Foto: Ministartsvo za zaštitu sredine„Ima investitora koji su zainteresovani za ulaganje u životnu sredinu i to će im biti omogućeno kroz javno-privatna partnerstva“, kazao je Trivan na Kopaonik biznis forumu.
On je pozvao domaće privrednike da se uključe u ta partnerstva, navodeći da će projekti u oblasti zaštite životne sredine biti u vrednosti od dva miliona do nekoliko desetina miliona evra.
Projekti u oblasti ekologije, kako je istakao Trivan, pored privatnih investicija biće finansirani iz državnog budžeta, fondova Evropske unije, zajmova međunarodnih institucija, ali i donacijama.
„Srbija ne sme više da bude zemlje u kojoj su u regionu najmanja izdvajanja iz budžeta za zaštitu životne sedine“, rekao je ministar i naveo da ta izdvajanja moraju da budu najmanje 1,2, odnosno 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Istakao je da to nije trošak već investicija koja će višestruko koristiti privredi, jer će imati konkurentnije proizvode, ali i gradjanima koji će imati bolje uslove za život.
Trivan je rekao da će do 2027. godine biti realizovani projekti koji se odnose na tretman otpadnih voda, vodu za piće i deponije, čija je ukupna vrednost sedam milijardi evra.
Ukazujući kolika će biti korist za Srbiju u oblasti ekologije kada bude članica EU, ministar je naveo da je Bugarska od EU dobila 1,4 milijarde evra za gašenje individalnih ložišta.
„U slučaju da Srbija 2025. godine postane članica EU ulaganja u tretman otpada bi od te godine bila pet puta veća“, rekao je Trivan i naveo da će u te namene do 2024. godine biti uloženo 50 miliona evra.
Glavni posao Ministarstva zaštite životne sredine, po njegovim rečima je priprema projektno tehničke dokumentacije za prioritetne projekte, u saradnji sa lokalnim samoupravama, što bi trebalo da bude finansirano inostranim zajmom.
„Ministarstvu nedostaje 200 ljudi, od kojih bi 100 bili pripravnici i pripremali se da se tim poslom bave u narednim decenijama“, kazao je Trivan.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
Smenjen još jedan načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine
Deponija u Vinci najveca u Evropi, radioaktivni materijal instituta pod katancem u Vinci u limenoj supi.
Bas me zanima koliko para je Trivan strpao u dzep izdajuci dozvole za genocid nad nasom prirodnom sredinom kao posledica gradnje mini-centrala?Koliko je profitirao prodajom kesa u marketima u koje i dalje trpamo plasticne ambalaze deset puna opasnije nego sto su te kese.Razumljiva je njegova ljubav prema fotelji jer ce sigurno deo od 15 milijardi zavrsiti u njegovom i dzepovima stranacke bratije a eko sredina bice nepovratno unistena.
Jeste, kada prvi ljudi budu sleteli na Mars… Tek onda.
Pa naravno, sve reke ce biti zasticene i lepo ususkane u metalne cevi za male MHE. Necuveno je sta radite sa zemljom i kako nema nikakve kontrole za industriju koja nesmetano truje narod. A da ne pricamo o otkrivenim deponijama toksicnog smeca u Obrenovcu , Pancevu, Novom Sadu. Ko zna jos koliko ih ima.
E moj ministre, da nemam godina koliko imam (65) pa da verujem u ovu priču. Naslušao sam se ovakvih priča, ako ništa u vreme nazovi promena, pa onda posle toga. Tako ste opustošili kadar u javnom sektoru, da i kada bi nam neko poklonio sva ta postrojenja, nema ko da upravlja, a da ne govorimo o održivosti takvih sistema. Zamislite da jedan grad i „džabe“ dobije fabriku za preradu otpadnih voda, pa onda fabriku za pitku vodu, pa savremenu deponiju, od kojih para da se ti sistemi održavaju. Pola populacije u gradovima u unutrašnjosti jedva da preživi do sledećeg meseca. Ekologija je skupa, a potrebna.