Svet najviše strahuje od američke politike

Sve je više ljudi širom sveta koji smatraju da su ekološki problemi, zagađenja, zarazne bolesti, rapidni porast nuklearnog naoružanja i sve veći jaz između bogatih i siromašnih najveće pretnje sa kojima se suočava planeta Zemlja, pokazalo je istraživanje koje je u 47 zemalja sprovela američka agencija Pju gobal etitjuds prodžekt, a koje je objavljeno prekjuče.
Istraživanje, u kojem je učestvovalo više od 45.000 ispitanika, pokazalo je da svetska javnost sa sve većom podozrivošću gleda na svetske velesile, ali i da nema visoko mišljenje o ambicioznim liderima Irana i Venecuele, koji se zalažu za promenu postojećih prilika u svetu. Nasuprot tome, UN su dobile snažnu podršku.
SAD su oštro kritikovane. „Nepoverenje u američke lidere je poprimilo globalne razmere i ogleda se u sve većem neslaganju sa osnovama na kojima počiva spoljna politika SAD“, navodi se u izveštaju. „Ne samo da širom sveta vlada podrška za povlačenjem trupa SAD iz Iraka, već je izraženo i neslaganje sa vojnim operacijama SAD i NATO u Avganistanu. U najvećem broju muslimanskih zemalja na Bliskom istoku i u Aziji i dalje vlada loše mišljenje o Americi, a sve gore mišljenje gaji i javnost u državama koje su tradicionalni američki saveznici.“
Devet odsto Turaka, 13 odsto Palestinaca i 15 odsto Pakistanaca ima pozitivan stav prema Americi, dok u Nemačkoj ta brojka iznosi 30 odsto, u Francuskoj 39 odsto, a u Britaniji 51, što je manje u odnosu na prethodna istraživanja. Jedino u Izraelu, Gani, Nigeriji i Keniji većina stanovništva smatra da američke snage treba da ostanu u Iraku.
Pored očitog neslaganja sa takozvanim Programom slobode, čiji je pobornik Buš, israživanje je pokazalo da je „sve veći broj ljudi širom sveta, koji nisu pristalice američkih vrednosti, kao i da vlada globalni otpor ka širenju američkih ideja i običaja“. Većina, ili popriličan broj ljudi u najvećem broju zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje, rekli su da im se ne dopada američka zamisao o demokratiji“.
Mišljenje da SAD ne vodi računa o interesima druguh država uvreženo je i zemljama Zapadne Evrope koje su, inače, glavne američke saveznice, dok u većini afričkih zemalja, kao i u Japanu, Južnoj Koreji i Poljskoj preovlađuje pozitivan stav prema Americi.
U zemljama čija moć je u porastu, kao što su na primer Kina i Rusija, mišljenja su podeljena. Džordž Buš je u prednosti nad Vladimirom Putinom što se tiče uverenja u to da će „učiniti pravu stvar za međunarodne odnose“ – 30 odsto Rusa se izjasnilo u korist Putina , a 45 odsto smatra da će to učiniti Buš.
Na sve veću vojnu i ekonomsku moć Kine takođe se gleda s nevericom, osim u Africi gde je ona pokrenula trgovinu i poslala humanitarnu pomoć. Ogromna većina ispitanika u najvećem broju zemalja, naročito u arapskim državama Srednjeg istoka, izražava nepoverenje u iranskog predsednika, Mahmuda Ahmadinedžada. Iste sumnje pobuđuje i Ugo Čavez, predsednik Venecuele, čak i u samoj Latinskoj Americi.
Svuda je evidentan i strah od ekoloških problema, 37 odsto Amerikanaca doživljava ovo pitanje kao najveću globalnu pretnju, što je 14 procenata više nego pre pet godina, u Kini, drugom velikom zagađivaču životne sredine tako misli 70 procenata, a u Velikoj Britaniji ta brojka iznosi 46 procenata. Sida i druge zarazne bolesti doživljavaju se kao najveća pretnja u Africi, a sve više i u Latinskoj Americi.