Suzana Paunović: Romi i dalje u najvećem riziku od diskriminacije

Predrasude koje postoje prema Romima i dalje ih marginalizuju i doprinose njihovoj društvenoj isključenosti. Sva istraživanja rađena u prethodnim godinama govore da su Romi i dalje društvena grupa koja je u najvećem riziku od diskriminacije. Čeka nas još puno posla i intenzivnog rada na suzbijanju antiromskih stavova, kaže za Danas direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović, jedna od učesnica panel diskusija koje će biti održane tokom Festivala.

Ona ističe da su Romi, kao osetljiva društvena grupa, prepoznati i u Vladinoj Strategiji prevencije i zaštite od diskriminacije do 2018. godine i dodaje da će Srbija nastaviti pre svega, kroz svoje obrazovne programe da radi na otklanjanju predrasuda i stereotipa prema Romima.

– Veća uključenost romske dece u obrazovni proces jedna je od ključnih aktivnosti. Tu vidimo jednu novu energiju u mladim obrazovanim pripadnicima romske nacionalne manjine- kaže ona.

* Kakva je strategija za unapređenje položaja Roma u narednih nekoliko godina?

– Ne govorimo o nekoliko godina jer je Vlada utvrdila politiku do 2025. kad je romska nacionalna manjina i njen položaj u pitanju. Nova Strategija zasnovana je na principu inkluzivnosti, decentralizacije, racionalizacije, ekonomičnosti i efikasnosti, kao i na afirmativnim merama. Za razliku od prethodne koja je imala 13 prioritetnih oblasti, nova Strategija usmerena je na manji broj oblasti (obrazovanje, zapošljavanje i ekonomsko osnaživanje, stanovanje, zdravlje i socijalna zaštita). Strategija je usklađena sa Strategijom Evropa 2020, sa operativnim zaključcima sa seminara koje Srbija redovno ima sa Evropskom komisijom. Obaveze iz Strategije deo su i Akcionog plana za Poglavlje 23. Novom strategijom poverena su veća ovlašćenja, ali i odgovornost lokalnim samoupravama za sprovođenje mera koje se odnose na inkluziju Roma tamo gde su potrebe i najveće. Akcioni plan, koji će konkretizovati i operacionalizovati sprovođenje te Strategije, u završnoj je fazi.

* Kakvi su dosadašnji rezultati integracije Roma, gde su postignuti najveći uspesi, a gde se suočavamo sa problemima?

– Kroz sprovođenje prethodne Strategije za unapređenje položaja Roma do 2015, kao i kroz uključenost u Dekadu za inkluziju Roma (2005-2015), Srbija je postigla značajne rezultate koji mogu biti korišćeni kao primer dobre prakse za druge zemlje. Pristup ličnim dokumentima rešen je kroz izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku koje su omogućile efikasan naknadni upis u matične knjige rođenih. U periodu od početka primene ovog zakona više od 25.000 ljudi naknadno je upisano u matične knjige rođenih. Osim što su dobili lična dokumenta, njima je omogućen pristup svim pravima. U oblasti zdravlja, rezultati rada 75 zdravstvenih medijatorki doveli su do velikog pomaka u oblasti zdravstvene zaštite. NJihov rad u vezi sa zdravstvenim prosvećivanjem Roma i Romkinja najuspešnija je mera u javnim politikama preduzetim nakon usvajanja te Strategije. U poslednje četiri godine obavljeno je 460.125 poseta, a vakcinisano je više od 30.000 romske dece. Stopa smrtnosti romske dece smanjena je za 50 odsto u odnosu na 2006. Uticale su i na poboljšanje kontrole zdravlja za 4.500 trudnica i porodilja i na to da 11.177 žena izabere svog ginekologa, a njih 12.617 bude obuhvaćeno sistematskim pregledima.

U oblasti stanovanja prvi put je uspostavljena evidencija o broju i mestu neformalnih naselja u Srbiji, što daje mogućnost da se sredstva planski usmeravaju na rešavanje ovih problema. Prema podacima opština u Srbiji su identifikovana 583 neformalna/nelegalna romska naselja. Izrađeni su prvi urbanistički planovi za 12 podstandardnih romskih naselja u 10 opština i detaljno razvijeno 13 modela za unapređenje uslova stanovanja Roma. U ova naselja će se u narednom periodu infrastrukturno ulagati kako bi im se obezbedili bolji uslovi za život. Pored socijalnih stanova kao modela za rešavanje stambenih pitanja, započela je i kupovina prvih seoskih domaćinstava, kao jednog humanijeg modela zbrinjavanja Roma.

* Kao najveći problem romske zajednice u Srbiji ističe se obrazovanje?

