Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Izjava g. Čemberlena u Donjem domu o rezultatima pregovora sa pukovnikom g. Bekom, nije naišla u Berlinu na veliko iznenađenje, piše list Vreme pre 80 godina.

U berlinskim krugovima nisu se očekivali konkretni rezultati od pregovora Londona i Varšave.

Reakcija nemačkih zvaničnih krugova povodom ove izjave u glavnom se svodi na to da li je Poljska pošla za politikom zaokruživanja, koju želi da inaguriše Engleska, ili nije.

Nemački zvanični krugovi kažu da se treba osvrnuti na dosadašnje nemačko-poljske odnose. Pokušaj da se ovim odnosima da jedan razuman tok, predstavlja pakt o nenapadanju od 1934. godine, čija je petogodišnjica sada proslavljena, a koji je u važenju do 1944. godine.

Sa dokumentima se može dokazati, podvlači se u nemačim zvaničnim krugovima da Treći Rajh nije imao nikakvih namera, niti ima nameru da napada Poljsku.

Kada su, od strane Nemačke, činjeni razumni predlozi Poljskoj, ona ih je odbila. O tim predlozima sa poljskim ministrom g. Bekom pregovarao je nemački ambasador u Varšavi g. Moltke pred put g. Beka u London.

Nemački zvanični krugovi predpostavljaju da je Poljska zadržala izvesnu rezervu u svom novom odnosu prema Engleskoj. Figurativno se za ove odnose kaže da se Poljska nije obema rukama uhvatila za Englesku, ali se dodaje da se nadaju da se iz izjave g. Čemberlena neće viditi da je Poljska rešena da pođe za agresivnom politikom Engleske.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

U listu Pravda nalazimo pisanje rumunske štampe povodom političkih dešavanja u Evropi.

Rumunska štampa sa najvećom pažnjom prati akciju Engleske na stvaranju odbrambenog bloka protiv napada, kao i pregovore koje poljski ministar inostranih poslova vodi u Londonu.

Današnji Timpul, koji se smatra kao organ rumunskog ministra spoljnih poslova g. Gafenka, piše o tome pod naslvom “Nećemo ono što nam ne pripada, ali ćemo braniti sve što je naše”.

Dalje u tekstu stoji “ Rumunija želi da odnosi između naroda budu raščišćeni, ali je čvrsto rešena da svoje granice i svoju nezavisnost brani sa oružjem u ruci. Sa mađarske strane šire se, u vezi sa garancijama koje Engleska želi da pruži Rumuniji, razni glasovi”.

“Na to Rumunija odgovara da ona nije tražila stranu pomoć, da ona ne ugrožava interese drugih država i ne traži za sebe prava drugih zemalja. Ma koja zemlja doprinela svoje garancije za obezbeđenje rumunske volje za mir i rumunske nezavisnosti, Rumuniji ostaje da sama odluči kad je takva pomoć potrebna”, navodi se dalje u tekstu.

U nastavku se navodi da se “u Rumuniji smatra da odbrana rumunskih granica znači istovremeno i odbranu nezavisnosti zemlje. One države koje se nazivaju prijateljima Rumunije moraju shvatiti ovo načelo, a one zemlje koje nisu prijatelji Rumunije neka uzmu na znaje da Rumunija ništa ne traži od drugih, ali da će svoje svim silama braniti”.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Povezani tekstovi