Foto: Privatna arhivaŠutnuli su nas oboje kao poslednje krpe, bez ikakvog razloga i racionalnog objašnjenja.
Mene krajem prošlog meseca, a suprugu sada, evo upravo izlazi iz fabrike u kojoj je razdužila radnu opremu. Molili smo ih da nas ne diraju oboje, da ostave barem jedno na poslu, ali se nisu ni osvrnuli. Voleo bih da vidim premijerku Anu Brnabić koja je pre neki dan bila u Valjevu i da joj kažem šta se zaista dešava u Krušiku, ako već ne zna, pričao je juče, nešto iza podneva, za naš list bivši radnik Krušika Branko Kolarević, kojem 31. jula, kao i tridesetorici njegovih kolega, nije produžen ugovor o radu u toj valjevskoj fabrici, u kojoj je proveo četiri godine i dva meseca.
Supruga Nataša Petrić, koja je u Krušiku radila 3,5 godine, u grupi je od 150 radnika te firme koji krajem ovog meseca, odlukom fabričkog Nadzornog odbora i menadžmenta, ostaju bez posla u toj fabrici, od kojih su se mnogi, a među njima i ona, minulih dana rastali sa fabrikom.
– Sešćemo da vidimo šta ćemo da radimo i od čega ćemo dalje da živimo. Imamo dvoje dece od 12 i 14 godina, dolazi školska godina, uskoro će i zima. Decu treba da spremimo za školu, potreban je i ogrev za zimu, a nas četvoro ćemo sada da živimo od penzije moje majke od 12.500 dinara, kod koje smo se, u selu Tabanovići, kod Mionice, smestili kad smo se vratili iz Beograda, priča Branko Kolarević.
Pojašnjava da je 33 godine živeo u Beogradu, gde je, kao VK majstor radio u Rečnom brodarstvu, ali da u prestonici nije mogao da reši stambeno pitanje, te se pre nešto više od četiri godine, sa suprugom i dvoje dece, vratio u zavičaj.
Ističe da je u Krušiku u kojem se zaposlio po povratku iz Beograda bio angažovan u pogonu sa 40 mašina, i da je, kako tvrdi, na svakoj od njoj, ne štedeći se, radio barem po desetak puta. Tako radeći povredio je kičmu.
– Zbog te povrede sam operisan i bio na bolovanju, a poslovodstvu sam predao medicinsku dokumentaciju u kojoj je bilo navedeno da je neophodno da mi se promeni radno mesto. Obećali su mi novo radno mesto, ali sam umesto njega dobio otkaz. Tražio sam razgovor sa generalnim direktorom fabrike Vladanom Lukićem, ali nije hteo da me primi. Teško sam podneo otkaz, ali se, ipak, nisam mnogo bunio, nadao sam se da će barem suprugu da ostave u fabrici, a da ću ja, u međuvremenu, da se snađem. Ispostavilo se da nisu imali milosti. I nju su oterali mesec dana posle mene. Kad je pitala zbog čega je isteruju s posla kad je pošteno radila i nije imala ni dana bolovanja, šefica joj je odgovorila da ona kod nje, na osnovu nekakvog internog ocenjivanja učinka zaposlenih, ima „trojku“. Kad joj je supruga rekla da sam i ja ostao bez posla, šefica joj je kazala da novi radni angažman može da potraži u Gorenju, navodi Branko Kolarević, pitajući se zašto bi njegova supruga, kao dobra radnica, iz državne fabrike odlazila u privatnu, kinesku kompaniju, ukoliko za nju tamo zaista ima mesta.
Pojedini prekobrojni radnici Krušika dobili su poziv iz Gorenja u Valjevu da dođu na razgovor o poslu u toj fabrici, saznaje Danas. Predstavnici zaposlenih u Krušiku pretpostavljaju da pozivi Gorenja prekobrojnima iz Krušika najverovatnije dolaze na osnovu dogovora te nekada slovenačke kompanije, koju su preuzeli Kinezi, sa premijerkom Anom Brnabić, koja je početkom sedmice boravila u Valjevu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
