Čak 36 krivičnih prijava zbog brutalnosti policije na julskim protestima 1Foto: EPA-EFE/ KOCA SULEJMANOVIĆ

Samo Beogradski centar za ljudska prava je podneo 36 krivičnih prijava zbog pojedinačnih slučajeva gde su učesnici prošlogodišnjih julskih protesta bili žrtve prekomerne upotrebe sile policije, a taj broj svakako je mnogostruko veći, jer su se ugroženi građani obraćali i drugim nevladinim organizacijama za pravnu pomoć, a neki su tužbe podnosili i privatno, rekao je za Danas Dušan Pokuševski, urednik godišnjeg Izveštaja o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2020, koji je ta organizacija nedavno predstavila.

– Radi se o konkretnim slučajevima gde su ljudi pretrpeli povrede ili bili lišeni slobode, a pokrenuti su i postupci kontrole zakonitosti postupanja MUP-a pred Zaštitnikom građana. U mirnim protestima ljudi koji su bili protiv uvođenja restriktivnijih mera, sa nasilnog ponašanja jednog malog dela demonstranata fokus je izmešten na prekomernu silu policije i to prema demonstrantima koji nisu bili nasilni, koji su ili ležali na ulici ili sedeli na klupama, objašnjava Pokuševski i dodaje da je na brutalnost policije reagovala i međunarodna zajednica, te da je Srbiji upućena nota Specijalnog izvestioca za torturu, u kojoj on traži dodatno pojašnjenje zbog čega je došlo do prekoračenja ovlašćenja.

– Tokom pandemije, ugroženost života i zdravlja građana Srbije, predstavljala je, čini se, pretežak zadatak na koji vlast u Srbiji često nije uspevala da nađe adekvatne odgovore. Oni su bili nekonzistentni i često bez uporišta u Ustavu i zakonima, što je dovelo do opšte konfuzije građana koji nisu znali na koji način treba da postupaju kako bi zaštitili sebe i druge ali i nezadovoljstva i nepoverenja u donosioce odluka koji se ispoljavao na različite načine, od nepridržavanja epidemioloških mera do otvorenih, pa i nasilnih protesta u više gradova u Srbiji“, navedeno je u izveštaju, uz napomenu da su sva ta dešavanja prouzrokovala ne samo ozbiljne probleme u ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava, već i ugroženost osnovnih principa na kojima počiva država- vladavina prava, socijalna pravda, građanska demokratija i pripadnost evropskim principima i vrednostima.

Nesrazmerne mere ograničenja slobode kretanja, pokušaji centralizovanja informisanja usvajanjem Zaključka kojim se zabranjuje objavljivanje informacija iz bilo kog izvora osim zvaničnog, ograničavanje prava na pravično suđenje, mogućnosti dvostrukog kažnjavanja za nepoštovanje mera zabrane kretanja samo su neke od mera kojima su direktno pogaženi principi vladavine prava i ljudskih prava, zaključuje se u Istraživanju.

– Uvođenju vanrednog stanja proteklo je u potpunom zanemarivanju, bez naročitog opravdanja, Narodne skupštine kao najvažnijeg organa koji po Ustavu ima najveću suverenost u donošenju tako važne odluke. Čak i u oceni Ustavnog suda da je uvođenje vanrednog stanja bilo u skladu sa Ustavom, obrazloženje se svelo na to da je predsednik Skupštine bio pozvan da o tome odluči. Tokom godine, i kada smo imali mnogo veći broj zaraženih, u određenim situacijama Skupština je funkcionisala normalno, pojašnjava Pokuševski.

Mere koje je trebalo da daju jasne rezultate u suzbijanju širenja virusa ali i jasne i nedvosmislene instrukcije građanima kako da se ponašaju u ovakvoj situaciji, više su se prilagođavale političkoj nego epidemiološkoj situaciji u zemlji. Iz policijskog časa i dva meseca strogih ograničenja ljudskih prava građana, vlast je praktično u potpunosti ukinula sve epidemiološke mere kako bi se održali izbori u junu, što će se pokazati kao izrazito neodgovoran potez koji je doveo do višestruko većeg broja zaraženih i preminulih tokom letnjih meseci. Izbori su održani 21. juna, a samo dan nakon izbora objavljeno je da je epide-miološka situacija zabrinjavajuća, navedeno je u Izveštaju.

– Odluke vlasti donošene su brzopleto i nepromišljeno, a kod odluka o tome koja će se prava ograničiti nije se vodilo računa koga će zabrana i kako pogoditi. Ograničenje slobode kretanja, na dug vremenski period posebno je pogodilo najstarije građane, koji su na neki način lišeni slobode na 30 dana. Posebno je važno da je i inače težak položaj manjinskih, ugroženih društvenih grupa poput osoba sa invaliditetom, žena, LGBT populacije, nacionalnih manjina posebno Romske, beskućnika, sa vanrednim stanjem sve njih stavila u još nepovoljniji položaj, kada su im brojne usluge i servisi bez koji oni ne mogu da funkcionišu bili uskraćeni, kaže Pokuševski i navodi primer nedostatka personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom.

