto) i Filipinima (80 odsto, u martu 70). Značajan porast odobravanja poteza vladajućih, kako navodi Stojčev, beleži se i u drugim zemljama, recimo u Nemačkoj 75 odsto ispitanih smatra da se vlada u Berlinu dobro nosi sa situacijom, pre nekoliko sedmica to je smatralo njih 47 odsto. U Bugarskoj je procenat onih koji su zadovoljni borbom protiv korone sada 77 odsto, u martu ih je bilo 60 procenata.

S druge strane, najveći procenat nezadovoljstva vladom u borbi protiv Kovida-19 zabeležen je na Tajlandu, gde se 81 odsto ispitanih ne slaže s tvrdnjom da se njihova vlada dobro nosi s trenutnom situacijom. Negativno raspoloženje poraslo je za pet odsto u roku od nekoliko sedmica. Japan je i dalje na drugom mestu po nezadovoljstvu, sa 69 procenata (+sedam odsto). Javnost u Sjedinjenim Državama je podeljena, 48 odsto je zadovoljno vladinim merama, dok 48 procenata nije.

„Gotovo dve trećine, odnosno 63 odsto (u martu bilo 59 odsto) ispitanika u svetu ne veruje da je pretnja zbog virusa preuveličana. Međutim, trećina (38 odsto) i dalje veruje suprotno. Četiri procenta ne može da se opredeli. U kontekstu globalnog širenja virusa i odgovarajućih mera vlada, naše istraživanje pokazuje da sve više ljudi prihvata činjenicu da je pretnja realna“, ističe Stojčev i navodi primer SAD gde se takvo uverenje čak udvostručilo (72 odsto sada, 36 odsto u martu). Na Tajlandu je zabeležen skok sa 55 na 70 odsto, u Švajcarskoj sa 41 na 69 odsto, Južnoj Koreji sa 66 na 83 odsto, Japanu sa 54 na 79 odsto, Indiji sa 43 na 71 odsto i Bugarskoj sa 27 na 41 odsto.

Komentarišući rezultate istraživanje o povećanoj spremnosti ljudi da žrtvjuju čak i deo ljudskih prava ako bi to pomoglo u sprečavanju širenja zaraze, Stojčev kaže da je na to uticala rastuća pretnja.

„U martu je 75 odsto anketiranog stanovništva bilo spremno da žrtvuje prava dok pretnja ne prođe. Taj procenat u anketi od aprila iznosi 80 odsto. Najveća spremnost za to je u Pakistanu (92 odsto), Indiji (91 odsto), na Tajlandu (91 odsto), ali i u Austriji (86 odsto), Nemačkoj (89 odsto), Italiji (85 odsto) i Švajcarskoj (86 odsto). U Italiji, Nemačkoj i Bugarskoj, udeo onih koji su spremni da se odreknu dela svojih prava neznatno se smanjio u odnosu na mart. U zemljama u kojima je sprovedeno istraživanje 41 odsto ispitanika očekuje da će se svet vratiti manje-više na stanje kakvo je bilo pre krize. Međutim, 45 procenata njih veruje da će doći do velikih promena. Polovina ispitanika izrazila je nadu da će velike svetske sile bolje sarađivati, a 28 odsto je suprotnog mišljenja i smatra da bi sukobi mogli da se zaoštre. Preostalih 22 odsto nisu sigurni“, kaže on.

Prema ovom istraživanju, petnaest odsto ljudi širom sveta kaže da je izgubilo posao, a 12 odsto da rade sa skraćenim radnim vremenom, dok trećina navodi da kriza nije uticala na njihov obim posla i platu.

„Trenutno više od trećine ispitanika kaže da su izgubili značajan deo svojih prihoda (posebno u Argentini, Indoneziji i na Tajlandu), a 28 odsto moralo je privremeno da prestane da radi (uglavnom u Indiji, Maleziji i na Filipinima). Najveća procenat ljudi čiji život još nije promenjen u pogledu posla i plate evidentiran je u Austriji, Nemačkoj i Japanu. Dobra vest je da demokratski principi pokazuju znake izdržljivosti u ovim teškim vremenima“, dodaje Stojčev.

