Teršelič: Ni Hrvatska ni Srbija se nisu suočile s ratnom prošlošću

„Način na koji političari koketiraju s ratnim zločincima, ne samo u Hrvatskoj nego i u drugim postjugoslovenskim republikama, vraća nas natrag. EU bi u tim slučajevima trebalo da odlučnije reaguje. Ova problematika nadilazi kapacitete pojedinačnih zemalja i iziskuje šire forume i širi napor, a čini mi se da je Evropa u ovom trenutku preopterećena sopstvenim nasledjem i problemima“, navela je Teršelič u intervjuu za Dojče vele (Deutsche Welle – DW).

Na konstataciju da je u Srbiji nedavna godišnjica NATO bombardovanja „pokazala da u zvaničnom narativu postoje samo posledice, odnosno NATO bombe, ali ne i ono što je dovelo do njih“, Teršelič je rekla da je „postupanje predsednika Srbije i predsednice srpske Vlade u tom slučaju sramno, baš kao i učešće osudjenih ratnih zločinaca na javnim događanjima u Srbiji“.

„To se, doduše, događa i u Hrvatskoj, gde Dario Kordić, osuđeni ratni zločinac, dobija priliku da javno obrazlaže svoju duhovnu transformaciju. Time se šalje potpuno pogrešna poruka, s obzirom na to da u Evropi ipak vrede drukčiji standardi. Od osuđenih za teška krivična dela, posebno za ratne zločine, očekuje se tišina u javnom prostoru“, dodala je.

Na pitanje kako iz današnje perspektive gleda na bombardovanje SR Jugoslavije 1999. ona je rekla da je tada, kao aktivistkinja Antiratne kampanje bila među onima koji su „godinama tražili podizanje optužnice protiv Miloševića kao najodgovornijeg za ratove i zločine u svim ratovima na području bivše Jugoslavije“.

„U situaciji kada nisu postojala osnovna ljudska prava na Kosovu, podržali smo intervenciju, iako je među nama bilo i onih koji su zastupali posvemašnji pacifizam i potpuno zaustavljanje rata. Međutim, neposredno uoči početka bombardovanja bilo je jasno da akcija nije pažljivo pripremljena…. i kada je postalo jasno da će biti civilnih žrtava, povukli smo naše slaganje s intervencijom“, kazala je.

Teršelič je rekla da u Hrvatskoj postoji stagnacija u procesuiranju ratnih zločina, zbog ograničenih kapaciteta državnog tužilaštva, a kao drugi problem je navela zastoj u regionalnoj saradnji.

„Najintenzivnije rade istražitelji u BiH, dok je u Srbiji jako smanjen interes tužilaštva za procesuiranje ratnih zločina, što je posledica političke klime“, rekla je.

Teršelič je ocenila da je „Hrvatska polarizovano društvo, koje se suočava s nedovršenim ratom iz devedesetih“.

„Taj se rat simbolički nastavlja nametanjem pojednostavljene verzije onoga što se u tom ratu dogodilo, pri čemu moramo imati na umu da se istovremeno nosimo i s nedovršenim Drugim svetskim ratom, u kojem se čak pokušava osporiti karakter i broj žrtava ustaških konc-logora, pa i najvećeg, Jasenovca“, rekla je.

U intervjuu za DW Teršelić je rekla i da je niz hrvatskih vlada propustilo da izrazi žaljenje zbog konkretnih zločina u slučaju sudski utvrđenih činjenica, kao i da hrvatske vlasti ne prihvataju ni presude Haškog tribunala koje im ne odgovaraju.

„Mislim da političari misle da bi ih to kod birača previše koštalo. Tako verovatno razmišljaju u HDZ-u, ali ni u vreme socijaldemokratske vlade nisu napravljeni važniji iskoraci. SDP-ova vlada najavila je usvajanje zakona o pravima civilnih žrtava rata, ali taj zakon nikad nije usvojen“, rekla je.

Prema njenim rečima Stjepan Mesić i Ivo Josipović su kao predsednici „napravili određene korake prema izgradnji poverenja“.

„A onda smo kao društvo, uz pomoć vlada koje smo izabrali, nazadovali. Bez obzira da li je reč o procesuiranju ratnih zločina ili rešavanju sudbine nestalih, potrebna nam je regionalna saradnja, ali za tu saradnju nema političke podrške“, rekla je Vesna Teršelič za DW.