Srpski narod najveća žrtva devedesetih 1Foto: FoNet/ Ognjen Stevanović

DSS na izbore 21. juna, izlazi na listi pokreta „Metla 2020“. Prema rečima Jovanovića, prošlo je već četvrt veka od tih tragičnih događaja i zaključuje da ljude danas mnogo više zanima kako da „uredimo Srbiju, povećamo životni standard, kako da se izborimo sa korupcijom, stranačkim zapošljavanjem i svim ostalim izrazito negativnim pojavama koje kod nas postoje“.

– Naravno, istorija se ne sme zaboraviti. Naprotiv, istorijsko pamćenje se mora negovati jer je srpski narod najveća žrtva devedesetih. Dva najveća zločina upravo su izvršena protiv nas. Prvi 1995. godine kada je Hrvatska sprovela najveće etničko čišćenje i proterala Srbe iz Krajine. Drugi 1999. kada je NATO izvršio agresiju protiv naše zemlje i počinio najteži zločin – zločin protiv mira – smatra Miloš Jovanović.

Upitan da li osuđeni ratni zločinci treba da budu poslanici u Skupštini, sagovornik Danasa je to pitanje ocenio „pomalo tendencioznim“.

– Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju, koji je određivao ko je ratni zločinac a ko nije, u biti je predstavljao produženu ruku zapadnih sila i njihove politike prema jugoslovenskoj krizi što je najjasnije izašlo na videlo tokom NATO agresije. Utoliko nisam siguran da se on uopšte može nazvati sudom niti njegov rad okarakterisati kao potraga za pravdom. Kada se tome doda činjenica da je jedini potencijalni poslanik u budućem skupštinskom sazivu predsednik SRS Vojislav Šešelj od tog tela osuđen zbog izgovorenih reči, onda mi se pitanje zaista čini bespredmetnim – kaže predsednik DSS. Na pitanje kako pomoći civilnim žrtvama ratova devedesetih, odgovara: „Na prvom mestu tako što se nikada neće zaboraviti istina“.

– Postoji kod nas ponekad čudan refleks, ili je možda reč o nekakvom kompleksu inferiornosti, da se zapadno čitanje događaja iliti viđenje situacije naših tadašnjih protivnika i neprijatelja uzima kao objektivno i istinito sagledavanje stvari. A stvari stoje prilično jasno. Raspad Jugoslavije je uzrokovan hrvatskim, slovenačkim i albanskim separatizmom i to nema apsolutno nikakve veze sa Srbijom niti sa tadašnjim srpskim rukovodstvom. Jugoslavija nikada nije bila istinski željena od Hrvata. Od demonstracija u Zagrebu 5. decembra 1918. godine, preko pitanja Banovine, NDH, maspoka pa do devedesetih, linija kontinuiteta se jasno ocrtava. Isto važi i kada je reč o albanskom neprihvatanju srpske države. Za sve srpske žrtve je važno da se ta istorija ne zaboravi kao što je važno da se nikada više ne ponovi. Pominjem ovom prilikom samo srpske žrtve, ne zato što sam neosetljiv na žrtve drugih naroda, bilo ih je naravno i na žalost, već zato što se o srpskim najmanje u svetu govorilo i brinulo – zaključuje Miloš Jovanović za Danas.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.