Foto: Stanislav Milojković

Jako mi je zanimljivo da razmišljam kako bi se jadan takav naučnik ponašao i u nekim drugim situacijama – svemirskim i intergalatičkim, kao zlikovac ili u nekim drugim ulogama objašnjava za „Danas“ Ištvan Lakatoš, poznati mađarski ilustrator esejista, autor knjiga za decu, stripova – kako se u njegovom serijalu „Ema i Tesla“ našao jedan od najvećih naučnika koji je planeti, između ostalog, podario i struju.

Lakatoš je kao gost izdavačke kuće “ Odiseja” , tokom svoje prve posete Beogradu, na Sajmu knjiga potpisivao svoj međunarodno poznat dečiji roman “ Kockograd”i dve epizode iz serijala “ Ema i Tesla”- “ Zamalo smrtonosni zrak”i “ Rakun koji je hteo sa opere ceo svet” , koje je sa mađarskog na srpski jezik prevela Draginja Ramadanski. Društvo u susretu sa mladim srpskim čitaocima i njihovim roditeljima pravili su “ Nikola Tesla”i njegov galaktički klon.

Za knjigu sa Nikolom Teslom kao junakom u Srbiji može se očekivati da će biti hit, koliko deca u mađarskoj znaju o Tesli?

– U Mađarskoj ne znaju mnogo o Tesli, pogotovo ne deca. Izdavač mi je čak rekao da je kod nas Tesla više popularan i stalno prisutan u krugovima koji se bave teorijama zavere. Čak je smatrao ako se Teslino ime stavi u naslovu, da knjige neće moći da se prodaju.

Da li je vaš serijal promenio takvo mišljenje i pomogao da mađarska deca saznaju nešto više o Tesli?

– U Mađarskoj nije takva percepcija da čitaoci idu za imenom. Oni Teslu doživljavaju kao junaka knjige koji je mogao i drugačije da se zove, mada sam se ja kao autor vodio pravim Teslom. Prijatno sam iznenađen kako su moje knjige primljene kod čitalaca u Srbiji. Kad bih u Mađarskoj uzeo nekog tako velikog mađarskog naučnika za junaka knjige, verovatno bi me osudili i ne bi to prihvatili.

 Da li se nezavisno od Tesle, može reći da su knjige o devojčici Emi koja odrasta u sirotištu, zapravo priča o usamljenosti?

– Ona jeste usamljena, kao i svi mi. Ali, njena usamljenost nije slučajna. Tek u trećem delu na kome sada radim saznaće se zbog čega je toliko usamljena i odakle je zapravo došla.

Šta je suština onog što želite da kažete deci u svojim knjigama i zbog čega u koristite jezik naučne fantastike?

– Knjige za decu ne moraju po svaku cenu da budu edukativne. Kao dete puno sam čitao i nikada nisam to od knjiga tražio, niti očekivao. Zato svoje knjige pišem tako da u njih ne stavljam ništa što je edukativno. Želim da deca sednu i uživaju u čitanju, bez poruka. Što se tiče naučne fantastike, ona je odlična za komunikaciju sa decom jer je tu mašta bezgranična.

 Šta je trenutno hit u mađarskoj književnosti za decu?

– Knjige koje se najviše čitaju ne znači da su i najbolje. Za decu mlađeg uzrasta idu fantastične priče, a za stariji uzrast jače teme – droga i alkohol, što ne mislim da je baš pametno.

Prevod sa mađarskog jezika Agela Pataki

 

Umetnička biografija

Dok razgovara Ištav Lakatoš crta, tako pojačava koncentraciju. Rođen je 1980. u Budimpešti, gde je kao strastan ljubitelj stripova i knjiga završio studije mađarske književnosti, jezika i komunikologije. Usavršavao se u oblast estetike, a piše i filmsku kritiku. Autor je više stripova, dečijih ilustrativnih romana, ilustrovao je i knjige drugih autora, od kojih su najpoznatije ilustracije za “ Priče o ljudima i životinjama”LJudmile Ulickaje i više naslova mađarskog pisca za decu Andraša Batkija. Član je sekcije za strip “ Mađarske akademije” i piše na literarnim blogovima.

 

Izvlačenje čarolije

Istog dana kad je Lakatoš potpisivao svoje knjige na Sajmu knjigu, u jednoj od sajamskih sala njegove kolege iz Srbije, Dobrosav Bob Živojinović, Ana Petrović i Luka Tilinger razgovarali su na temu “ Kako ilustrovati knjige za decu” . Uz ocenu da „ilustracije pomažu u pronalaženju knjiga ključnih za svako odrastanje“, oni su ukazali ulogu ilustracija i knjiga na percepciju dece. Objasnili su svoje poglede na zadatke koji se stavljaju pred ilustratore, ne samo u ovom žanru i ukazali na „radost rešavanja izazova“ i „izvlačenja čarolije iz najsitnijih stvari“.