Uvek ima gluposti i budalaština, uvek za nas karikaturiste ima posla (VIDEO, PODKAST) 1Foto: Beta/Milan Obradović

Karikaturista Predrag Koraksić Corax, jedan od najvažnijih saradnika Danasa, sagovornik je našeg lista koji danas, 9. juna, slavi 24 godine od svog osnivanja. Tim povodom u jubilarnom broju lista čitaoce očekuje jubilarna karikatura, priča Corax koji i sam slavi rođendan 15. juna, kada puni 88 godina.

Kaže da je sa Danasom od njegovih početaka, da poslednjih 30 godina svaki dan objavi po jednu karikaturu, a da je sa poslom karikaturiste počeo još u Zemunskoj gimnaziji kao sedamnaestogodišnjak.

U rubrici „Intervju na mreži“ na Fejsbuk stranici lista Danas, odgovarajući na pitanja novinarke Aleksandre Popović i brojnih čitalaca, on je objasnio da se posao pripreme karikature za novine tokom više decenija koliko radi promenio, a da su mu najdraže crno-bele karikature iz devedesetih godina prošlog veka i perioda vladavine Slobodana Miloševića.

– Ovakvu vrstu svakodnevne političke karikature počeo sam devedestih godina, kad se Milošević pojavio i kad mi je postalo jasno o čemu se tu radi. Tad sam počeo da radim te karikature iz sve snage, svakog dana. Pošto sam u to vreme radio u Večernjim novostima a te karikature nisu bile zgodne za taj list, ja sam sve vreme te karikature koje su oni odbijali objavljivao u Borbi, sprat niže u istoj zgradi, gde je bio Staša Marinković. Posle tri godine procesa su me izbacili, ali ja sam njih i dalje objavljivao u Borbi, nekada i po tri dnevno sam objavljivao. Kasnije kad je Borba zaustavljena, onda smo počeli da radimo za nezavisan list Naša borba i ja sam radio svakog dana. Kada je i Naša borba prestala da izlazi, prešao sam u Danas, a to je dve, tri godine od osnivanja Danasa – objašnjava Predrag Koraksić.

On je objasnio da priprema posebnu karikaturu za rođendanski broj Danasa, što radi svake godine, a ovog puta tema će biti sudbina novina.

– To je karikatura koja bi trebalo da prati jubilej. Svake godine, kad je godišnjica Danasa, ja sam tim povodom pravio jednu vrstu karikature koja je omaž Danasu. Karikatura je trebalo da sadrži taj svakodnevni pritisak koji je Danas uvek imao. Ovog puta ću napraviti karikaturu povodom transformacije i kupovine United medie, mislim da će listu krenuti sada bolje, da će imati više čitalaca. U tom stilu će i ova jubilarna karikatura biti, napravio sam poznatog strip junaka koji rešava sve, koji umesto znaka na grudima ima Danasov logo – najavio je Corax.

Na pitanje čitalaca koji je recept za dugovečnost, odgovorio je da živi normalno i da misli da su tu u pitanju geni, a na pitanje koliko se procedura pripreme karikatura razlikuje danas u odnosu na devedesete i šta se promenilo u načinu rada, rekao je da je bila potpuno druga tehnologija, a da je kolor doneo veliku razliku.

– Ima velike razlike, otkako se digitalna štampa pojavila, kompjuteri, fotošop, sve se olakšalo. Ranije sam imao više problema, radio sam veće formate, pa sam u fotokopirnicama smanjivao format da bi to moglo da se prenese u štampu jer je bila druga tehnologija, nije bilo kolora. Sada kolora ima i to je vrlo važna razlika. Ali meni se više sviđala ona crno-bela varijanta karikatura, koje sam radio tokom perioda Miloševićeve vladavine, tih 11 godina kada sam napravio seriju karikatura svakodnevno radeći. Te karikature su crno-bele i one su ekspresivnije i lakše razumljivije, nego ovaj kolor koji je malo ulepšao stvar ali sadržaj nije promenio – kaže Corax.

Kako je objasnio, u periodu devedesetih godina nije bilo lako raditi karikaturu, sve je bilo veoma opasno i bilo je puno aktera kojima je to smetalo. Najveća paljba je bila „preko Drine“.

– Od devedesetih se mnogo toga promenilo. Srbija od tog rata, u kome nije učestvovala, bila je opasno mesto za život i naš posao. Sve je bilo opasno, bilo je puno aktera kojima je to smetalo a ja sam bio izopšten, bio sam crna ovca u društvu, mnogi su me napadali. Dobijao sam pretnje telefonom, pismima, najviše paljbe je bilo preko Drine i odatle je najviše reakcija bilo. Sada toga nema toliko, pretpostavljam da nije tako opasno kao tada – ocenio je Corax.

Na pitanje da prokomentariše karikaturu sa Gebelsom i Hitlerom, koja je razbesnela naprednjake, Corax je objasnio da su Martinović i Orlić kao glavni likovi njegove kritike svalili značenje karikature na Vučića.

– To je zanimljivo. Tih dana je Vučić bio negde u inostranstvu, kad je objavljena ta karikatura a ona nije imala nikave veze sa njim, već sa skupštinskim poslanicima Martinovićem i Orlićem koji su napadali list Danas gebelsovskim metodama. Ja sam ih nacrtao tako, jer su oni gebelsovski napadali u Skupštini i list Danas i slobodnu štampu. Mene je to ponukalo da njih nacrtam tako da ih drže u naručju Gebels i Hitler, daju im cuclu. Oni su odmah reagovali, to ih je valjda pogodilo. Oni su u svom slepilu tu videli Vučića, pa su tvrdili (Martinović i Orlić) da je karikatura u stvari kritika Vučića ali njega nigde nije bilo na toj karikaturi. On jeste reagovao iako nije video karikaturu, reakcijom neka oni crtaju, a mi idemo bolje, jače – objasnio je Corax i rekao da je onda usledila njegova nova karikatura Martinovića i Orlića gde su se oni upiškili, jer su tako reagovali, i čini mu se da je, uprkos reakcijama, sve prošlo benigno.

