Spomenici su alat u kreiranju istorije 1Foto: Bojan Mikulić

Ovo su samo neke od tema koje su razmatrane na dvodnevnoj onlajn regionalnoj konferenciji „Spomenici u kulturi sjećanja – Svjedočanstvo vremena, mjesta sjećanja, mjesta prijepora“, koju su organizovali Fondacija Fridrih Ebert (Friedrich Ebert) BiH, Udruženje za društvena istraživanja i komunikacije (UDIK) i Udruženja građana Oštra nula.

Na otvaranju konferencije, Piter Hurelnrink (Peter Hurrelbrink), direktor Fondacije Fridrih Ebert BiH, istakao je da “bez iskrenog i ponekad bolnog sećanja ne može biti demokratije”, dok je Edvin Kanka Ćudić, koordinator UDIK-a, naglasio da proces suočavanja s prošlošću u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori ide od poricanja zločina do preuzimanja odgovornosti, pa do rehabilitacije i slavljenja ratnih zločinaca. 

– Spomenici se koriste kao alat u pisanju i stvaranju nove istorije – ukazao je Ćudić.

Hrvoje Klasić, istoričar iz Zagreba, rekao je ljudi u ovom regionu nisu imali priliku da se suoče s prošlošću na objektivan način. 

– Zvanični narativi o istoriji i ulozi istorije, kao i obrazovanja i memorijalizacije, koriste se da se probudi lojalnost naciji, da se probudi nacionalni identitet, da se podstakne patriotizam – objasnio je Klasić. 

Dragan Markovina, istoričar iz Mostara, ukazao je kako u tom gradu postoje četiri kulture sećanja među kojima nema razumevanja. 

– Svaka grupa ima svoj način sećanja, svoje spomenike, i nisu spremni da čuju priče drugih strana. Te četiri grupe su Hrvati, Bošnjaci, Srbi i antifašisti koji vole Jugoslaviju. Stari most je sada više spomenik nego most. Takođe, svakog meseca hrvatske desničarkse grupe uništavaju veliki pratizanski spomenik. U Mostaru nemamo demokratiju kao pre rata, već imamo bar tri zvanične istorije. Mislim da je zbog toga najbolje da se tolerišemo – istakao je Markovina.

Na panelu o spomenicima u medijima, učesnici su diskutovali o tome da li mediji tematiziraju ulogu spomenika u kulturi sećanja i koja je uloga medija u procesu kritičkog suočavanja s prošlošću. 

Novinar Dinko Gruhonjić, rekao je, između ostalog, da je na teritoriji na kojoj je gospodarila krvoločna bratija Radovana Karadžića srušeno više od 600 džamija, a domovi kulture su pretvoreni u logore, mučilišta, užasna stratišta o čemu najbolje govori monografija “Iza sedam logora”.

– Na mestu gde su u kućama pravljene žive ljudske lomače, reditelj Emir Nemanja Kusturica, uz svaku pomoć Republike Srpske i Srbije napravio je Andrić grad, to kičasto, jezivo znamenje kojim se pokušava ne samo revizija istorije, već i revizija celokupnog dela našeg nobelovca Ive Andrića, koji je ključnu inspiraciju pronalazio baš u BiH – izjavio je Gruhonjić. 

Jelena Diković, novinarka lista Danas, istakla je da Srbija prednjači u ne suočavanju s prošlošću što nije iznenađenje kad se ima u vidu da je predsednik države čovek koji je svojevremeno govorio “100 muslimana za jendog Srbina” i koji je bio ministar informisanja u režimu Slobodana Miloševića. Ukazala je da se u Srbiji inistira na reviziji istorije i da se omladina truje nacionalizmom.

Diković je naglasila da ukoliko ne dođe do nekih dubokih pormena u srpskom društvu možemo očekivati da jednog dana u Beogradu osvanu spomenici Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću. Istakla je da su “živi spomenici”, poput aktivista i aktivistkinja koji akcijama i scenografijama obeležavaju godišnjce i putujućim spomenicima, jedno od najboljih alata malobrojnim objektivinim medija da pišu o tome šta se zapravo dešavalo tokom ratova iz devedesetih. 

