Foto: Pixabay / Alexas_Fotos

Dalje se ističe da je taj pad „podstaknut propadanjem medijskih sloboda u svetu“ i usponom autoritarnih politika. Činjenica je, kako se dalje ističe, da je 78 novinara i 312 boraca za ljudska prava ubijeno širom sveta tokom 2017, dok je 326 novinara uhapšeno. Pad medijskih sloboda i izražavanja naročito je strmoglav u protekle tri godine i to naročito u zemljama EU.

Poljska se ističe jer su tamošnji nezavisni novinari i mediji suočeni sa zaplašivanjima državnih medija koji su pod jakom kontrolom vlasti. Političke podele u poljskom društvu vidljive su i kod novinara. Oni zbog kritike vlade mogu da ostanu bez posla. Istovremeno se konzervativni mediji osećaju nepravedno napadnutim od strane liberalnih medija.

„Jedino što već godinu dana smem da radim je prikupljanje informacija i citata koji drugim novinarima trebaju za priloge“, kazala je poljska novinarska Dorota Nigren za DW. Kako navodi, bila je prisiljena da promeni posao u javnom radijskom servisu slabije plaćenim poslom u arhivi, zato što se nije slagala sa svojim šefom.

Ona je jedna od malobrojnih koji su uspeli da zadrže posao u državnim medijima uprkos neslaganju sa svojim urednicima naklonjenim vladi. Iz tog razloga posao je od 2015. izgubilo nekoliko stotina novinara.

U susednoj Slovačkoj neretko se navode incidenti koji uključuje bivšeg slovačkog premijera Roberta Fica koji oslovljava medije kao „prljave antislovačke prostitutke“ i „idiotske hijene“ . Hiljade građana Bratislave izašlo je u novembru na ulice zahtevajući od Fica da prekine sa javnim napadima na medije i civilne organizacije. Iako je pre osam meseci podneo ostavku pod pritiskom građana koji su organizovali masovne proteste zbog ubistva novinara ostao je na čelu vladajuće Smer stranke. Učesnici protesta uzvikivali su „Ovde smo zbog slobode, niko nam nije platio da dođemo“, kao odgovor na Ficove tvrdnje da strane sile podstiču demonstracije protiv njega.

Češki predsednik Miloš Zeman poznat je po tome što ne podnosi novinare. Tako je recimo prošle godine na konferenciji za novinare pokazao automatsku pušku marke Kalašnjikov, poklon koji je dobio tokom obilaska zapadne Češke – na kojoj je stajao natpis „na novinare“ i ima šaržer u vidu flaše Zemanovog omiljenog likera.

Češki sistem je, kažu, jedinstven po tome što, umesto da novinari prisluškuju političare zbog priče, političari prisluškuju novinare kao vid zastrašivanja. Izveštaji o nadzoru novinara počeli su kada je bivši ministar finansija Miroslav Kalousek javno priznao da poseduje video snimak zabeležen tokom sastanka glavnih urednika najvećih listova u Českoj.

Foto: Pixabay / congerdesign

Ako se uzme u obzir da nedavno postavljeni češki premijer Andrej Babiš poseduje više uticajnih čeških medija, zbog čega ga porese sa bivšim italijanskim premijerom Silvijom Berluskonijem, stanje medija u ovoj članici EU nimalo ne čudi. Babiš je vlasnik dve velike češke dnevne novine, od kojih su jedne uticajna „Mlada fronta DNES“, a njegov je i jedan od najslušanijih radiokanala. Kada je američki magazin „Foreign Policy“ u članku o njemu napisao da ga u Češkoj zovu Babiskoni, Babiš im je zapretio sudskom tužbom koju nikad nije podigao.

