Medijacija i advokatura 1Ilustracija Foto: Freeimages

Medijacija je proces u kome treće neutralno lice – medijator, pomaže stranama u sporu da dođu do međusobno prihvatljivog rešenja, pre ili u toku sudskog ili drugog formalnog postupka.

Primena medijacije u Srbiji počinje krajem 20. veka, a prvi put je ovaj institut zakonski regulisan 2005. godine, kada su utvrđeni i uslovi za sticanje svojstva medijatora. Zakonom iz 2014. godine detaljnije je uređena ova oblast kako bi se veći broj sudskih predmeta uputio na medijaciju, u skladu sa ciljem iz Direktive EU o medijaciji iz 2008. godine, uspostavljanja „ravnoteže“ između broja sudskih postupaka i medijacija. O opredeljenju za povećanje primene medijacije na međunarodnom planu svedoči i Singapurska konvencija o medijaciji, koju je Srbija nedavno potpisala već prilikom otvaranja, zajedno sa još 45 zemalja.

Ipak, nakon gotovo pet godina, rezultati primene medijacije u Srbiji su skromni sa u proseku manje od 500 medijacija godišnje, u odnosu na gotovo dva miliona novoprimljenih predmeta u sudovima. Veliki broj predmeta opterećuje efikasnost sudova, pa je tako sudovima u Srbiji podneto preko 40.000 tužbi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, dok je protiv Srbije doneto više od 120 presuda u Strazburu zbog povrede prava na pravično suđenje.

U junu 2017. godine Vrhovni kasacioni sud je konstatovao da rezultati primene medijacije nisu zadovoljavajući, a Ministarstvo pravde je u decembru 2018. godine formiralo Radnu grupu za izradu novih propisa koji će unaprediti primenu medijacije.

Brojni razlozi mogu biti uzrok navedenog, a najčešće se navode neprecizno definisana uloga sudova u upućivanju predmeta na medijaciju, nizak nivo kvaliteta medijatora, pitanja vezana za izvršivost sporazuma iz medijacije, kao i odsustvo promocije i javne kampanje za popularizaciju medijacije. Veliku ulogu u razvoju i primeni medijacije ima i advokatura. Najčešće, klijent se prvo obraća advokatu radi saveta da li da se pokuša medijacija, te su stoga advokati svojevrsni „čuvari“ na putu koji vodi u medijaciju. Ipak, u Srbiji kao i u nekim drugim zemljama, primetan je određeni otpor pojedinih advokata koji se objašnjava pretpostavkom da će medijacija negativno uticati na tradicionalnu advokatsku praksu.

Da je otpor medijaciji neosnovan i da predstavlja rezultat predrasuda, te da je medijacija upravo u interesu kako građana kao strana u sporu, tako i advokata kao njihovih punomoćnika, pokazuje međunarodna praksa i sve veći broj advokata koji se obučavaju za medijaciju. U Srbiji, prema podacima Ministarstva pravde, više od 500 advokata završilo je obuku za medijatore, a gotovo 300 se upisalo u Registar medijatora. Pored toga, veliki broj advokata obučava se za efikasno vršenje uloge punomoćnika u medijaciji, jer je strategija zastupanja u medijaciji dijametralno suprotna onoj na sudu.

Advokati koji prihvate i ovladaju medijacijom, svesni su njenih prednosti u odnosu na sud, pre svega zbog brzine, pristupačnosti, poverljivosti i fleksibilnosti, a najviše jer u skladu sa načelom dobrovoljnosti, pravo odlučivanja i kontrolu nad ishodom vraća stranama u sporu. Moderna advokatura zahteva primenu različitih tehnika rešavanja sporova, a obaveza advokata koji žele da efikasno odgovore na potrebe klijenata je da se stručno osposobe za pružanje ove nove vrste pravne pomoći.

Ukoliko medijacija ne ishodi sporazumnim rešenjem, advokat i klijent u svakom trenutku mogu da se vrate u sudski postupak, jer pozitivni propisi štite strane u medijaciji od gubitka procesnih prava, a daju i određene podsticaje. Prema stavu Saveta advokatskih komora i udruženja Evrope (CCBE), advokatska profesija je, zbog svog razumevanja pravnog poretka, kao i prava i interesa stranaka, jedna od najbolje pozicioniranih profesija za vršenje poslova povezanih sa medijacijom…. CCBE takođe poziva na uspostavljanje obaveze obaveštavanja o medijaciji za sve strane u sudskom postupku.“

Medijacija je stoga način rešavanja sporova koji je ne samo alternativan već i komplementaran sudskom, i koji doprinosi unapređenju pristupa pravdi i vraćanju poverenja javnosti u pravosudni sistem. Medijacija je, zbog toga, ne samo u interesu stranaka, već i u interesu advokata i može im pomoći u kvalitetnom i uspešnom zastupanju klijenata, postizanju većeg profesionalnog zadovoljstva u radu, efikasnijem razvijanju advokatske prakse, kao i u izgradnji lične i profesionalne reputacije i ugleda u društvu.

Autor je advokat i predsednik Nacionalnog udruženja medijatora Srbije

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.