Bez "proslave" etničkog čišćenja 1Foto: Lidija Valtner

Usled pandemije, Šešelj i njegove pristalice onemogućeni su da „proslave“ godišnjicu njegovog čuvenog govora u Hrtkovcima, 6. maja 1992. Vojislav Šešelj je tog dana došao u Hrtkovce, vojvođansko selo tada većinski naseljeno Hrvatima i susreo se sa članovima SRS.

Naložio im je da nesrbima prete, ukoliko ne napuste to područje. Haški tribunal je 2018. Šešelja osudio na deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje i premeštanje Hrvata iz Hrtkovaca 1992. godine.

Kako se navodi u optužnici Haškog tribunala lider radikala je u govoru u Hrtkovcima pozivao na proterivanje Hrvata sa tog područja i čitao spisak pojedinih hrvatskih stanovnika koji treba da odu u Hrvatsku.

Kao rezultat ovog govora, brojni hrvatski stanovnici odlučili su da napuste Hrtkovce. Nakon ovog govora, pristalice i saradnici Vojislava Šešelja, uključujući članove SRS i Srpskog četničkog pokreta, počeli su kampanju etničkog čišćenja usmerenu na nesrbe, posebno Hrvate u Hrtkovcima. Tokom naredna tri meseca, mnogi nesrbi su bili zlostavljani, pretilo im se smrću i zastrašivalo.

Domovi Hrvata su opljačkani i zauzimani. Srpske porodice raseljene iz drugih delova bivše Jugoslavije useljavale su se u domove onih koji su bili prisiljeni da ih napuste, nekada uz dogovor i razmenu imovine, nekada bez toga.

Prema podacima nevladinih organizacija, početkom devedesetih oko 450 porodica bilo je primorano da napuste svoje kuće i odsele se u Hrvatsku. Haški tribunal je na suđenju priložio listu od 722 imena Hrvata proteranih iz Hrtkovaca.

Prema svedočenju meštana, prećeno im je licem u lice ili telefonom, slate su im poruke zaklanim psima, noževima zabodenim u vrata.

Meštanin Mijat Štefanac pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca. Proterivanje Hrvata nije se odvijalo samo u Hrtkovcima, već i u Slankamenu, Golubincima, Kukujevcima i drugim mestima u Sremu i u jugozapadnoj Bačkoj, a procenjuje se da je tada ubijeno 25 Hrvata. Mesna vlast na čelu sa Ostojom Sibinčićem promenila je u jednom momentu naziv sela Hrtkovci u „Srbislavci“.

Pretprošle godine, neposredno nakon što ga je Haški tribunal osudio, država Srbija, njene institucije, od predsednika Aleksandra Vučića, preko Ministarstva unutrašnjih poslova, dozvolili su Šešelju da sa svojim „vatrenim“ pristalicama dođe nadomak Hrtkovaca, u Jarak.

Pred stotinak pristalica održao je govor pun mržnje prema građanima Srbije hrvatske nacionalnosti, onima koji su neposredno, na sopstvenoj koži, osetili udare njegove ratno zločinačke i huškačke ruke, tokom devedesetih.

Mesec dana pošto je Žalbeno veće zaključilo da je Šešelj kriv za progon, deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine, lider radikala se na dvedesetšestogodišnjicu od zapaljivog, mračnog, i za mnoge Hrvate presudnog dana, vratio u Hrtkovce, kako bi meštanima saopštio da bi sve opet isto uradio.

„Kuća Vojislava Šešelja“

Radikali su 4. maja prošle godine, u Hrtkovcima, održali Otadžbinski kongres na kome su Šešelja ponovo izabrali za predsednika. Događaj je organizovan u Šešeljevoj kući, u sred sela, koju je kupio u međuvremenu. Neonskim svetlima je istaknuto „Kuća Vojislava Šešelja“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.