U Engleskoj pronađen kraljevski grob star preko 1.300 godina 1Foto: Matea Milošević / Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković

List Pravda je pre 80 godina pisao o planiranom proširenju Narodnog pozorišta u kom će se održati svečanosti povodom punoletsva kralja Petra II Karađorđevića. List Vreme prenosi vesti o važnom arheološkom otkriću u Engleskoj.

List Pravda prenosti vest o arheološkom otkriću u unutrašnjosti Engleske čiju važnost stručnjaci upoređuju sa otkrićem faraonskih grobnica. Prilikom prekopavanja terena na gradilištu radnici su naišli na kraljevski grob podignut u spomen “ Ridoelda te Košen” (Oprezni Ridveld), kneza Istočne Engleske koji je preminuo 617. godine.

U Engleskoj pronađen kraljevski grob star preko 1.300 godina 2
Foto: Screenshot/digitalna.nb.rs

Kovčeg je specifičan po svojoj veličini i eliptičnog je oblika. Arheolog i profesor na Kembridžu, Čarls Filips preuzeo je dalje proučavanje grobnice sa svojim timom.

U obraćanju za javnost Filips je naveo: “U najvećoj meri me je začudilo što prilikom iskopavanja kovčega iz grobnice, uprkos brižljivom i svestranom traženju, nisam nikako mogao da pronađem mrtvo telo a ni mošti kneza Ridvela. U zidovima grobnice naišli smo na nekoliko urni, ali kada smo ih otvorili uverili smo se da su one sasvim prazne i u njima sakupljena prašina potiče od vekovima sakupljane prljavštine. Najverovatnije je tu reč o takozvnom “počasnom grobu” “.

Pretpostavka je da je knez poginuo u borbi ili na moru pa su mu verni podanici priredili raskošnu sahranu. O tome svedoče i skupoceni predmeti pronađeni u grobnici, haljine iz tog perioda, zlato, nakit i razno luksuzno posuđe. 

Među tim predmetima posebno se ističe poklon vizantijskog cara Anastasija I, srebrna činija ukrašena dijamantima koja je upućena u dvoranu retkih antikvitata u Britanskom muzeju. Nakon iskopavanja grobnica će biti preneta u London. 

Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke. 

U Engleskoj pronađen kraljevski grob star preko 1.300 godina 3
Foto: Screenshot/digitalna.nb.rs

Ustanove i organizacije u prestonici se spremaju za proslavu punoletsva kralja Petra II, 6. septembra 1941. godine. Među velikim pripremama planirano je i proširenje zgrade Narodnog pozorišta kod Kneževog spomenika gde su planirana svećana proslava i predstave, navodi list Vreme.

Već se pokazalo da je zgrada mala za sve potrebe osoblja i glumaca. Svečane odaje su neugledne, garderobe male, kancelarije oštećene i nema dovoljno sala za probu. Milan Predić, upravnik pozorišta, u poslednje vreme radi na tome da se Narodnom pozorištu odobri kredit potreban za rekonstrukciju. Ministarstvo građevine odobrilo je sumu od 12 miliona dinara za planirano preuređenje i proširenje. 

Odlučeno je da se posao podeli u dve etape. Prva etapa počinje krajem meseca i podrazumeva rušenje pomoćnih zgrada i zidanje nove velike građevine koja će biti deo pozorišta. U njoj će se nalaziti kancelarije, magacin u koji će biti smeštena oprema za koju je sadašnja zgrada premala, kao i moderno uređene sale za operske, dramske i baletske probe. Ova zgrada će biti gotova već krajem ove godine. 

Druga etapa radova planirana je za mart sledeće godine. Tada će biti završena pozorišna sezona u zgradi kod Kneževog spomenika. Ostatak sezone ansambl će igrati predstave u Kolarčevoj zadužbini nakon ćega će biti na velikoj turneji po Jugoslaviji do završetka radova. 

Radovi u drugoj etapi podrazumevaju i proširenje dvorske lože, koje znači zauzimanje trotoara Francuske ulice kao i ceo trotora prema Kneževom spomeniku. Ovim će se dobiti raskošni foajei i monumentalni izgled fasade. 

Gledališta će u potpunosti biti obnovljena. Celokupni radovi biće završeni do 6. septembra 1941. kako bi pozorište moglo da odigra značajnu ulogu u proslavi punoletstva kralja Petra II. 

Celokupno izadnje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.

„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.