Glasači u Škotskoj odlučuju danas da li će ostati deo Ujedinjenog Kraljevstva ili krenuti putem nezavisnosti. Pitanje na referendumu glasi: „Da li Škotska treba da bude nezavisna država?“. Dan uoči održavanja referenduma tri ankete su dale prednost protivnicima nezavisnosti. Sva tri istraživanja imaju iste rezultate, protiv nezavisnosti Škotske je 52 odsto građana, a za 48 odsto.
Bivši predsednik SAD Bil Klinton pozvao je juče Škote da glasaju protiv nezavisnosti. „Sa toliko mnogo previranja i podela širom sveta, nadam se da će Škoti inspirisati svet visokim odzivom i snažnom porukom za oba identiteta i inkluzijom“, naveo je Klinton u saopštenju. I njegova supruga, nekadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton misli isto. Ona tvrdi da bi u slučaju otcepljenja obe strane bile na gubitku. Prošle sedmice je i predsednik SAD Barak Obama izneo isti stav. On je tada rekao da je za Škotsku bolje da ostane u sastavu Velike Britanije, a Britanija u EU.
Radio Slobodna Evropa (RFE) na svom sajtu, prenosi Beta, analizira šta bi značilo sudbonosno referendumsko „da“. Nakon ubedljivog trijumfa separatističke Škotske nacionalne partije (SNP) na izborima 2011, vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Škotske saglasile su o održavanju referenduma. Za učešće na referendumu ključni uslov je stalni boravak. To znači da pravo glasa imaju svi britanski, kao i građani drugih država Evropske unije koji žive u Škotskoj. S druge strane, oni koji su rođeni u Škotskoj, ali ne žive tu, nemaju pravo da učestvuju na referendumu.
Takođe, šesnaestogodišnjaci i sedamnaestogodišnjaci mogu da se izjasne o samostalnosti uprkos tome što se glasačko pravo stiče sa 18 godina. Nema propisane minimalne izlaznosti da bi rezultati bili validni. Očekuje se velika izlaznost. Do 2. septembra kada je istekao rok za registraciju, prijavilo se 97 odsto od 4,4 miliona ljudi sa pravom glasa. Odlučiće prosta većina glasova.
Ukoliko rezultat bude „da“, nezavisnost Škotske biće proglašena 24. marta 2016, nakon 18-mesečnih pregovora tokom kojih bi se usaglasili svi detalji s Londonom. Datum nije slučajno izabran, jer su tog dana 1603. Kraljevstva Engleska i Škotska ujedinjena pošto je škotski kralj Džejms VI Stjuart nasledio krunu i premestio svoj dvor iz Edinburga u London. Škotska će u slučaju nezavisnosti i dalje imati kraljicu jer je referendum izjašnjavanje o političkoj uniji koja je uspostavljena 1707, a ne o zajedničkoj kraljevini. To, kako navodi RFE, ne znači da nezavisna Škotska ne bi mogla naknadno da održi referendum o tome da li će ostati monarhija.
Pitanje da li će Škotska zadržati funtu bilo je jedno od ključnih u kampanji. Zagovornici nezavisnosti tvrde da će moći da koriste funtu, u najboljem slučaju da ostanu i u monetarnoj uniji s Ujedinjenim Kraljevstvom. Međutim, političke partije koje se protive samostalnosti odbacuju tu mogućnost. Ako se otcepi, Škotska će verovatno ostati u EU. Po pitanju članstva u NATO, vladajuća Škotska nacionalna partija kaže da bi voleli da nezavisna Škotska bude deo Alijanse, ali da hoće da uklone britansko nuklearno naoružanje iz zemlje. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio je da bi nezavisna Škotska morala da podnese zahtev za članstvo.
U slučaju da glasači odbiju nezavisnost, tri ključna zastupnika ostanka u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva – konzervativci, laburisti i liberalne demokrate obećali su da će Škotska dobiti mnogo šira ovlašćenja. Ona se pre svega odnose na poreze, upravljanje fondovima i ukupnim troškovima, mada bi to moglo da izazove domino efekat i traženje veće autonomije u čitavom Kraljevstvu. Prvi ministar Škotske Aleks Salmond smatra da je reč o „praznoj ponudi u poslednjem trenutku“. Independent prenosi da će policija biti u stanju povećane pripravnosti, kao i da se sprema na eventualne proteste.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