„Korona virus nesumnjivo postoji, ali taj problem nije gigantski“

Ako možemo govoriti o reakciji koja je nesrazmerna u odnosu na stvarnu pretnju, navodi Stojčev, onda je to fenomen nazvan „masovna neuroza“.

„Korona virus nesumnjivo postoji, ali taj problem nije „gigantski“. Manje ljudi je umrlo ili se razbolelo od korone nego tokom prethodnih epidemije gripa, računajući i ovu najnoviju. To su argumenti koji se potpuno zanemaruju. To znači da teška bolest nije u našem telu, već u našim glavama“, naglašava ovaj sociolog i dodaje da korona virus nije prvi fenomen koji je izazvao iracionalni strah globalizovanog homo consumera.

„Još se sećamo panike, iako se čini da želimo da je zaboravimo, zbog idiotske ideje o raspadu računarskih sistema na prelazu u 21. vek, zbog ptičijeg gripa, SARS-a ili ozonske rupe koja je iznenada nestala. Ovo nije anegdota ili epizoda koju gledamo, to je osnovni problem zapadne civilizacije. A glavno pitanje glasi: da li će ova masovna histerija (i njen medijski odgovor) stvoriti imunitet na masovne strahove kod ljudi u zapadnim društvima? Ova panika je kulminacija niza globalnih strahova u poslednje dve decenije. Razlozi ove masovne psihoze leže u prirodi potrošačkih društava i u načinu na koji se elite odnose prema strahovima“, ocenjuje Stojčev.

Situacija ga, kako kaže, podseća na onu u „Samoubistvu civilizacije“, autora Arnolda Tojnbija.

„Izlaz iz horor filma, u kojem živimo, bio bi hepi end, u ovom slučaju vakcina. Glavni problem je što bi ekonomska katastrofa, u trenutku kad ta vakcina bude dostupna, mogla itekako da nadmaši korona krizu i da preraste u tragediju mnogo većih razmera“, zaključuje sociolog Kančo Stojčev.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

3 reagovanja na “Stojčev: Razlozi masovne psihoze leže u prirodi potrošačkih društava”

  1. „Manje ljudi je umrlo ili se razbolelo od korone nego tokom prethodnih epidemije gripa, računajući i ovu najnoviju… naglašava ovaj sociolog.“ Koliko bi se razbolelo, pomrlo i kako bi prosle bolnice da su imale deset puta vise pacijenata u proteklih dva-tri meseca? Koliko bi regularnih bolesnika pomrlo od svojih bolesti (danas se u USA prima 20% takvih u odnosu na period pre pandemije)? Da nije „preterano sa reakcijom“ zar nije ocigledno da bismo sad morali da uradimo ono sto nismo uradili pre mesec ili dva? Da li bismo danas, u tom slucaju, bili u boljoj situaciji ili tragicno goroj? Da li bismo ipak morali da uradimo neizbezno i koliko bi tad trajalo, kostalo i kako bi se to odrazilo na ekonomiju? Da li je „idiotska ideja o raspadu računarskih sistema“ bila nepoznanica/dilema za iskrene strucnjake, perfidna prevarane nekolicine ili zaista „idiotska“? Koje su kompetencije sociologa za tako ubedljiv stav o programiranju? Koja je razlika izmedju stava sociologa o virusnoj epidemiji i stava programera ili „facebook influensera“ da su „vakcine bilo koje vrste prevara“? Zar su ziv virus i mrtav software isto? Konacno, ozonska rupa nije nestala „sama od sebe“ vec je postignut dogovor proizvodjaca na nivou sveta da se hemikalije koje su do tada koriscene za frizidere, zamrzivace (ukljucujuci kamione hladnjace) i sprejeve pod pritiskom svih vrsta zamene drugim. Bilo je potrebno nekoliko godina da se primeti zatvaranje – odmah po povlacenju/emitovanju problematicnih hemikalija i dve decenije da se zatvori skroz. Inace ovde, u USA, normalan svet sedi kuci i gleda svoja posla. Od panike i histerije ni traga. U frci su samo oni koji su ostali bez posla a nemaju para. Daj im kintu i od Corone ni pomisli.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.