U dnevniku RTS-a ni reč o bojkotu 1Foto: FoNet/ RTS

Razlozi bojkota nisu bili tema ni u dnevnicima TV Prve, dok je Savez za Srbiju u negativnom kontekstu pomenut u 81 odsto priloga na televiziji Pink, a na TV Hepi u 100 odsto slučajeva, gde su bile predmet izveštavanja tek 20 sekundi.

Neposredno pre izborne tišine, predsednik Srbije i dalje je ostao ubedljivo najzastupljeniji akter u najgledanijim informativnim emisijama, opozicione stranke koje su izašle na izbore predstavljene su maksimalno pozitivno, dok su one koje su se opredelile za bojkot ili potpuno ignorisane ili predstavljene u potpuno negativnom kontekstu, pokazao je monitoring dnevnika na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i kablovske TV N1, koje je poslednjih deset dana predizborne trke sprovodio Biro za društvena istraživanja (BIRODI).

Vučić je dominantna tema bio na RTS-u, gde je u većini slučajeva, 55 odsto, o njemu izveštavano pozitivno, dok za kritiku nije bilo mesta, na Pinku, na kome mu je posvećeno rekordnih dva sata i 11 minuta, od čega je kritikovan tek pet sekundi, a u 62 odsto vremena „hvaljen“, zatim na Prvoj sa oko pola sata vremena i 17 sekundi negativnog izveštavanja, slično i na TV Hepi, gde je imao tri negativne sekunde.

Na TV B92 Vučić je, zajedno sa Vladom Srbije, bio desetostruko prisutniji u vestima od ostalih aktera, sa svega četiri sekunde kritike.

Na TV N1, Vučić i Vlada Srbije su na drugom mestu po zastupljenosti, u najvećem broju slučajeva neutralno predstavljeni (43 odnosno 47 odsto), dok su izveštaji na njihov račun bili negativni u 32, odnosno 31 odsto slučajeva.

S druge strane, stranka na čijem je čelu, predstavljana je zanemarljivo malo vremena na svim posmatranim televizijama, ali uglavnom pozitivno.

Stranke koje su izašle na izbore bile su zastupljene u najviše slučajeva pozitivno, što je, prema mišljenju istraživača BIRODI-ja, posledica takozvanih „partijskih kamera“, odnosno propagandnog materijala koji se reklamno stvara u PR organima stranaka, a na televizijama samo emituje, bez kritičkog osvrta ili komentarisanja.

Stranke opozicije koje su zagovarale bojkot, međutim, predstavljane su najnegativnije od svih posmatranih aktera. ili su pak potpuno ignorisane. S druge strane, u Dnevniku N1, taj savez predstavljen je izrazito pozitivno, sa oko deset minuta vremena i bez „negativnih“ sekundi.

– Obaveza je javnog servisa da građanima pruži informacije zašto relevantne političke stranke, koje bi po istraživanjima javnog mnjenja dobile verovatno više glasova nego sve druge opozicione, ne izlaze na izbore i zašto ih bojkotuju. Da li građani koji su se informisali preko RTS-a poslednjih dana uopšte znaju razloge bojkota? Nevezano samo za period izbora, jedna bitna tema koja opredeljuje građane ignorisana je na javnom servisu 10 dana. RTS je imao profesionalnu i zakonsku obavezu, zbog balansa i diverziteta aktera, da napravi makar pet priloga u poslednjih deset dana i da istraži stavove ljudi o bojkotu, kaže za Danas sociolog Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja i dodaje da bi REM, kao nadležno telo, morao da istraži da li je time prekršen Zakon o elektronskim medijima ali i Ustav, u članu koji se odnosi na obavezu objektivnog, istinitog i pravovremenog informisanja građana.

Gavrilović napominje da je to dokaz da je kampanja protekla bez debate na javnom servisu, te da „na RTS-u nema novinara koji će političkim akterima da postavljaju pitanja, propituju, kritikuju i analiziraju“.

– I ODIHR je konstatovao da građani nisu imali adekvatne informacije da formiraju stavove na osnovu kojih bi glasali. A to je uloga svakog medija, posebno javnog servisa, kog građani plaćaju, da u izbornoj kampanji pomogne biračima da donesu odluku da li će i kako glasati. Moramo se vratiti na normativni okvir, jer imamo od 2012. imamo jedan nefunkcionalan sistem koji građanima ne daje kvalitetne informacije, na osnovu kojih će moći da odluče, zaključuje Gavrilović i napominje da je dnevnik, kao centralna informativna emisija, izvor informisanja više od 60 odsto građana, dok pred izbore taj procenat raste i do 80 odsto.

Politički analitičar Boban Stojanović saglasan je da biračka odluka za veliki broj građana koji se pretežno informišu sa televizija sa nacionalnim frekvencijama uslovljena propagandnim delovanjem tih televizija u korist vlasti.

– Naravno da je izostavljanjem pojedinih aktera javnost uskraćena za bitne informacije. Međutim, nije samo problem tih 10 dana ili samo period od mesec i po dana kampanje, nego kontinuirana propaganda koja neprestano traje 365 dana godišnje. Zato Srbija pada u svim ocenama slobode medija, a i činjenicom da se Srbija više ne svrstava u demokratske i slobodne zemlje, navodi Stojanović i dodaje da su protekli izbori bili „samo još jedan pokazatelj svega toga“.

Profesor FPN i potpredsednik Građanskog demokratskog foruma Rade Veljanovski, smatra da nije uobičajeno da stranke koje bojkotuju izbore budu zastupljene u medijima isto koliko i one koje na izbore izlaze, jer one nisu izborni takmaci.

„Nećete naći u Evropi i šire da se neposredno pred izbore govori o nekome ko neće da ide na izbore. To nije uobičajeno, i mislim da je u našoj javnosti ta priča bojkota i medijski prenaglašena, bez obzira što to nije pominjao RTS i neke druge televizije naklonjene režimu, potpuno je neuobičajeno da se toliko vremena u raznim medijima daje bojkotu, jer oni koji ne idu na izbore nisu izborni takmaci. Oni sami sebe isključuju iz predizborne trke pa i iz mogućnosti da se dalje obraćaju javnosti“, navodi Veljanovski i dodaje da njihovim isključivanjem iz programa javnost ni na koji način nije uskraćena.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.