U Švedskoj nema "zamora kovidom" 1Foto: EPA-EFE/ Fredrik Sandberg

„Zamor kovidom“, za koji države-članice EU kažu da je primetan među njihovim građanima, predstavlja problem jer rezultira smanjenjem podrške javnosti za strategije borbe protiv kovida 19, navodi SZO, preneo je Juronjuz. To predstavlja ozbiljnu opasnost po napore za kontrolu širenja virusa.

Međutim, Švedska ima drugačiji pristup pandemiji od ostatka sveta, pa i od ostatka Evrope.

Tako na primer, kada su Francuska i Italija uvele stroge karantine, pošto se virus raširio u martu, Vlada u Švedskoj nije sledila njihov primer.

Vrtići, osnovne škole, prodavnice i restorani su u Švedskoj i dalje radili, a medijima su kružile fotografije Šveđana kako sede i druže se po kafićima i vežbaju po teretanama.

Pojedini su Švedsku smatrali primerom zemlje koja igra na kartu „imuniteta krda“ kada veliki deo zajednice razvije imunitet na bolest, čime širenje infekcije sa osobe na osobu postaje malo verovatno u borbi protiv pandemije virusa korona, iako je švedski ambasador, piše Juronjuz, nedavno negirao da je to bila strategija njegove zemlje.

Pristup Švedske koji je bio predmet žučnih debata takođe je podelio naučnu i medicinsku zajednicu u zemlji.

Grupa od 50 naučnika i više od sto drugih članova zajednice je sazvala Naučni forum kovid 19, te je zatražila uvođenje strožih mera, tvrdeći da je zbog aktuelne strategije umrlo previše ljudi.

Prema podacima Evropskog centra za sprečavanje i kontrolu bolesti (ECDP), Švedska stopom smrtnosti po glavi stanovnika može da parira Sjedinjenim Državama.

Ona je na četrnaestom mestu u svetu po broju smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika (ne računajući majušne Andoru i San Marino), pri čemu su od evropskih zemalja na višim pozicijama na listi samo Italija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Španija i Belgija.

A kada se govori o najugroženijima, od virusa korona je umrlo oko sedam odsto od 14.000 štićenika staračkih domova u Stokholmu.

Iako su mnoge javne ustanove i trgovinski objekti i dalje radili, švedska vlada je ipak uvela neke mere u martu na početku krize izazvane virusom korona u Evropi. Vlasti su ograničile dozvoljeni broj ljudi na okupljanjima na 50 i zabranile su posete staračkim domovima.

Ankete i podaci s mobilnih telefona ukazuju da je veliki broj Šveđana dobrovoljno odlučio da ostane kod kuće.

Anamaria Segesten, viši predavač na evropskim studijama na Univerzitetu Lund, smatra da je švedska „kultura usklađenosti“ jedan od razloga zbog kojeg ne smatra da je strogi karantin prikladan za njenu zemlju.

Ona je za Juronjuz, takođe, rekla da ljudi „imaju poverenja u Vladu“ koja se, prema njenom mišljenju, odlučila za ostvarenje cilja koji zahteva vreme i strpljenje tako što nije uvela potpuni karantin u zemlji.

„Činilo se razumno, ljudi su mislili ‘mogu ja to’. Nadležni u zdravstvu su hteli da dobiju prihvatanje ‘nove normale’ ublažavanjem restrikcija i u tome su uspeli“, rekla je Segesten.

Međutim, ne smatra da svi Šveđani striktno poštuju mere, navevši kao primer studente koji poštuju pravila u kampusima u univerzitetskim gradovima, ali ne i izvan njih.

S njom se slaže Hans Lindberg, 72-godišnji arhitekta iz Marijestada, koji je rekao da se mladi starosti između 20 i 26 godina u Stokholmu, naročito studenti, „ne opterećuju“ kovidom 19 i ne poštuju mere socijalnog distanciranja. Međutim, dodaje, većina ljudi dobrovoljno poštuje pravilo socijalne distance i kaže: „Verujemo u ono što nam govore vlasti i verujemo u restrikcije koje uvode.“

Lindberg ne misli da je među stanovništvom došlo do zamora pandemijom i smatra da bi sada, kada je leto završeno, njegovi Šveđani „lako ponovo poštovali restrikcije“.

S druge strane, građani Francuske su proletos širom zemlje bili dva meseca u karantinu, te su u jednom periodu mogli da izlaze napolje na jedan sat dnevno u prečniku od jednog kilometra oko kuće, a za kršenje mere su bile određene novčane kazne.

Francuska sada zbog drugog talasa pandemije ponovo pooštrava mere, te je policijski čas uveden u Parizu i u još nekoliko velikih gradova. Međutim, stiče se utisak da među stanovnicima nije nastupio „zamor od kovida 19“.

Niki Lorseri, koja radi u cvećari u Lionu, kaže da nije primetila ništa slično među svojom klijentelom.

„Što duže pandemija traje, veća je verovatnoća da će ljudi poštovati pravila. Svima nam je dosta kovida, ali nemamo izbora. Vidimo da oko nas oboleva sve više ljudi, pa smo oprezni“, rekla je za Juronjuz.

close
U Švedskoj nema "zamora kovidom" 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.