Upitne ocene o kvalitetu vazduha 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Naime, iz godine u godinu Agencija u svojim izveštajima beleži da je „tokom 2011. godine, od svih instaliranih analizatora na 94 odsto postignuta raspoloživost validnih satnih vrednosti veća od 90 odsto“.

– Narednih godina takav stepen realizacije merenja nije ostvaren – 2012. iznosio je 68 odsto, 2013. godine 72 odsto, 2014. godine 30 odsto, 2015. godine iznosio je 25 odsto, 2016. godine 23 odsto, 2017. godine 22 odsto, a 2018. godine 48 odsto – piše u poslednjem izveštaju Agencije o kvalitetu vazduha za 2018.

Dnevni list Danas pokušao je u Agenciji za zaštitu životne sredine da dobije odgovore na pitanja zbog čega od 2012. godine stanice koje treba da mere kvalitet vazduha rade manjim kapacitetom i da li to i na koji način dovodi u pitanje preciznost podataka predstavljenih u izveštajima agencije. Odgovore nismo dobili ni posle dva dana.

Inače, izveštaji Agencije o kvalitetu vazduha beleže na konkretnim primerima da ne postoji dovoljno podataka o zagađenosti za sva mesta. Tako poslednji izveštaj svrstava Niš među gradove prve kategorije u kojima je vazduh čist odnosno neznatno zagađen. Međutim dalje se navodi da je razlog zašto se Niš našao u ovoj kategoriji nedovoljna dostupnost podataka.

– U aglomeraciji Niš vazduh je bio prve kategorije, jer nije bio dovoljan procenat validnih podataka koncentracija suspendovanih čestica PM10 (66 odsto tokom godine sa srednjom vrednošću u tom periodu od 41µg/m3). S obzirom da nije bilo dostupnih merenja u dva i po meseca tokom grejne sezone, nesporno je da bi i srednja godišnja koncentracija bila iznad granične vrednosti – piše u izveštaju.

Istovremeno, mesečni izveštaj agencije iz decembra 2019, pokazuje da je u Nišu na dva merna mesta koncentracija PM10 čestica bila 15 odnosno 11 dana preko dnevne granične vrednosti, što govori u prilog pretpostavci da kvalitet vazduha u Nišu ne može biti prve kategorije.

Takođe, zbog nedovoljno podataka za neke gradove nije uopšte bilo moguće odrediti stepen zagađenosti tokom određenih perioda. Tako izveštaji iz 2017. i 2016. navode da u „aglomeracijama Smederevo i Kosjerić zbog nedostatka podataka nije mogla da se utvrdi kategorija kvaliteta vazduha“.

Tokom 2018. pak ova dva mesta označena su kao jako zagađena i to zbog koncentracije PM10 i PM2,5 čestica. Komentarišući rad mernih stanica Jasminka Oliverić Young iz RES fondacije kaže za Danas da nema sumnje da je vazduh zagađen a da li je zagađenost veća od one koja je predstavljena možemo samo da nagađamo.

– Sasvim je sigurno da broj dana kada je vazduh zagađen ne bi bio manji kada bi stanice radile punim kapacitetom. A da li bi bio veći, to je pitanje na koje je teško dati odgovor. Tu ocenu mogu da daju najpre ljudi iz Agencije za zaštitu životne sredine – kaže Oliverić Young, ističući da je poslednji izveštaj agencije pokazao da je u nekim mestima vazduh zagađen i 170 dana godišnje PM10 česticama.

Sagovornica Danasa objašnjava da bi unapređenje kontrole kvaliteta vazduha podrazumevalo i merenja izvora zagađenja.

– Veoma je važno da na mernim mestima možemo da odredimo odakle dolazi najveće zagađenje. Da li zagađenosti u određenom period doprinosi na primer saobraćaj ili individualna ložišta. Sa tim informacijama, onda bi bilo moguće preduzeti mere da se smanji zagađenje jer bi se precizno znalo gde je problem – zaključuje Oliverić Young.

Budžet za monitoring vazduha

U budžetu Republike Srbije za 2020. godinu izdvojeno je 119.573.000 dinara za monitoring vazduha, što predstavlja povećanje u odnosu na 2019. kada je izdvojeno 76.406.000 dinara. S obzirom na to da se u javnosti poslednjih godina moglo čuti da se merne stanice ne održavaju na adekvatan način te da zato dolazi do kvarova, Agenciju za zaštitu životne sredine pitali smo između ostalog i koliko košta održavanje mernih stanica, odnosno koliko se ulaže u njihov rad. Ni na ova pitanja nismo dobili odgovor.