– Tek tri nedelje po uvođenju vanrednog stanja, i posle brojnih apela nevladinih organizacija i Zaštitnika građana odluka je izmenjena, tako da je Vlada popustila pravila za određene društvene grupe, primera radi decu sa autizmom, koja su bila teško pogođena nemogućnošću kretanja, objašnjava Pokuševski i dodaje da je i sam način donošenja odluke o zabrani kretanja nelegitiman, jer je ona, umesto uredbom, doneta naredbom ministra unutrašnjih poslova, pravno nižim aktom.

Korona jeste obeležila procese odlučivanja, ali je jasno i da sve da zaštiti one koji su na prvoj liniji odbrane, lekari i medicinsko osoblje.

– Na to ukazuju i predstavnici medicinara, upozoravali su na nedostatak opreme, da je broj umrlih lekara od kovida u Srbija daleko najveći u regionu. Tu je nedostala, i još uvek nema adekvatne reakcije države, a pritom su ljudi optuživani i da opstruiraju zdravstveni sistem, navodi Pokuševski.

Kako nastavlja, iako se može deklarativno čuti da su evropske integracije jedan od prioriteta ove Vlade u poslednjih osam godina Međutim, kada pogledate šta se zaista dešava, otvoreno se postavlja pitanje da li je to zaista tako, napominje naš sagovornik.

– Ako nemate godinu i po imenovanog šefa pregovaračkog tima, ako niste otvorili ni jedno novo poglavlje u 2020, ako izveštaj Evropske komisije konstatuje ozbiljne probleme u ostvarivanju vladavine prava, jasno je da je pitanje koliko to vlast postavlja kao strateški i prioritetan cilj. U izveštaju smo naveli tri posebna slučaja kada su specijalni izvestioci UN reagovali. U fokusu su najpre julski protesti, drugi je slučaj braće Bitići, i više njih je reagovalo na slučaj Uprave za sprečavanje pranja novca, obeležavanje organizacija civilnog društva i nezavisnih medija i istraživanje njihovih bankovnih računa, dodaje Pokuševski.

Sloboda medija je i dalje jedno od najugroženijih prava u Srbiji, a pretnje i zastrašivanje novinara i dalje predstavljaju razlog za ozbiljnu zabrinutost. Stanje na medijskoj sceni nastavilo je da se pogoršava, broj napada i pritisaka na novinare se povećava, retorika vlasti prema medijima koji objektivno izveštavaju dalje se zaoštrava, obilno se finansiraju provladini mediji i pored toga što je najveći broj pritužbi za povredu profesionalnog kodeksa, kršenja zakona i moralnih načela podnet baš protiv ovih medija.

– Suđenja za ubistva ili napade na novinare neverovatno dugo traju, i često se prolongiraju. Jedino je slučaj paljenja kuće novinara Jovanovića dospeo do prvostepene presude ali je i to suđenje bilo često prolongirano, odlagana ročišta. Vidno je da zaštita novinara ne funkcioniše kako bi trebalo, a tu sferu je obeležio zaključka Vlade da se centralizuje informisanje, pa hapšenja novinarke Ane Lalić par dana kasnije, a zatim i priznavanje greške samim tim što optužnica nije podignuta, podseća Pokuševski i zaključuje da se zbog napetosti u društvu i brojnih situacija kršenja prava i sloboda tokom prošle godine, tako nepovoljan položaj pojedinih kategorija građana, nastavlja se i u ovoj godini, kao i isto ponašanje države.

Zbog svega navedenog ne iznenađuju izveštaji međunarodnih institucija koje izražavaju zabrinutost u oblastima nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija, procesuiranja ratnih zločina i borbe protiv organizovanog kriminala.

Govor mržnje iz skupštinskih klupa

„Već prve mesece rada novog saziva parlamenta obeležili su neprimeren način javnog obraćanja narodnih poslanika koji je često imao odlike govora mržnje i koji je osim na političke aktere bio usmeren i na pojedine medije, radnike u kulturi, civilno društvo i pojedince koji imaju kritički odnos prema vlastima“, jedan je od zaključaka Istraživanja.

Pritisak na sudije i tužioce ne jenjava

Ugrožavanje sudske nezavisnosti i tužilačke samostalnosti još više su došle do izražaja u 2020. godini. Pored već uobičajenog pritiska kada se preko medija šalju jasne poruke o tome kako sudije i tužioci treba da postupaju u pojedinim predmetima, dodatni pritisak izvršne vlasti na pravosuđe izvršen je tokom vanrednog stanja, pre svega uređivanjem rada pravosuđa uredbama Vlade i naredbama MUP, uprkos izričitoj ustavnoj zabrani ograničavanja prava na pravično suđenje tokom vanrednog stanja, ali i čestim usmenim uputstvima izvršne vlasti kojima je svakodnevno vršen pritisak na sudije i tužioce, ocenili su autori Istraživanja.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.