Vazduh zagađen u Pančevu, Beočinu, Subotici, Užicu, Valjevu... 1Foto: Aleksandar Roknić

Međutim to što je koncentracija zagađujućih materiji blizu prosečnih vrednosti ne znači da nema zagađenja.

Naprotiv.

Juče prepodne na spisku mesta u kojima je vazduh zagađen ili jako zagađen prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine našli su se gradovi poput Pančeva, Beočina, Subotice, Kosjerića, Užica, Valjeva, dakle područja u kojima je vazduh godinama unazad zagađen i po skoro šest meseci godišnje.

Mirjana Jovanović, menadžerka projekata programske oblasti Energija, klima i životna sredina u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), kaže za Danas da je poruka vlade da nema razloga za zabrinutost pokušaj da se normalizuje loše stanje.

– Prosečna vrednost PM čestica u vazduhu za ovo doba godine prevazilazi dozvoljene dnevne vrednosti. Dakle, prosečno loše je i dalje loše. Time što govorimo da je zagađenost na nivou proseka mi ne možemo opravdati činjenicu da ništa ne radimo da se zagađenje smanji – ističe Jovanović.

Među gradovima koji se nalaze pri vrhu liste po zagađenosti, a u kojima po rečima lokalnih aktivista ništa nije urađeno da se stanje promeni, nalazi se Valjevo.

U ovom mestu građani udišu vazduh zatrovan štetnim materijama iz godine u godinu. Tako je u Valjevu tokom 2018. godine 170 dana koncentracija PM10 čestica prelazila dnevnu graničnu vrednost, tokom 2017. godine bilo je 114 dana kada su Valjevci udisali vazduh sa prekoračenim graničnim vrednostima mikročestica (te iste godine u jednom trenutku izmerena je dnevna vrednost PM10 čestica od 806 mg/m3 što je 16 puta više od dozvoljene), dok je 2016. godine broj dana sa prekomernim vrednostima PM10 čestica bio 171.

Komentarišući poruku Vlade Srbije da nema razloga za zabrinutost LJubomir Radović, samostalni odbornik u Skupštini Valjeva i aktivista Lokalnog fronta Valjevo, kaže da i te kako ima razloga za brigu jer je stanje u njegovom gradu „katastrofalno“.

– Ovakvo zagađenje zahteva hitne mere. Ali mi smo do sada imali samo spisak lepih želja koji ne obavezuje nikoga. Tokom 2016. godine usvojen je plan kvaliteta vazduha. Ništa se nije preduzelo tim planom. Prošle godine nakon jedne javne rasprave ponovo je donet set mera. Međutim, mi nismo saznali na koji će se način te mere ostvariti, koliko će novca zahtevati, kakva je evaluacija – objašnjava Radović.

Sagovornik Danasa ističe da su glavni izvori zagađenja u Valjevu Krušik i individualna ložišta. Ni za jedan od ta dva izvora problema kako kaže ne postoji rešenje.

– U Valjevu je 15 odsto domaćinstava vezano za daljinsko grejanje. Ostatak grada čine individualna ložišta. Što se tiče širenja mreža, situacija je katastrofalna. Ne mogu svi da se priključe, velika je cena priključka, a u poslednje vreme mnogi se i isključuju sa daljinske mreže zbog problema oko naplate – kaže Radović.

Na drugoj strani Mirjana Jovanović objašnjava da bez dugoročnih mera ne možemo očekivati da ćemo lakše disati.

– Bliži se izborni ciklus i očekujem da će pitanje zagađenja izaći iz fokusa vlasti. Na sreću po naše zdravlje, dolazi nam lepše vreme pa će zagađenje biti manje. Ali na nesreću po naše dugoročno blagostanje, problem zagađenja neće biti rešen bez jasne političke volje i mera zasnovanih na konkretnim podacima – zaključuje Jovanović.

Subvencije za elektro vozila promašaj

Na sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha, kojom predsedava premijerka Ana Brnabić, dogovoreno je odobravanje subvencija za kupovinu elektro i hibridnih vozila i u tom kontekstu postavljanje brzih elektro-punjača na ključnim mestima putnih koridora. Komentarišući ovu najavu Mirjana Jovanović iz BOŠ-a kaže da se radi o potpuno pogrešnoj meri.

„Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, najveći zagađivači su individualna ložišta i toplane male snage. Saobraćaj u opštem zagađenju učestvuje tek šest odsto. Dakle čak i da zamenimo sva vozila mi nećemo rešiti problem“, kaže Jovanović.

Bolesti krvotoka

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) tako piše da Valjevci najviše obolevaju od bolesti krvotoka. „Ove bolesti su toliko dominantne u Kolubarskom okrugu da su bile uzrok smrti dve trećine umrlih u 2018. godini, dok su bolesti sistema za disanje bile uzrok smrti svake 17. osobe, čime su se našle na trećem mestu po smrtnosti, pokazuje još uvek neobjavljeni izveštaj o zdravstvenom stanju stanovništva Zavoda za javno zdravlje Valjevo u koji je CINS imao uvid.

Centar za istraživačko novinarstvo takođe navodi da su kod predškolske i školske dece Kolubarskog okruga bolesti disajnih puteva bile prve na listi najčešćih, pa je tako skoro 40 odsto predškolske i 30 odsto školske dece imalo problema sa respiratornim sistemom. LJubomir Radović kaže da građani u Valjevu ni ne znaju koliko je vazduh koji udišu opasan.

„Gradsko rukovodstvo ne obaveštava javnost o zagađenosti što je dužno po Arhuskoj konvenciji. Vazduh je izuzetno zagađen, javnost ništa ne zna, u nedostatku informacija se prave razne teorije zavere, a ono što nam je potrebno su konkretne mere“, zaključuje Radović.