Većina ipak ostaje bez statusa civilnih žrtava

Kako je za Danas rekao državni sekretar Ministarstva za rad, Dragan Popović, u ovom predlogu nacrta zakona „prvi put je uvedena civilna žrtva rata“.

– Tvrdnje civilnog sektora da smo dužni da poštujemo i ispunjavamo prava žrtava rata su tačne i mi to radimo kao i sve države u okruženju. I zemlje u regionu civilnim žrtvama rata smatraju samo svoje državljane koji su stradali na teritoriji te zemlje, ukazuje Popović.

Prema njegovim rečima, to je predviđeno i sadašnjim Zakonom o pravima civilnih invalida rata, ali i u predlogu nacrta zakona – da su civilni invalidi rata lica kod kojih je nastalo telesno oštećenje od najmanje 50 odsto na teritoriji Srbije, usled rane, povrede, ozlede koje su ostavile vidne tragove, zadobijene zlostavljanjem ili lišenjem slobode od strane neprijatelja za vreme rata, izvođenja ratnih operacija, od zaostalog ratnog materijala ili neprijateljskih diverzantskih, odnosno terorističkih akcija.

Dakle, u Srbiji ima više od 15.000 osoba kojima ni ovoga puta neće biti priznat status civilne žrtve rata, procene su Fonda za humanitarno pravo (FHP). To onda znači da, na primer, Dževad Koldžić, jedan od mnogih koji su izgubili nekog od članova porodice tokom ratova, ni posle 23 godine neće dobiti status civilne žrtve rata i ostvariti pravo na reparaciju. Dževadova majka je oteta u Sjeverinu 22. oktobra 1992. i njeno telo do danas nije pronađeno.

Ključni nalaz izveštaja FHP-a „Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska prava“, koji je nedavno predstavljen u Beogradu, jeste da nadležne institucije nastavljaju da ignorišu svoju ustavnu i međunarodnu obavezu da civilnim žrtvama rata pruže pravičnu nadoknadu štete i druge vrste reparacija.

Ipak, Popović za naš list ukazuje da je Predlog nacrta zakona u saglasnosti sa evropskim tekovinama, „jer smo dobili i saglasnost vladine Kancelarije za evropske integracije“. Nakon prispeća mišljenja drugih ministarstava, Ministarstvo za rad će pripremiti Nacrt zakona, koji će biti poslat Vladi Srbije, a zatim i Narodnoj Skupštini.

– Kada će to biti, zavisi od odgovora nadležnih ministarstava. Do sada je stiglo 11 saglasnosti, a ostale odgovore očekujemo u što kraćem roku. Predloženi nacrt zakona se ne menja, već kada ministarstva dostave saglasnosti ili predloge, nadležna radna grupa će odlučiti o istim – navodi Popović.

S druge strane, izvršna direktorka FHP Sandra Orlović istakla je tokom predstavljanja izveštaja o reparacijama da „prikazujući odnos institucija prema našim najugroženijim sugrađanima – hiljadama žrtava torture, prisilnih nestanaka, ratnih zločina, nezakonitog pritvora, prinudne mobilizacije i seksualnog nasilja, izveštaj pokazuje i naša dostignuća kao društvene zajednice“.

Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu Saša Gajin smatra da je izrada novog zakona koji bi regulisao status civilnih žrtava rata primer „deficita demokratije u Srbiji“.

– Tekst radne verzije zakona je od samog početka obavijen velom tajne i Ministarstvo za rad krije tekst od svih onih koji mogu doprineti njegovom oblikovanju – rekao je Gajin.

Direktorka FHP-a za pravna pitanja Milica Kostić smatra da postojeći Zakon o pravima civilnih invalida rata ima čak osam diskriminatornih uslova koji se kumulativno moraju ispuniti da bi žrtva ostvarila prava. „Onom malom broju žrtava koje ispune ove uslove zakon osigurava minimalne povlastice“, naglašava Kostićeva.

I Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM pozvalo je premijera Aleksandra Vučića u otvorenom pismu da se zakonom regulišu status i prava civilnih žrtava sa pravima porodica ubijenih vojnika i policajaca.

Model FHP-a

FHP, Koalicija protiv diskriminacije i Koalicija za pristup pravdi pozvali su vladu i parlament da usvoje novi zakonski tekst zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u period od 1991. do 2001. Ovaj model zakona, koji je izradio FHP, sadrži, prema tvrdnjama civilnog sektora, rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i standardima u pružanju reparacije žrtvama.