Foto: Stanislav Milojković

..a EU takvu borbu smatra gotovo podjednako važnim uslovom za pridruživanje Srbije kao što je to pitanje rešavanje problema Kosova, suštinska borba protiv korupcije u Srbiji ne postoji, a ne postoji ni politička volja da se ona na taj način vodi, jedan je od zaključaka tribine „Borba protiv korupcije na lokalnom nivou“, održane sinoć u Nišu.

Na tribini je saopšteno da je jedan od dokaza za takvu ocenu činjenica da najveći broj gradova i opština u Srbiji kasni sa usvajanjem Lokalnih antikorupcijskih planova (LAP), koji su prema Modelu LAP-a koji je donela Agencija za borbu protiv korupcije, a na osnovu Akcionog plana za Poglavlje 23 o pristupanju Srbije EU, trebalo da budu usvojeni do 30. juna prošle godine. Lokalne samouprave u Srbiji „posebno“ kasne sa formiranjem lokalnih antikorupcijskih tela, koja bi trebalo da prate primenu tih planova, a u radu budu samostalna i nezavisna. I gradovi i opštine koji su usvojili LAP-ove nisu u potrebnoj meri poštovali preporuke Modela, već su lokalne planove „prilagođavali“ interesima lokalnih vlasti, a u lokalna tela birali članove bliske vlastima, što Model ne dopušta.

Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kazao je na tribini da je, prema delimičnim podacima te organizacije, od 145 gradova i opština u Srbiji (bez teritorije Kosova i Metohije) samo deset usvojilo LAP-ove. U 22 lokalne samouprave proces izrade LAP-a nije ni započeo. U gradovima i opštinama u kojima je usvojen LAP, nije započelo formiranje lokalnih antikorupcijskog tela zaduženih za njegovu primenu. Podaci su dobijeni po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, na koji je odgovorilo 56 gradova i opština.

On je precizirao da usvajanje LAP-a kasni i u gradu Nišu, koji je u samom Modelu Agencije istaknut kao pozitivan primer institucionalne borbe protiv korupcije na lokalnom nivou, jer je jedini grad u Srbiji koji je još 2011. usvojio i kontinuirano primenjivao LAP, a od kraja 2013. godine imao i funkcionalni i efikasni Lokalni antikorupcijski forum (LAF), kao samostalno i nezavisno gradsko telo za primenu LAP-a, čija je “praksa i iskustvo” u Modelu navedena kao obrazac za izbor, organizaciju i rad svih drugih lokalnih antikorupcijskih tela u Srbiji. U Požarevcu su u lokalno antikorupcijsko telo izabrani finansijeri SNS-a, što je suprotno duhu Modela Agencije. U Kuršumliji su u tročlanoj Komisiji za izbor članova lokalnog antikorupcijskog tela svi iz lokalne samouprave, što Model zabranjuje, propisujući da većinu u toj komisiji moraju da čine članovi koji nisu iz lokalne samouprave. Jedan od članova te Komisije je, čak, fiktivni radnik opštinske uprave, koga “zaposleni ne znaju”.

– U Srbiji već 18 godina nema efikasne borbe protiv korupcije. U društvu u kojem nema reformi takve borbe i ne može biti, jer su institucije još uvek neizgrađene i politizovane, a na položajima su često ljudi koji nisu za ta mesta- rekao je Gavrilović.

Zorica Miladinović, kordinatorka niškog LAF-a u ostavci, upozorila je da je i Niš od grada koji je bio „lider“ u institucionalnio borbi protiv korupcije na lokalu postao „luzer“ u toj oblasti, jer je za tu borbu suštinski bio zainteresovan samo LAF, a ne i lokalna vlast.

– Postojeći Lokalni anikorupcijski plan je primenjivao LAF, a ne Grad. Lokalna samouprava nije uvažavala ni preporuke, mišljenja i kritike LAF-a. „Obezbedila“ mu je ponižavajuće uslove za rad. Sada se to nastavilo, kroz kažnjenje u donošenju novog LAP-a, insistiranje predstavnika lokalne samouprave u Radnom timu za izradu novog LAP-a na selektvino poštovanje Modela Agencije, a način koji odgovara vlastima. Sve to je, zapravo, samo još jedna ilustracija borbe protiv korupcije koja nije sistemska i suštinska, već ispolitizovana, propagandna, selektivna i verbalna- rekla je ona.

Vesna Crnogorac, upravnica Centra za integritet, dodala je da se borba protiv korupcije u Srbiji svodi na borbu pojedinaca, dok su insitucije, a i građani pasivni. Ona je kazala da su vlast i korupcija koja joj se isplati „prirodni saveznci“, ali da nju brine apatija i pasivnost građana, koji korupciju smatraju prihvatljivim ponašanjem.

– Kada ćemo mi kao, recimo, Rumuni izaći masovno da ulice da branimo tužiteljku zaduženu za korupciju? Da li je takva vrsta građanske borbe ovde uopšte moguća?- zapitala je ona.

Gde su predstavnici vlasti

Organizatori tribine, Centar za integrItet i BIRODI, pozvali su na tribinu svih 19 članova Radnog tima za izradu niškog LAP-a, među kojima su gradonačelnik Niša Darko Bulatović, zamenik gradonačelnika Miloš Banđur, predsednik Skupštine Rade Rajković, ali niko od njih, kao ni drugih članova RT, nije došao. LAF je, inače, u tom RT imao sedam svojih predstavnika. Oni su sredinom marta ove godine podneli kolektivnu ostavku zbog kašnjenja, blokiranja i niza problema u procesu donošenja novog LAP-a.