Foto: FoNet/Zoran Mrđa (arhiva)U saopštenju se dodaje da se u javnosti nameće priča o „besplatnim udžbenicima“, a zapravo je reč o sumnjivoj distribuciji udžbenika u PDF formatu javnog izdavača, preko privatne fondacije.
Da priča bude još neverovatnija, ispostavlja se da ta fondacija sada nudi roditeljima i učenicima da im za novac odštampa/fotokopira iste te udžbenike, čime se sama ideja o navodno besplatnim udžbenicima potpuno opovrgava, navode u Udruženju.
Nije nam poznato da li ta fondacija namerava ili ne namerava da plaća porez na dodatu vrednost državi za takvu vrstu distribucije udžbenika, hoće li ovim potezom kršiti autorska prava autora tih udžbenika ili neće, ali je sigurno da se krše važeći Zakon o udžbenicima i Standardi kvaliteta udžbenika koji su tim zakonom propisani.
Izdavači udžbenika su Zakonom o udžbenicima dužni da prilikom izrade udžbenika poštuju propisane standarde kvaliteta štampe, dužni su da svoje udžbenike prilagode specijalnim formatima za slepe i slabovide učenike, dužni su da svoje udžbenike prevedu na jezik nacionalne manjine na osnovu zahteva Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Sve ovo je samo mali segment onoga što izdavači udžbenika rade kako bi objavili kvalitetan udžbenik i time poboljšali obrazovanje u Srbiji, u odnosu na ono što pomenuta fondacija kao marketinški trik servira javnosti nudeći navodne besplatne udžbenike, ukazuju u Udruženju izdavača.
Udruženje je podsetilo i da država Srbija već godinama vodi računa o socijalno ugroženim kategorijama, deleći im besplatne udžbenike u pravom smislu te reči.
Ove godine je besplatne udžbenike dobilo više od 80.000 učenika u osnovnim školama koji su iz socijalno ugroženih porodica ili su treće dete učenik u porodici, odnosno svaki šesti učenik dobija besplatne udžbenike u Srbiji.
Da li će sada ti učenici ili država morati da plate udžbenike fondaciji da bi dobili fotokopije, navodi se u saopštenju.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
Povezani tekstovi:
I „besplatni“ udžbenici koštaju
Struka strahuje od podobnih pisaca udžbenika
Nisam ni ocekivao da ce sa odusevljenjem prihvatiti ovo resenje, kada ogroman novac tako ostaje u roditeljskim dzepovima, umesto da puni njihove. Laz je da pomenuta fondacija trazi pare za fotokopiranje i u to se moze uveriti svako ko pogleda intervju sa predstavnikom te fondacije gde on kaze da onaj ko zeli, moze da fotokopira knjigu u bilo kojoj fotokopirnici, i to samo ako mu treba u stampanoj formi. Istina je i da se dele tableti, nudi novac, placaju putovanja i slicno, samo da bi nastavno osoblje izabralo knjigu odredjenog izdavaca. O kvalitetu udzbenika malo ko razmislja. Bitno je samo ko ponudi vise.
Pitao bih izdavace i nadlezno ministarstvo zasto se udzbenici menjaju svake godine i da li je razlog to sto se matematika, geografija, srpski ili drugi jezik toliko promene za godinu dana da je neophodno menjati udzbenike sto cesce? Da li je davanje mogucnosti izbora izdavaca nacin da odredjeni nosioci obrazovnog sistema steknu odredjenu finansijsku korist koja se u svakoj normalnoj zemlji podvodi pod korupciju? U tom najznacajnijem sektoru za buducnost jedne zemlje akcenat je ocigledno na korupciji i licnom bogacenju koje se pokusava predstaviti navodnom brigom za decu i boljim kvalitetom skolovanja. Nisu udzbenici presudni za obrazovanje, presudno je zalaganje, trud i rad predavaca, dakle posten odnos prema svom poslu i deci. A ministarstvo bi takodje trebalo da nadje nacin da zastiti predavace i odgovarajuce sankcionise decu koja svojim ponasanjem ruse autoritet predavaca a time i obrazovni sistem. Takodje i najnovija praksa da nema ponavljanja razreda i da svi zavrsavaju skolu bez obzira na stvarno znanje nas nece dsleko odvesti.
„Takodje i najnovija praksa da nema ponavljanja razreda i da svi zavrsavaju skolu bez obzira na stvarno znanje nas nece dsleko odvesti.“
Treba da ponavljaju predmet, a ne razred. Možda neko doživotno ne može da nauči neki predmet, i šta sa njim? ‘Ajde da ga maltretiramo dok se ne umilostivimo da ga „pustimo“ posle jedno 5 godina stresa za sve uključene?
Argument „treba mu A da bi pratio B“ samo znači da treba da ponavlja i A i B, a ne ceo razred.
I ako mu i posle 3. ponavljanja ne idu ni A ni B, pa ne mora ni da ih nastavlja – skinite ga sa tih programa, u svedočanstvu napišete napomenu dokle je dogurao, i to je to.
Ako nekom ne ide matematika ili fizika, sigurno neće da „zloupotrebi“ što nije morao 12 godina da se muči sa tim pa da upiše studije astronomije ili mašinstva ili da traži posao kao matematičar…
Generalno, ta opsesija akademijom u obrazovnom sistemu je neverovatna glupost, kad se uzme u obzir da će tek možda 10% klinaca da završi neki fakultet (*), a super je ako od tog broja makar i 1% postane istinski naučnik.
Bolje da se fokusirate da onoj većini od 90% građana pronađete talenat, pa dal’ je zanat ili umetnost ili kafansko pevanje ili sport – nebitno, važno je da se u nečemu pronađu, a onda i osposobe da od toga pristojno žive.
====
(*) „… Факултетске дипломе у Србији поседује 652.234 становника, што представља 10,59 одсто од укупног броја грађана Србије … “
(Politika, Jan 31, 2013)
Zašto se ne oglasi Ministarstvo prosvete i ne razreši ovaj problem? Nastavnici uglavnom ne dobijaju ništa osim hemijski, bločića, notesa ili eventualno besplatnih uzoraka, što je za svaku trgovinu normalno i ne znači korupciju. O putovanjima mogu da govore iz Ministarstva, jer su svi njihovi seminari začudo u turistički atraktivnim sredinama. Nastavnici imaju seminare u centrima u svom gradu i dobijaju poštom bajate sendviče. Udžbenike odobrava Ministarstvo, pa neka izvoli. A priča da je samo Zavod nacionalno blago je paljevina za mase, jer svi izdavači štampaju solidne udžbenike, neki su i dosta bolji od Zavoda.
Ko su idavaci? Zasto drzava dozvoljava da se ne Srpski izdavaci bave izdavanjem Srpskih udzbenika?Fondacija je otkupila uzdbenike pa ce ih staviti online, hvala gospodine Kavcic