Na pitanje da li danas ima više slobode u medijima, s obzirom na to da može slobodno da crta i objavljuje, u odnosu na devedesete i zloglasni Zakon o informisanju, on je rekao da živimo u paralelnoj stvarnosti.

– To je sloboda u paralelnoj stvarnosti, mi zaista živimo u paralelnoj stvarnosti, da iskoristim naziv moje izložbe u Dorćol placu. Jedna je stvarnost u Danasu, druga u Informeru. Ja živim u Danasu, slobodan sam i tako stvaram. U provinciji je još teža situacija, uverio sam se nedavno u jednoj banji na jugu zemlje, tamo nema nezavisne štampe, malo je televizijskih programa, ljudi nisu obavešteni i ne znaju šta se radi uopšte. Ja sam se u to vreme informisao telefonom – rekao je Corax.

Na pitanje čitalaca da li će objaviti knjigu svih svojih karikatura, Corax je odgovorio da je već objavio knjigu sa 600 svojih karikatura iz devedesetih godina.

– Objavio sam već knjigu „Trajno prošlo vreme“ sa oko 600 karikatura iz perioda Miloševića, to je bio period kad sam uradio ukupno 3.700 karikatura, a napravljen je izbor za knjigu. Ta knjiga ispod svake karikature ima fusnote, sa opisom te teme i perioda. Predgovor su pisali Dušan Makavejev i Čarls Simić, jedan tekst je napisao i Vladimir Pištalo. Tu knjigu smo radili nekoliko godina, zbog istraživanja tog perioda, a pomagala su tri sociologa. To su bile crno-bele karikature, a danas bi morale da budu u koloru, što je ogroman posao – naveo je Predrag Koraksić.

Na pitanje koliko je karikatura naslikao do sada, Koraksić je objasnio da bi to trebalo da se izračuna jer je počeo da objavljuje sa 17 godina.

– Kako to izračunati, kad sam prvu karikaturu objavio 1950. godine, tada sam bio đak Zemunske gimnazije. Onda sam započeo studije arhitekture ali sam se posle tri godine zaposlio u listu Rad, pet godina sam tamo radio i posle prešao u Večernje novosti kada su osnovane. Tu sad treba napraviti rekonstrukciju koliko sam objavljivao, tu nisam imao tako često karikature, a od devedesetih objavljujem svakodnevno, sem ta tri meseca kada je Vučić bio ministar informisanja – rekao je Corax.

Na pitanje odakle mu sve te ideje, ima li pomoć prijatelja, odgovorio je da nema pomoć, ali se konsultuje i raspituje o detaljima koji su mu potrebni u poslu.

– Nemam pomoć prijatelja, ali se konsultujem i pitam, proveravam da li sam u pravu i da li je to prava poruka. Dugo godina bio sam prijatelj sa Stojanom Cerovićem, radili smo kao tandem u Vremenu, on je pisao kolumnu, a ja sam radio karikaturu. One nisu imale veze sa kolumnom, bile su samostalne, a nekada su se poklapale sa tekstom. Te karikature smatram najboljim u mojoj karijeri. Retko se konsultujem i prihvatam tuđe ideje, jeste da dobijam predloge, ali to nije način na koji ja razmišljam. Ja ne koristim potpis, natpis, samo sliku, retko ima teksta. Vojin Dimitrijević mi je dao jednu odličnu ideju za karikaturu sa Tadićem, ali to je izolovan slučaj, ja sve sam radim – naveo je Koraksić.

Na pitanje ima li karikature Dragana Đilasa i Marinike Tepić, objasnio je da njihove karikature svako ko želi može lako da nađe, poslednja je karikatura kad Marinika obara kao karatista Palmu. Podsetio je da je Đilasa radio više puta, prvi put kad je Miloševiću još kao student na pravnom fakultetu držao slovo i suprostavljao mu se.

O tome da li bi imao inspiraciju da nema Vučića, odgovorio je da za karikaturiste uvek ima posla.

– Svi su ljudi mislili da kad je sklonjen Milošević neću više imati posla, ali bilo ga je, uvek ima gluposti i budalaština, uvek za nas ima posla. To je postala rutina, reagujem odmah, svaki dan se ritam i napravim karikaturu. Dovoljna je jedna rečenica, gest i ja odmah imam ideju. Ovde nema problema, svaki dan je pun afera i gluposti, zasipaju vas glupostima. Ovde je Eldorado za političku karikaturu – rekao je Corax.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Uvek ima gluposti i budalaština, uvek za nas karikaturiste ima posla (VIDEO, PODKAST)”

  1. Vec dugo ujutro prvo pogledam karikaturu postovanog Corax-a, nasmejem se I tako pocnem dan. Sticem utisak da posebno u poslednjih 5-6 godina dolazi do „ubrzanja“ nastanja gluposti tako da Corax ima problem da naslika/ovekoveci iste.

  2. Bila je, nedavno, lepa izlozba Ježevih karikatura u Etnografskom muzeju u Beogradu , nekada nisu pravili karikature samo svojih protivnika , najlepse su bile one u vezi obicnih gradjana, radnika, šefova, gradskog zivota, bracnog zivota , ………… Takve karikature i danas nedostaju . Nije sve politka.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.