Medijima nedostaje elementarna profesionalna i ljudska etika 1Foto: Medija centar

Ta beskrupuloznost, kako objašnjava, koja je u funkciji zarade, čest je i prepoznatljiv način pisanja zato što se ne sankcioniše. Štaviše, ovi mediji se nagrađuju sredstvima iz javnih izvora.

– Skandal, primitivizam, užas se normalizuju svakodnevnom proizvodnjom, što pomera granice i čini građane koji to čitaju i gledaju neosetljivim na ono što se nekada smatralo neprihvatljivim. U pozadini je politička manipulacija, a negativni efekat se preliva na sve sfere društvenog života, uključujući i pisanje o žrtvama nasilja i o deci – navodi naša sagovornica.

Kada je oteta devojčica pronađena, a naročito kada je nakon toga uhapšen i počinilac, mediji su pohitali da prikupe i objave što više detalja o samom činu nasilja, kršeći pritom zakone, novinarske kodekse, kao i pravo maloletne žrtve na dostojanstvo i privatnost.

Ono što bezobzirno medijsko ponašanje omogućava je „razoren profesionalni i institucionalni sistem“ u kome se ne primenjuju zakoni.

– Nezavisno od toga da li su informacije o ovom slučaju dobijene ili izmišljene, ovde je nekoliko profesionalnih sistema moralo da reaguje po automatizmu. Zdravstvena ustanova, Policijska uprava, Više javno tužilaštvo, odmah su morali da pokrenu postupke za utvrđivanje kako su fotografije i informacije o detetu došle u posed medija, odnosno da li ima osnove za disciplinsku odgovornost i zakonske postupke – ističe Ignjatović.

Prema tome, u beskrupuloznom medijskom izveštavanju direktno i indirektno učestvuju najviši nivoi vlasti, jer je „odgovornost za ovakvo stanje srazmerna moći i poziciji“.

Mada smatra da je pozitivno to što je Ministarstvo informisanja pokrenulo prekršajne postupke, dodaje da bi to morala da bude „dosledna reakcija, a ne incidentno ponašanje“, a isto se odnosi i na tužilaštvo.

Ono što je sada najvažnije, smatra Ignjatović, jeste da se obezbede uslovi za oporavak devojčice, u čemu važnu ulogu imaju ne samo roditelji nego i šire okruženje, ali i institucije. Kako objašnjava, iskustvo intenzivnog i produženog zlostavljanja predstavlja traumu sa brojnim posledicama po njeno fizičko i mentalno zdravlje.

– Takvo iskustvo stvara duboko nepoverenje prema ljudima, narušava doživljaj osnovne sigurnosti, dovodi do pojave izrazitog i dugotrajnog straha, stvara osećaj potpune bespomoćnosti, može da uslovi osećanje krivice, stida i druge negativne emocije. Ono ugrožava zdrave lične granice, osećaj celovitosti i mogućnost da se ima kontrola, da se iskažu i zastupaju vlastite potrebe, urušava samopoštovanje i samopouzdanje – navodi ona.

Za njen oporavak, ističe Ignjatović, neophodna je specijalizovana psihoterapijska podrška, koju „država mora da obezbedi, odmah“, kao i stručna podrška za njene roditelje. Takođe je potrebna podrška sredine, što uključuje širu porodicu, zajednicu u kojoj devojčica živi, posebno školu i njene vršnjake.

Neznanje i informacije koje šire tabloidi, naglašava ona, može naknadno da je traumatizuje i bitno da oteža njen oporavak.

– Roditelji treba da odbiju svaku komunikaciju sa medijima, a pravosudni organi da isključe javnost iz postupaka. Devojčica i njena porodica treba da dobiju pravnog zastupnika. Treba razmotriti da li ima pravne osnove za nadoknadu štete učinjene detetu i porodici pisanjem ovih tabloida, nezavisno od prekršajnih prijava koje su već pokrenute. Bilo bi dobro da su sudske odluke u vezi sa kaznama za medije, kao i za učinioca, srazmerne učinjenoj šteti, jer to stvara doživljaj pravičnosti i pravde, za čime žrtve imaju potrebu – smatra Ignjatović.

Kako se pristupa osobama sa traumatskim iskustvom

„Svaka žrtva nasilja reaguje na svoj način i nema ispravnog ili pogrešnog reagovanja“, napominje Tanja Ignjatović. U kontaktu sa preživelom, objašnjava ona, važno je dati joj do znanja da je svaka reakcija u redu, pitati je šta bi joj najviše pomoglo, dati joj do znanja da smo tu za njih, slušati, biti pažljiv sa postavljanjem pitanja, nikada ne pitati „zašto“, ne davati savete, ne preterivati sa pažnjom, poštovati potrebe, ne dodirivati telo bez dozvole. „Traumatsko iskustvo deluje i odloženo, pa neke situacije postaju okidači za intenzivnu emotivnu reakciju. To treba razumeti. Preživelima je potrebno vreme i bezbedan prostor za oporavak, a poštovanje njihove volje je važno da bi vratili kontrolu nad svojim životom“, kaže Ignjatović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.