– Obrazovanje je preduslov za izlazak Roma iz siromaštva. Mere obrazovne politike usmerene na povećanje obuhvata dece u školama, povećavanja školskog uspeha romskih učenika uspešno se sprovode u školama i dovele su do prvih efekata, odnosno došlo je do značajnijeg povećanja obuhvata u osnovnoškolskom obrazovanju kod dece iz romske zajednice. Kada je reč o obrazovanju, došlo je do značajnih pomaka. U lokalnim samoupravama radi 181 pedagoški asistent koji doprinosi uključivanju i postizanju boljih rezultata romskih učenika u obrazovanju. Uz njihovu podršku je u predškolske ustanove upisano 1.300 dece, što je od posebnog značaja, imajući u vidu da se dosad pažnja nije posvećivala pripremama za obrazovanje, a što je za rezultat imalo veliku stopu napuštanja školovanja. Primenom mera afirmativne akcije od 2003. na fakultete i visoke škole upisano je 1.782 studenta i 3.438 srednjoškolaca i ustanovljen sistem praćenja redovnosti pohađanja i postignuća učenika. U prethodne dve školske godine obezbeđeno je dodatnih 1.025 stipendija za romske srednjoškolce, kako bi bili motivisani da nastave školovanje.

* Kako rešiti problem zapošljavanja Roma?

– Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u prvih sedam meseci ove godine zaposlena su 1.752 Roma ili oko 107 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. To nije slučajno, već je rezultat sistemskih mera koje država sprovodi u cilju unapređenja položaja Roma. Novom Strategijom predviđen je set mera koji se odnosi na zapošljavanje, čime će se taj trend nastaviti i u budućnosti. U 2015. evidentirano je 249 privatnih preduzetnika koji su imali zaposlene Rome, čime se otvorio prostor za angažovanje Roma u privatnom sektoru. Kroz projekt IPA 2012 koji realizuje Kancelarija za ljudska i manjinska prava sa ministarstvima u Vladi i Misijom OEBS u Srbiji dodatno je podržano 17 najboljih romskih preduzeća koja zapošljavaju oko 60 Roma. Romsko preduzetništvo razvijeno je u različitim sektorima, tekstilnoj industriji, prehrambenoj, poljoprivrednoj, građevinskoj, proizvodnji plastike, reciklažnoj, kao i pružanju usluga: socijalne zaštite, foto i video, higijensko čišćenje, kozmetičke, usluge štampanja širom Srbije. Postoje preduzeća koja imaju dobre prakse u zapošljavanju Roma i Romkinja, što potvrđuje da su moguće radne sredine u kojima su Romi i Romkinje apsolutno prihvaćeni i dobrodošli kao dobri radnici.

* Na koji način su sve prava romskih žena i dece ugrožena?

– Najveći problem ženske romske populacije je nizak nivo obrazovanja što otvara prostor za višestruku diskriminaciju kako u široj društvenoj zajednici tako i u svojoj sredini. One su često žrtve nasilja, u riziku su od trgovine ljudima, teško se zapošljavaju, životni vek im je kraći. Romkinje su diskriminisane u društvu, ali i u porodici, jer se smatra da ne moraju da idu u školu i rade, već da je njihov zadatak da se brinu o porodici, i obrazovanje Romkinja je „jedini put da one shvate da postoji druga, bolja strana za njih, a time i za njihovu porodicu“. Kao jedan od gorućih problema u romskoj zajednici je učestalost ranih brakova ili vanbračnih zajednica u koje ulazi polovina Romkinja od 15 do 19 godina i to je problem pošto žene upravo zbog toga rano napuštaju školovanje.

Važno je podići svest kod romske populacije o potrebi obrazovanja i ukazati na pozitivne primere koji su potvrda da diploma predstavlja ključ koji otvara vrata. Potrebno je preduzimati i dalje čitav niz mera kako bi se došlo do suštinskih promena jer položaj Roma i Romkinja i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, ali su učinjeni veliki pomaci u prethodnom periodu.

* Koliko smo daleko od ispunjavanja uslova koje pregovaračko poglavlje 23 nosi?

– Nedavno otvoreno pregovaračko Poglavlje 23 jedno je od najkompleksnijih u procesu evropskih integracija jer obuhvata pravosuđe i osnovna prava. Unapred je jasno da nas čeka ozbiljan rad do zatvaranja ovog poglavlja – potrebno je da sve što smo propisali brojnim zakonima i strategijama, u punoj meri zaživi u praksi. Ovo poglavlje obuhvata teme od posebnog značaja za svakog građanina Srbije, to su pitanja jačanja nepristrasnosti i profesionalnosti u pravosuđu, borba protiv korupcije, očuvanje standarda zaštite ljudskih prava i prava manjina. Podsetiću da su na Akcionom planu zajedno radili Vlada i civilno društvo i da smo se zajedno trudili da ovaj posao uradimo što bolje. Počeli smo da radimo i merimo ostvarene rezultate i pre nego što je ovo poglavlje zvanično otvoreno. Prvi izveštaj o postignutim rezultatima pokazao je da je više od 80 odsto aktivnosti urađeno u onom vremenskom periodu i na način kako je predviđeno Akcionim planom. To je najbolja potvrda koliko je ovaj plan realan i koliko svi učesnici u ovom poslu rade ozbiljno i posvećeno.

Tekst je objavljen u posebnom dodatku lista Danas – Festival romske kulture i aktivizma FRKA#2