Mađarska takođe postaje sve autoritarnija, navodi se u izveštaju, i ukazuje na činjenicu da je u toj zemlji donet jedan od najrepresivnijih zakona protiv nevladinih organizacija. „Uoči izbora u aprilu provladini mediji objavili su članke koji su diskreditovali novinare, a do oktobra 2017, premijer Viktor Orban efektivno je kupio sve regionalne medije u Mađarskoj“. Uticaj lokalnih medija je oslabljen zbog „vlasnika koji podržavaju Orbana“ i koji su potpuno pristrasni mađarskom diktatoru i njegovom mišljenju o EU, NATO i Rusiji, stoji u izveštaju.

Sloboda medija u Bugarskoj jedna je od najlošijih u EU. Ova zemlja članica Unije nalazi se na 111. mestu na svetskoj rang listi slobode medija nevladine organizacije Reporteri bez granica, koja za to okrivljuje korupciju i dosluh između medija, političara i oligarha.

U Rusiji je „pristisak na medije, pravna ograničenja, pretnje i nasilje protiv onih koji se bore za prava slobodnih komunikacija eskalira iz godine u godinu, naročito od kada se Putin vratio u predsedništvo 2012. Potezi Rusije kojima se pojedini novinari i blogeri označavaju kao „strani agenti“ predstavljaju poslednji korak u „sistematskoj politici“ vlasti u cilju sprečavanja slobodnog protoka informacija, ocena je njujorškog Odbora za zaštitu novinara (CPJ).

Hrvatska je vodeća u EU po broju napada na novinare, a velik problem je i govor mržnje, učestao na lokalnim medijima, internetu, ocena je i Medijske Organizacije za Jugoistočnu Evropu.

Nedavna ubistava novinara visokog profila ilustruje pogoršanu medijsku klimu u svetu. Novinara Džamala Kašogija u oktobru su ubile saudijske snage bezbednosti. Češki novinar Jan Kuciak i bugarska novinarka Viktorija Marinova takođe su ubijeni pre neki mesec, dok je novinarka sa Malte Dafne Galicija ubijena kada je automobil koji je vozila eksplodirao ubrzo nakon što je krenula iz svog doma.

Izveštaj je, takođe, uzeo u obzir „priče o lažnim vestima“ koje su uzimali svetski lideri među kojima liderka Mjanmara Aung Sju Si Ći, sirijski lider Bašar al Asad i Nikola Maduro, predsednik Venecuele, da otvoreno napadaju medije i skrerenu pažnju sa svojih politika i dela.

Kada je reč o američkim novinarima ističe se da se tokom obavljanja posla često susreću sa „napadima, hapšenjima, pretraživanjima uređaja, gonjenjem medijskih izvora, restrikcijama u objavljivanju javnih informacija“.

Dugačak je spisak medija kojima je u proteklih šest nedelja američki lider Donald Tramp dao intervjue – agenciji AP, TV CBS njuz, Politiko, Vašington postu, Dejli Coler, Vols strit žurnalu dva puta, Foks njuz sandej, Foks& Friends, Fox News & Night, konzervativnom političkom komentatoru Šonu Hanitiju, inače novinaru Foksa, Fox biznis njuz dva puta, Njujork magazin, Njujork post, ABC njuz….Utisak je, da kada okolnosti savladaju psihu predsednika Trampa, on se „leči“ tako što daje intervjuu medijima.

Foto: Pixabay / Ehrecke

Tramp obično odgovara na teška pitanja šaljivim odgovorima u pokušaju moguće da izbegne pravi odgovor. Dogodilo se da je tokom 46. minutnog intrevjua 11. oktobra za Fox&Friends tokoliko zbijao šale na krizne situacije da je domaćin emisije na kraju rekao „Idite i vodite zemlju“.

Medijski stratezi ocenjuju da Tramp svesno manipuliše novinarskom agendom, jer smatra da će time ispasti „jači predsednik“ posebno ako se odvijaju u Beloj kući. Svaki put kada novinar prenebregne Trampa rečima „gospodine predsedniče“ Tramp je „odneo malu pobedu“.To mu dozvoljava da diktira uslove komunikacije a ne obrnuto.

