Srednjoškolcima su svi narodi odgovorni za ratove

Ovo je jedan od zaključaka najnovijeg istraživanja Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji pod nazivom „Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji – Istraživanje 2019.“, autorke Marije Radoman sa Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu, o odnosu prema prošlosti i ratovima devedesetih sa akcentom na odgovornost srpske strane.

U delu istraživanja koje se odnosi na analizu nacionalizma među srednjoškolcima, navodi se da veliki procenat srednjoškolaca nema jasan stav da li se dogodio genocid u Srebrenici, da li su nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić ratni zločinci, a svaka druga osoba se ne slaže sa stavom da su Srbi odgovorni za ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu.

„Većina se slaže sa stavom da su „svi narodi“ odgovorni za rat, a sličan procenat podržava i tvrdnju da su političke elite odgovorne za ratove, a ne „narod“. Srednjoškolci imaju verovatno nejasan odnos prema ovom periodu jer teme suočavanja s prošlošću i ratovi koji su doveli do raspada zemlje nisu teme kojima se oni „bave“. Međutim, u javnom diskursu, ne postoji zvanična politika spram učešća Srbije u ratovima, pa tako ne možemo očekivati da postoji jasan odnos mladih prema tim temama. Iako je 2007. godine doneta presuda kojom se zločin u Srebrenici kvalifikuje kao čin genocida, do danas nijedna vlast nije zvanično prihvatila tu presudu“, ističe se u istraživanju.

Na pitanje da li su Srbi kao narod odgovorni za zločine koji su počinjeni tokom rata devedesetih u Hrvatskoj, 50 odsto ispitanika se ne slaže, 36 odsto se niti slaže, niti ne slaže, dok 14 odsto njih smatra da jesu odgovorni.

Slično je i sa pitanjem da li su Srbi kao narod odgovorni za zločine u BiH – 46 odsto se ne slaže, 35 odsto je neodlučno, 18 odsto se slaže, ali i sa pitanjem da li su Srbi odgovorni za zločine Kosovu – 51 odsto/34 odsto/15 odsto.

Međutim, na pitanje da li su svi narodi podjednako odgovorni za rat, a ne samo Srbi – njih 14 odsto se ne slaže, 20 je neodlučno, dok se čak 66 odsto slaže sa tom tvrdnjom.

Na pitanje da li su političke elite odgovorne za ratove, a ne narod, čak 63 odsto srednjoškolaca tvrdi da jesu. Da je u Srebrenici počinjen genocid nad bošnjačkim stanovništvom slaže se 38 odsto ispitanika, dok se njih 46 odsto niti slaže niti ne slaže, a 16 odsto se ne slaže s tom tvrdnjom.

Da su Mladić i Karadžić ratni zločinci smatra 31 odsto ispitanika, dok je čak 47 odsto neodlučno, a 48 odsto ističe da ne dovoljno informacija o ratovima koji su se desili tokom devedesetih.

Da je pomirenje između Srba i Hrvata moguće smatra 43 odsto srednjoškolaca, 30 odsto da nije, a da je moguće pomirenje između Bošnjaka i Srba smatra 54 odsto ispitanika.

Što se tiče mogućnosti pomirenja između Srba i Albanaca, čak 54 odsto srednjoškolaca smatra da to nije moguće.

Istraživanje je obuhvatilo i stavove prema romskoj manjini, o rodnim odnosima, abortusu, homofobiji, ekologiji, nacionalizmu.

Uzorak na kojem je realizovano istraživanje obuhvata 866 ispitanika i ispitanica u pet gradova – Beograd, Novi Pazar, Niš, Kragujevac i Novi Sad.