Foto: Fonet/ Nenad Đorđević

Pobednički slogani koji će pratiti ovu kampanju, među kojima su „Rađaj, ne odgađaj!“, „Dosta reči, nek zakmeči!“, „Mama – neću sama, tata – hoću brata!“ za ministarku Zoranu Mihajlović, predsednicu Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, „uvredljivi su za žene, javno ih sramote i pokazuju veliko nerazumevanje uloge žene u društvu i populacionoj politici“.

– Većina izabranih slogana u ovoj akciji stavlja obavezu ženama, tačnije imperativ da rađaju decu, što može samo da izazove kontraefekat. Nekoliko puta sam upozoravala da niko nema pravo da naređuje ženama da rađaju, niti da krivi žene za stopu nataliteta i da ih doživljava kao nekakve mašine za rađanje, rekla je ministarka Mihajlović, koja je i članica Vladine komisije za populacionu politiku.

Zapovedni ton u navedenim parolama primećuje i Jelena Ćeriman iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, koja kaže da se time potkrepljuju negativna gledišta o svima koji usled niza različitih, pre svega, društvenih okolnosti nisu u mogućnosti da imaju decu.

– Nijedan od slogana ne cilja na složen splet društvenih faktora koji čine najveću i glavnu barijeru rađanju dece, već su upućeni pojedincima, te se da zaključiti da je pitanje rađanja deteta stvar jednostavne individualne odluke, potpuno izmeštene iz konteksta u kojem se data odluka događa – kaže za Danas Ćeriman. Kako ističe, imperativno sročeni slogani zapravo ne ostavljaju mesta nekakvom promišljanju i procesu donošenja odluke, već sugerišu da se „treba prikloniti postavljenim zahtevima“.

Legitimno je onda postaviti pitanje kakvu to populacionu politiku vodi država kada svoju kampanju za podsticanje rađanja svodi na puki zahtev, zanemarujući brojne druge, daleko važnije, aspekte.

Kako objašnjava naša sagovornica, najveći deo mera koje su predviđene Strategijom za podsticanje rađanja zahtevaju direktna ili indirektna novčana ulaganja, a u znatno nižem udelu mere koje podrazumevaju snažniju društvenu podršku porodicama, roditeljima i deci.

Osnovni razlog niskih nivoa rađanja, prema studijama iz 2013, jeste nedostatak snažnije društvene podrške majkama, a zatim i potčinjenost žena u braku i porodici.

– Zemlje u kojima država stavlja primat na individualna ljudska prava i asistira u smanjenju opterećenja koja nastaju usled konflikta porodica-sfera rada, gde spada i zahtev za fleksibilnim radnim vremenom, imaju i više nivoe rađanja. Imajući ove podatke u vidu, jasno je da akcija Ministarstva kulture i informisanja, pa u dobroj meri i sama Strategija za podsticanje rađanja, ne targetiraju ključne društvene probleme, već ih zapravo pospešuju – ističe Ćeriman.

Predviđene mere pronatalitetne politike, dodaje ona, obuhvataju i zahtev za fleksibilno radno vreme, razvijanje mreže socijalnih usluga, zbrinjavanje dece zaposlenih roditelja kroz mogućnost produženog ostanka u vrtićima i školama itd.

– Umesto da olakšaju poziciju žena majki, mere populacione politike dodaju opterećenje na njena pleća, zahtevajući akcije baš u oblastima u kojima žene čine većinsku radnu snagu, najčešće potplaćenu i eksploatisanu u zanimanjima koja se i u Srbiji razvijaju u pravcu zahteva kapitala i neoliberalnog sistema – objašnjava Ćeriman.

Kako je pokazalo njeno istraživanje, fleksibilnije radno vreme ne rešava probleme koji proizilaze iz neravnopravne podele porodičnih obaveza unutar domaćinstva između muškaraca i žena.

– Pokazuje se da su obaveze u domaćinstvu prvenstveno obaveza majki, a da su očevi „pomažući“ roditelji, te bi stoga fleksibilnija organizacija radnog vremena i povećani zahtevi u oblastima u kojima žene čine većinu potplaćene radne snage mogla dovesti do duplog tereta na leđima žena – ističe naša sagovornica, navodeći da takav scenario negativno utiče i na fizičko i mentalno zdravlje žena.

Ministarstvo kulture: Opravdane kritike

Ministarstvo kulture i informisanja, kako saopštava, smatra „opravdanim deo kritike koje je javnost uputila tim rešenjima“. Na pitanje kako komentarišu kritiku ministarke Mihajlović na račun kampanje, Ministarstvo kulture odgovara za Danas da je komisija odabrala one predloge koje smatra najprihvatljivijim od ponuđenih. „Podsećamo da je Komisija većinom glasova donela odluku da ne dodeli pojedinačne nagrade s obzirom da nijedan od predloga ne zadovoljava potrebu da jedna poruka identifikuje složenost problema projektnog“, navodi Ministarstvo. Dodaje se će za realizaciju kampanje nadležni biti „Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i Savet za populacionu politiku Vlade Srbije“. Izostao je, međutim, odgovor na pitanje koliko je para izdvojeno za kampanju.

Brnabić: Slogani ne podstiču natalitet

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić ocenila je da slogani za borbu protiv bele kuge ne mogu da podstaknu povećanje nataliteta. „Apsolutno ne“, odgovorila je Brnabić. Navela je takođe da kritike građana uzima potpuno ozbiljno i da je „važnije da budemo ažurniji u isplati dodataka, u tome da trudnice ne moraju da nose milijardu papira do šaltera za roditeljski dodatak“.