Prošlomesečni slučaj sa konferencije za novinare u Beloj kući stigao je do suda. Naime, dopisniku CNN iz Bele kuće ukinuta je akreditacija nakon prepirke sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Kada je novinar Džim Akosta pokušao da Trampu postavi pitanje, jedna od stažistkinja Bele kuće pokušala je da mu uzme mikrofon. Po oceni Trampa „novinar CNN-a je nepristojna i užasna osoba“.

To je reakcija na novinarsko pitanje o karavanu migranata koji je iz Latinske Amerike krenuo prema SAD. „Dosta, dosta“, govorio je Tramp Akosti, koji je pokušao da postavi novo pitanje. Nakon što je federalni sudija naložio da Akostina akreditacija bude privremeno vraćena, Bela kuća je Akosti poslala pismo u kojem navodi da su doneli „preliminarnu odluku“ da mu se akreditacija ukine kada sudijin nalog istekne.

Bela kuća tvrdi da Akosta nije ispoštovao „osnovne standarde“ na konferenciji za novinare, na kojoj su „izbile varnice“ između njega i Trampa, i zbog toga je tom novinaru ukinula akreditaciju. U međuvremenu, CNN je tužio američku administraciju zbog kršenja Prvog i Petog amandmana Ustava SAD.

Internet slobode ugrožene širom sveta

Digitalna tiranija je u usponu budući da vlade država širom sveta sve češće nadgledaju digitalno ponašanje građana, te zakone koji su originalno zamišljeni da spreče širenje lažnih vesti koriste za cenzuru, pokazuje izveštaj Freedom House, koja prati internet slobode, sačinjen na osnovu osmogodišnjeg istraživanja koje je uključilo 65 država, a zabeležen je pad internet sloboda širom sveta.

Tako se internet, koji je nekada smatran tehnologijom slobode, sve češće ograničava, a digitalno ponašanje se kontroliše i cenzuriše, dok propaganda i dezinformacije sve više prljaju digitalnu sferu, stvarajući atmosferu opšteg nepoverenja. Internet slobode u SAD takođe beleže pad dok je u nekim drugim zemljama situacija još kritičnija, te je 17 od 65 država koje su bile deo istraživanja zabranilo online medije, dok je 13 pokrenulo zakonske procese protiv novinara koji su navodno širili lažne vesti. Najkritičnije u Sri Lanci i Indiji gde se internet periodično ukida zbog čestih etničkih i religijskih sukoba.

Srbija na začelju na Balkanu

Stanje u medijima i govor mržnje u Srbiji najgore je u poređenju sa svim zemljama Balkana, jedan je od zaključaka Reportera bez granica (RSF) nakon sastanka koji su nedavno juče održali sa predstavnicima srodnih međunarodnih organizacija, na kome je jedna od tema bio i napad predstavnika vlasti u Srbiji na list Danas zbog objavljivanja karikature sa likom Adolfa Hitlera. U razgovoru za naš list to je potvrdila Paulin Ades-Mevel, koja prati medijsku situaciju na Zapadnom Balkanu za RSF.

„Iako predsednik Vučić tvrdi da je karikatura na naslovnoj strani Danasa primer slobode govora i da on to poštuje, da se zalaže za slobodu medija i vladavinu prava, nažalost, ne prođe jedna jedina sedmica da neko od novinara u Srbiji nije uvređen, napadnut ili ponižen od strane državnih zvaničnika i predstavnika vlasti“, navela je Ades-Mevel, dodajući da su Reporteri bez granica jako zabrinuti zbog ove situacije i da je to stav koji dele i druge organizacije koje se bave medijskim slobodama.

Reporteri bez granica ranije su javno osudili govor mržnje i linč državnog nedeljnika „Ilustrovana Politika“ na naslovnoj strani sa naslovom „Psi su pušteni“, prema nezavisnim medijima Vreme, NIN i Danas, zbog njihovog kritičkog odnosa prema vlasti.