Sužava se prostor za debatu sa Ministarstvom pravde 1Natasa Dragojlović Foto: Medija centar

Osim toga, načelno je primećeno da je revizija urađena bez precizne metodologije i formata. Odgovorni subjekti za pojedine aktivnosti su paušalno određivani, a indikatori ne odražavaju ispunjenost mera. Aktivnosti nisu prilagođene prelaznim merilima, već su samo tehnički brisane i/ili menjane, dorađivane postojeće aktivnosti. Negde ne postoji procena budžetskih sredstava koja su neophodna za primenu pojedinih aktivnosti. Određena prelazna merila praktično ostaju bez projektovanih aktivnosti koje će obezbediti ispunjenje istih. U praksi to stvara konfuzija u pogledu odgovornosti za probijanje rokova, obezbeđenja sredstava za primenu nekih mera i njihovo sprovođenje, navodi za Danas primedbe nevladinog sektora Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Kako dodaje, drugi set primedaba odnosi se na tretman naših preporuka i neadekvatnu argumentaciju predstavnika ministarstva, uz atmosferu i ton koji ne ohrabruje debatu i ne doprinosi ukupnom učinku ovakvih rasprava, niti garantuje da će se u finalnoj verziji Akcionog plana naći deo i naših preporuka, „koje su izrađene na bazi ozbiljnih i stručnih analiza i istraživanja naših predstavnika“.

Na pitanje da li je Konvent dobio ikakav odgovor na otvoreno pismo upućeno Ministarstvu pravde, povodom revizije Akcionog plana u kojem se traži produžavanje roka za javnu raspravu o izmenama tog dokumenta, odgovara da je pismom traženo da se osim forme javne rasprave poštuje i suština.

– Ideja je da organizacije, koje već četiri godine učestvuju u ovom procesu konsultacija, dobiju dovoljno vremena da analiziraju mere i posledice takvih mera iz Akcionog plana i dobiju priliku, ne samo da iznesu ili prilože pisanim putem komentare, već da ukrste argumente sa predstavnicima Ministarstva pravde. Međutim, nikakav odgovor nije stigao povodom otvorenog pisma, a na okruglom stolu povodom predstavljanja revidiranog AP 23 na usmeni apel predstavnika Konventa da se produži javna rasprava zbog objektivno kratkog roka odgovoreno je negativno. Akcioni plan za Poglavlje 23 je obiman dokument, zahteva pažljivu analizu. Cilj rasprave je da se utvrdi zašto neke mere nisu do sada ispunjene, zašto se država opredeljuje za rešenja i rokove koje nije u stanju da realizuje – ukazuje Dragojlović.

Upitana da prokomentariše ponašanje Ministarstva pravde povodom sugestija i kritika koje dobija iz nevladinog sektora i stručnih udruženja a u vezi s Poglavljem 23, naša sagovornica podseća da je Ministarstvo omogućilo Nacionalnom konventu da komentare na Akcioni plan daje u samom dokumentu, u posebnoj koloni, i obavezalo se da će na komentare i sugestije odgovoriti i obrazložiti zašto se država opredeljuje za takve mere a ne one za koje se stručnjaci i aktivisti ljudskih prava zalažu.

– Iz toga se vidi kakve su bile pozicije i stavovi Vlade a kakve civilnog društva po brojnim pitanjima. Međutim, pojedini predstavnici Ministarstva se već duže vreme ponašaju kao da organizacije civilnog društva i strukovna udruženja iz Konventa nisu kontrolni mehanizam. Sužava se prostor za istinsku debatu a većina komentara, recimo onih koji se odnose na suštinske izmene Ustava, nije prihvaćena. Predstavnici organizacija i udruženja koji su slali komentare su ignorisani i na sastancima u okviru javne rasprave dočekivani u neprijateljskom okruženju i sa postavljanjem pitanja legitimiteta i stručnosti komentara. Umesto da prihvate argumentaciju koja je zasnovana na stručnim i objektivnim analizama i procenama stručnjaka koji u praksi znaju šta je potrebno da bi pravosuđe bilo nezavisno, a prava i slobode naših građana zaštićene, predstavnici Ministarstva ogroman napor i energiju ulažu da ospore stručnost naših predstavnika, a ne njihovih argumenata. To nikako ne doprinosi saradnji sa civilnim društvom, niti kvalitetu javne rasprave, a u krajnjem ishodu rezultira lošim merama i procenama rokova u Akcionom planu. U praksi, to za rezultat ima stalno odlaganje usvajanja Ustava, izmena zakona ili donošenja strategija, koje su ključne za ovo poglavlje. Konačno, izostanak napretka u ovom poglavlju koči otvaranje novih i napredak na putu integracije u EU – objašnjava Dragojlović.

Tačni nalazi Fridom hausa

Komentarišući ocenu Fridom hausa da je Srbija delimično slobodna zemlja, ona kaže da su pre Fridom hausa i pre Evropske komisije i članovi Nacionalnog konventa i brojni građani ocenili na isti način stanje demokratije i na vreme upozorili na ugrožavanje osnovnih prava i sloboda.

– Ne otklone li se uzroci neslobode u raznim oblastima, od političkih, preko ekonomskih, slobode će biti sve manje a zahtevi za istom sve glasniji. Srbija se predugo nalazi u tranziciji iz komunističkog i totalitarnog ka liberalno- demokratski uređenom društvu. Dalje nazadovanje će zaustaviti proces integracije u EU i dovesti do ugrožavanja osnovnih demokratskih načela koja su nam Ustavom zagarantovana. Osećanje slobode svakog građanina i lična percepcija toga koliko su i da li slobodni i bezbedni jesu mera demokratije i svako negiranje ovako dobijenih rezultata istraživanja je neodgovorno i neozbiljno i nema utemeljenje ni u teoriji, ni u praksi. Tačni su nalazi Fridom hausa. Nažalost – zaključuje Nataša Dragojlović.