Više od polovine LGBT srednjoškolaca doživelo neki vid nasilja 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Nasilje koje je motivisano seksualnom orijentacijom, rodnim identitetom ili polnim karakteristikama ima osnovu u kulturnim normama i očekivanjima koje se odnose na pol i rodne uloge, kao i strahu, odnosno nelagodnosti prema onima koji se ne uklapaju u tradicionalne rodne norme i uloge. Ono što karakteriše tu vrstu nasilja je da je usmereno na identitet osobe, te je kao takvo mehanizam opresije i ima posebno negativan uticaj na osobu ka kojoj je usmereno.

Kako bi se stekao uvid u rasprostranjenost i karakteristike nasilja nad LGBT mladima, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS i Gej lezbejski info centar, sproveli su istraživanje među srednjoškolcima.

Podaci su prikupljani u maju i junu 2020. godine posredstvom društvenih mreža, na uzorku od 400 LGBT osoba srednjoškolskog uzrasta. Rezultati istraživanja ukazuju na to da je više od polovine (58 odsto) LGBT srednjoškolaca doživelo neki vid nasilja.

Najčešće je zastupljeno psihičko nasilje (50 odsto), zatim fizičko (8 odsto) a značajno manje seksualno (3 odsto). U prethodnih godinu dana nasilje je doživelo 39 odsto srednjoškolaca.

Nasilje nad LGBT mladima se u dve trećine slučajeva ponavlja. Škola je mesto gde se najčešće dešava nasilje, pa je u školi, na putu do škole ili u blizini škole nasilje doživelo 41 odsto učenika.

Nasilje putem interneta doživelo je 24 odsto srednjoškolaca, dok je 10 odsto njih bilo izloženo nasilju u kući zbog seksualnog ili rodnog identiteta.

Nešto manje od trećine učenike trpi nasilje koje se može okarakterisati kao buling (31 odsto) – siledžijstvo koje je učestalo i kome ne mogu da se odupru.

Ukoliko se posmatra samo nasilje u školi, najrasprostranjeniji oblici nasilja su nazivanje pogrdnim imenima i širenje glasina, a zatim verbalne pretnje i odbacivanje iz društvenih grupa. Petina učenika koja trpi nasilje, sa ovim oblicima nasilja suočava se svakodnevno.

Iako su nasilnici najčešće drugi učenici, čak 71 odsto LGBT učenika je čulo nastavnike da negativno govore o LGBT osobama, dok je 15 odsto LGBT učenika izjavilo da je videlo da su nastavnici javno omalovažavali učenike zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Nasilje je školi ili roditeljima prijavilo tek 26 odsto učenika, pri čemu polovina njih ne bi opet prijavila nasilja jer ih škola nije zaštitila. Da bi izbegli nasilje, petina učenika nije učestvovalo na ekskurzijama, proslavama i drugim dešavanjima, dok više od polovine LGBT učenika ne učestvuje zbog toga u diskusijama na času.

Iz tih razloga učenici iskazuju nizak nivo poverenje u školu, pri čemu čak njih 53 odsto smatra da škole tolerišu nasilje i diskriminaciju prema LGBT učenicima, dok 32 odsto smatra da se ova nedopustiva ponašanja delimično tolerišu.

Ipak, istraživanje pokazuje da škole imaju resurse da odgovore na nasilje prema LGBT učenicima na šta ukazuje podatak da bi više od polovine učenika moglo da se obrati nekom od nastavnog osoblja ukoliko bi imao probleme u školi ili kod kuće, a koji su u vezi sa njihovom seksualnom orijentacijom i rodnim identitetom.

Rezultati istraživanja ukazuju da je potrebno da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja preduzme hitne mere kako bi sprečilo nasilje nad LGBT učenicima. Obrazovni si-stem ima za to resurse u nastavnom osoblju i na Ministarstvu je da odluči da li će ih ojačati i upotrebiti.

Kako bi se to postiglo, potrebno je što pre sprovesti edukacije podizanja svesti o ravnopravnosti LGBT učenika i strogo sankcionisati sve slučajeve podsticanja, tolerisanja i samog nasilja od strane nastavnika.

Isto tako, potrebno je osigurati efektivnu primenu zakonodavnog okvira koji reguliše prepoznavanje i postupanje u slučajevima diskriminacije i nasilja i uspostaviti efikasne i efektivne mehanizme zaštite od nasilja i diskriminacije. Zadatak resornog ministarstva i obrazovnih institucija na kojima je velika odgovornost jeste da prepoznaju potencijal nastavnog kadra i podrže njihov rad, kao i da više napora ulože da svo osoblje razume i prihvata različitosti, te da svoj deci omoguće da se školuju u bezbednom i tolerantnom okruženju.

Projekat „Povećanje vidljivosti LGBTI populacije u Srbiji“ se finansira iz budžeta Republike Srbije -Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kao deo programa „Sprovođenje antidiskriminacionih politika u Republici Srbijiza 2020. godinu“.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.