Foto: Filozofski fakultet Niš

Ovo je za Danas ocenio Ljubiša Mitrović, profesor emeritus Departmana za sociologiju Filozofskog fakulteta Niš.

– Preko je potrebno graditi demokratsko i pluralističko takmičenje pozicije i opozicije i intergeneracijsko jedinstvo svih kadrova. U suprotnom, redukcija političkog života na prividni politički pluralizam sa naglašenim populizmom, otvara vrata kultu ličnosti i kvarenju demokratije. Jer, da podsetimo na staro upozorenje: „Svaka vlast kvari, ali apsolutna vlast apsolutno kvari“ ili kako je Oskar Vajld poručio: „Apsolutizacija svake strasti vodi u ništavilo!“ – ističe Mitrović.

* Zašto podržavate aktuelne proteste?

– Iako je njihov povod bio neka vrsta političkog nasilja i fizičkog obračuna nad Borkom Stefanovićem, mnogovrsni su uzroci koji su doveli do sve masovnijih socijalnih i građanskih protesta. Socijalni i građanski protesti su uvek alarm i upozorenje na neke dublje strukturne probleme društva, kao što su različiti oblici socijalnog nasilja – naraslog siromaštva, deprivacije, prekarijata i nejednakosti u društvu. Naša tranziciona strategija neoliberalnog razvoja i neokolonijalne zavisne modernizacije, koja se odvija po diktatu MMF-a i u formi nekontrolisane eksploatacije i socijaldarvinizacije društvenih odnosa, dovela je do pljačkaške privatizacije, deindustrijalizacije zemlje, masovne nezaposlenosti, destrukcije socijalne države, a u krajnjoj instanci do restauracije kapitalizma periferije i zavisnog društva. S druge strane, blokada i obezvređivanje političkog sistema građanske demokratije, čije su institucije u povoju u nas, zahvaćene su tendencijama privatizacije i autoritarizma. Ova pojava zahteva kritičko preispitivanje i radikalne izmene kako vladajućeg modela razvoja tako i sistema upravljanja u nas. U suprotnom, može se očekivati dalje narastanje socijalnog nasilja i političke patologije, sa urušavanjem principa autonomije, podele i kontrole vlasti, pukim vegetiranjem prividnog parlamentarizma sa dominacijom populističkog autoritarizma i snažnom instrumentalizacijom medija. Neophodno je suočavanje sa svim oblicima blokade i patologije u političkom podsistemu društva. Ukoliko se to ne dogodi, imaćemo na delu vladavinu partokratije i „demokratiju bez naroda“.

* Da li i šta ovaj i ovakav protest može da promeni u društvu i državi?

– Socijalni i građanski protesti, ukoliko očuvaju autonomiju naspram partija – vladajuće i opozicije, mogu ostvariti ulogu ne samo sigurnosnog ventila ispoljavanja političkog nezadovoljstva, već i „signalnog svetla“ u traganju za novim rešenjima. Ja ih doživljavam kao vapaj osiromašenih i obezvređenih građana za dijalogom i istinskom promenom u društvu. Ukoliko očuvaju autonomnost i prometejski žar, a uprkos tome što su za sada konglomerat pluralističkih i idejnih političkih snaga sa mnogo nestranačkih ljudi iz različitih delatnosti, slojeva i društvenog života, mogu utrti put do produktivnog dijaloga.

* Da li po Vašem mišljenju opozicija na ovom protestu treba da bude „vidljivija“?

– Ukoliko se očuva autonomija socijalnih i građanskih protesta, oni će imati veće efekte ne samo na političku javnost i aktere, nego i na šire društvene promene. U suprotnom, instrumentalizacija od strane opozicije kontraproduktivno će delovati i brzo iscrpeti njihov istinski demokratski potencijal.

Univerzitet ne sme da bude ravnodušan

„Univerziteti su poslednje uporište kritičkog mišljenja i oni treba da očuvaju autonomiju u odnosu na tekuće partijske borbe. Ali, ne smeju da budu ravnodušni prema ključnim razvojnim i nacionalnim pitanjima, koja sudbonosno određuju budućnost zemlje. NJihov glas se mora čuti i više uvažavati. U tom kontekstu neophodno je redefinisati i politiku prema mladoj, obrazovanoj generaciji i srpskoj intelektualnoj dijaspori, koji treba da predstavljaju, zajedno sa najboljim kadrovima u zemlji, oslonac daljeg našeg daljeg razvoja i napretka“, kaže Ljubiša Mitrović.

Povezani tekstovi