Razim Medinić sa BDC televizija Brčko, istakao je da mediji moraju sa puno pažnje da pristupaju temi ratnih zločina. 

– Mediji moraju da rade profesionalno kako bi demistificirali sve slike koje se pogrešno prikazuju o ratu – naveo je Medinić, dodajući da u BiH novinari imaju malo prostora u kome mogu kvalitetno i objektivno da izveštavaju, “jer su gotovo svi mediji politički i ekonomski kontrolisani”. 

Hrvatski novinar Boris Pavelić, ukazao je da se situacija u Hrvatskoj može predstaviti na “dva temeljna načina”.

– Jedan bi se mogao sažeti u rečenici da će ozbiljan razgovor o memorijalizaciji rata u Hrvatskoj biti moguć kada bude uklonjen katolički križ sa brda iznad Mostara. A drugi – u Hrvastkoj je napokon započela neka vrsta ozbiljnijeg institucionalnog razgovora o ratu koju je pokrenula vlada – objasnio je Pavelić, ali je naglasio da se zanemaruje ključni problem hrvatskog suočavanja s prošlošću, koji nije u Hrvatskoj, već je u Hercegovini. 

Eugen Jakovčić iz zagrebačke Documente – Centra za suočavanje s prošlošću, izjavio je da su novinari i mediji ključni u procesima suočavanja s prošlošću i kulturi sećanja. Govorio je koliko su važne komemoracije u Hrvatskoj, kao što je bilo nedavno obeležavanje godišnjice zločina u Gruborima, i naveo da su ti događaji bitni jer su institucionalni i da bi, uz oprez, trebalo podržati političare koji dolaze da odaju poštu žrtvama.  

Jedan od panela bio je posvećen spomenicima u BiH, te se govorilo, između ostalog, o tome da li su oni izraz nadmetanja u tome ko je najviše stradao i da li su žrtve vidljive kroz spomenike. 

Ramiz Ahmetović iz Udruženja porodica nestalih, nasilno odvedenih i ubijenih Bošnjaka Brčko distrikt BiH, naveo je da spomenici u ovom gradu govore o tri istine bazirane na tri različite politike. 

– Ovde se u javnosti pokušava da formira stav da su svi bili jednako krivi – istakao je Ahmetović. 

Nedžad Novalić iz sarajevskog Centra za nenasilnu akciju (CNA), rekao je da u BiH postoje tri narativa o onome što se dešavalo, što odražava sliku bosansko-hercegovačkog društva. 

– Onde gde jedna grupa ima političku moć pokušava nametnuti svoj narativ, manjinske grupe nemaju pravo da za svoj narativ sjećanja – naglasio je Novalić. 

Branko Ćulibrk iz prijedorskog Centra za mlade “KVART”,  naveo je da je u Prijedoru ubijeno preko 3.000 ljudi, ali da se o svemu tome jako malo priča. 

– Srpski narativ je dominatniji, igra ulogu kreiranja istorije i bacanja u zaborav strašnih zločina koji su se desili – istakao je Ćulibrk.

Aneta, Vadimirov iz Srpskog narodnog vijeća, rekla je da je obaveza svih onih koji se smatraju akterima sećanja da identitetsko iskustvo prebace u područje ljudskog iskustva.

Marijana Stojičić iz Centra za primenjenu istoriju, istakla je da u Srbiji 2016. predstavlja smenu u politici sećanja, jer dolazi do herioizacije ratova iz devedesetih kroz perspektivu NATO bombarodvanja i rata na Kosovu, gde se ističe priča o sukobu Košarama. 

Istakla je da se od 2016. počinje govoriti o oslobodilačkim ratovima i tome kako je Srbija vodila pravedne ratove.

Konferencija je trebalo da bude održana u Brčkom, ali je zbog pandemije izazvane korona virusom ipak organizovana onlajn. 

close
Spomenici su alat u kreiranju istorije 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.