Foto: Halo beba/Unicef

Potrebno je pre svega osigurati minimalni iznos naknade zarade tokom porodiljskog odsustva koji ne može biti manji od garantovane minimalne zarade na teritoriji Srbije, koja se utvrđuje na način kako to predviđa Zakon o radu.

Iz Uzdruženja Roditelj napominju da minimalni garantovani iznos porodiljske naknade nije postojao ni u prethodnom zakonu.

S obzirom da zaposlene žene ovo pravo koriste po osnovu svog radno-pravnog statusa, za koji je okvir daje Zakon o radu, koji pak propisuje i minimalni iznos zarade, nema razloga da njena naknada tokom porodiljskog odsustva bude manja od tog iznosa.

Takođe,u saopštenju predlažu da se period koji se uzima u obzir prilikom obračuna naknade vrati na 12 meseci, kako je to bilo pre usvajanja izmena.

Ova dužina perioda bila bi ponovo usklađena sa dužinom odsustva majke sa posla. Dodatno produžavanje ovog perioda suštinski ne predstavlja usklađivanje rada i roditeljstva, već kalkulisanje prema trenutnim budžetskim mogućnostima što je i bio uzrok ovog konkretnog rešenja, navodi se u saopštenju. U trenutku kada je država predložila da period obračuna bude 18 meseci, očigledno nije pretpostavljala da će to mnogo više uticati na visinu naknade velikog broja žena, nego što će sprečavati potencijalne zloupotrebe. Sada, nakon početka primene zakona, nema više mesta sumnji o efektima.

Mere kojima se podstiče diskriminacija različitih grupa radno angažovanih žena  takođe se moraju što ukinuti, što preinačiti, kako bi se osigurao jednak status svih korisnica prava iz ovog zakona. U saopštenju se navodi da je ovaj stav Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković već iznela i pokrenula odgovarajuću pravnu proceduru pred Ustavniom sudom u vezi sa tim, što Udruženje Roditelj u potpunosti podržava.

Dodatno su istakli da je usklađivanje maksimalnog iznosa naknade tokom porodiljskog odsustva, potrebno i u smislu odredbi Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje koji predviđa da je maksimalni iznos osnovice na koju se plaćaju doprinosi pet prosečnih republičkih zarada.

Udruženje Roditelj apeluje na sva ministarstva koja su direktno ili indirektno povezana sa primenom ovog zakona, da budućim izmenama pristupe pažljivo i sistemski, a naročito da osiguraju transparentan i participativan proces prilikom kreiranja budućih rešenja.

Kako su saopštili, potrebno je unapred sagledati sve moguće posledice primene pojedinačnh rešenja mnogo pre početka primene, kako bi što manje žena bilo oštećeno. Kao što je to sada i potvrđeno, pristup definisanju mera zaštite porodilja, baziran pre svega na sprečavanju mogućih zloupotreba, u praksi dovodi i do sužavanja prava određenih kategorija žena. Država ima mehanizam kontrole zloupotreba i potrebno je da stavi fokus na jačanje svojih kapaciteta u tom smislu, umesto uvođenja mera širokog obuhvata koje će pored sprečavanja zloupotreba pojedinaca, drugima umanjiti prava po osnovu istog zakona.

U saopštenju se zaključuje da ni ova verzija zakona nije rešila najbolniji suštinski problem zaposlenih majki koji se odnosi na njihovu diskriminaciju na tržištu rada. Zbog toga je potrebno razmotriti i dodatne mere, izvan ovog zakona, koje će problem ublažavati.

Mere mogu podrazumevati produžetak perioda tokom koga su porodilje zaštićene od otkaza, ali i obavezno uključivanje očeva u brigu o deci, kako tokom jednogodišnjeg odustva nakon porođaja, tako i kasnije, tokom ranog uzrasta. I uporedna praksa nam pokazuje da tamo gde su očevi obavezni da koriste određeni broj dana odsustva zbog dece, ima manje diskriminacije žena po osnovu njihovog majčinstva.