Nepoželjni podaci o trošenju para u državnim projektima 1Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC/EV

Savet je krajem jula objavio Izveštaj u kome se bavio delimično poslovanjem tri javna železnička preduzeća a najviše pažnje posvećeno je projektima koje su oni realizovali, od izgradnje pruga do nabavke i remonta voznog parka koje su finansirani uglavnom iz kredita dobijenih na osnovu međudržavnih sporazuma sa Rusijom i Kinom.

U izveštaju Saveta navodi se da je reorganizacijom po projektnom zadatku Svetske banke, javno preduzeće Železnica Srbije 2015. godine podeljeno na tri celine – Infrastruktura železnice, Srbija kargo i Srbija voz – kao i četvrto, ljušturu Železnica koja je trebalo da reši pitanje istorijskih dugova i viška zaposlenih.

Savet navodi da do pravog smanjenja radnika zapravo nije došlo, ali jeste otpušten jedan broj ljudi s tim što su za poslove na kojima su bili angažovane privatne firme, što je samo poskupelo uslugu. Takođe, u nekim delovima su umesto otpuštenih radnika zaposleni novi, iako se struktura potrebnih zanimanja mogla popraviti i prekvalifikacijom.

Mnogo je teži finansijski deo koji govori da uprkos reformama, tri preduzeća železnice ne mogu da posluju bez državnih subvencija, a i sa njima beleže gubitke.

Tako je od sredine 2015. kada su počeli sa radom, do kraja 2018. njihov ukupan neto prihod po završnim računima iznosio 53,4 milijarde dinara, subvencije iz državne kase su uz to dopunile sa još 47,7 milijardi, ali ukupan bilans za sva tri preduzeća u te tri i po godine je minus od 12,2 milijarde. Pitanje šta se dobilo reorganizacijom – ako država i dalje deli subvencije a železnica i dalje trpi gubitke – još nije postavljeno.

Najveći problemi i nelogičnosti, ukazao je Savet, nalaze se u nabavkama opreme i voznog parka kao i u izgradnji železničke infrastrukture.

Tako se navodi podatak da je u poslednjih sedam godina Železnica a potom i Srbija kargo primila više od 160 miliona evra za teretni saobraćaj, nabavku i remont lokomotiva i vagona, ali da je na kraju prošle godine teretni vozni park višestruko manji nego što je bio pre reforme. Naime, 2015. je železnica raspolagala sa oko 5.000 teretnih vagona.

Takođe, iz sredstava Fonda za razvoj, trebalo je da se 6,7 milijardi dinara iskoristi za remont 3.500 vagona, novac je povučen, ali obnovljenih vagona nema. Na pitanje Saveta iz preduzeća Srbija kargo stigla informacija da raspolažu sa 69 električnih, 46 dizel lokomotiva i sa 1.864 teretna vagona.

Još veći je problem, navodi se u Izveštaju, to što je izgradnja infrastrukture finansirana kreditima iz međudržavnih sporazuma sa Rusijom i Kinom, ali je sadržina tih ugovora, pod kojim su uslovima uzete pozajmice, ostala nedostupna javnosti.

Takođe, iz tih je sporazuma proisticalo da će ruske i kineske firme biti angažovane kao izvođači radova, a kako je isključen i međunarodni tender kao i mogućnost da naše kompanije dobiju posao, one su imale monopolsko pravo da određuju uslove, cenu i rokove izgradnje.

Uz sve to, Savet je imao i ogromne probleme pri pribavljanju dokumentacije potrebne za izveštaj, morali su u mnogo slučajeva da se obraćaju Povereniku za informacije od javnog značaja, a tek po njegovom rešenju, na koje su čekali nekada i po četiri meseca, mogli su da očekuju podatke bez kojih se izveštaj nije mogao sastaviti.

Dodatni problem u ovom predmetu je i to što se dobijeni podaci od železničkog preduzeća, Ministarstva finansija i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ne poklapaju, pa je kod istih projekata razlika u potrošenim ili primljenim sredstvima i preko 200 miliona dolara.

– Kada se radi izveštaj, prvo se prikupljaju dokazi. Ja prvo napravim teze, a potom skupljam dokaze, tražimo odgovarajuću dokumentaciju koju nekada dobijemo, nekada ne pa izjavljujemo žalbu Povereniku koji uglavnom po našem zahtevu daje nalog da nam se podaci dostave. Tek onda pišemo izveštaj. Kod železnice je bilo jednostavno utvrditi jer su ti podaci uglavnom uzeti sa zvaničnih sajtova. Zato ministarka Mihajlović kada je reagovala nije osporila podatke koje smo objavili, već da smo nestručni i nesposobni za projekte – kaže za Pravo Danas članica aveta Jelisaveta Vasilić.

On podseća i da se gotov izveštaj prvo dostavlja Vladi, potom se sačeka najmanje osam dana da nadležna institucija odreaguje, da pozove na sastanak ili eventualno stavi konkretne primedbe a tek potom se objavljuje. Tako je bilo i kod ovog izveštaja, i Vlada i Ministarstvo mogli su da odreaguju i pre nego što je izveštaj pušten u javnost, kaže Vasilić.

Milioni i procenti

Za deonicu od Stare Pazove do Novog Sada, dugu 40,44 kilometara, ugovoren je ukupan iznos od 247,9 miliona dolara, od čega je srpski budžet pokrio 37,2 miliona dok je ruski kredit izneo 210,7 miliona.

Radove izvodi ruski RŽD Internacional, okončano je 44,6 odsto a potrošeno ukupno 131,2 miliona dolara (52 odsto ukupnog kredita) od čega kompletno učešće srpskog budžeta (37,2 miliona) plus 25 miliona dinara.

Ugovor za izgradnju vijadukta „Čortanovci“ težak je 337,6 miliona dolara, od čega je učešće Srbije 50,5 miliona, dok preostali iznos kreditira Rusija. Realizovano je 72 odsto potrebnih radova, a utrošeno 274 miliona dolara (81 odsto od ukupnog iznosa), od čega svih 50,6 miliona iz našeg budžeta plus 106 miliona dinara.

To ukazuje da su radovi plaćaju unapred a ne po završenim segmentima. Inače, ruska državna firma koja izvodi radove ima registrovanu podružnicu u Srbiji, a ona je 2018. ubeležila dobit od deset miliona evra.

Poziv stručnoj javnosti

Savet za borbu protiv korupcije pozvao je svu stručnu javnost kao i građane Srbije da samostalno protumače rečenicu ministarke i potpredsednice Vlade iz dopisa dostavljenog 17. avgusta.

„Na osnovu svega navedenog, potpredsednica Vlade i Ministarstvo će pokrenuti procedure da Vlada preispita rad Saveta u nazad nekoliko godina, rezultate rada, način, kriterijume i kvalitet izveštaja, kao i način davanja preporuka, kako bi se ovo telo reformisalo i angažovalo stručne i profesionalne ljude koji će svojim radom pomoći dodatno Vladi da bude uspešnija i efikasnija“, objavio je Savet odgovor Mihajlovićeve i zapitao „da li je ovo obraćanje pisano u lično ime ili u ime Vlade Republike Srbije“.

Podseća se, takođe da je „Savet nudio pomoć i preporuke u smislu zaključaka bilo kojoj Vladi ali „pretnja i ucena“ od strane vlasti nije bilo“.

Ko ne zna da računa

Prema podacima koje je Savetu dostavilo Ministarstvo finansija, od 2013. do kraja marta ove godine, po osnovu ruskog kredita za ugovorene projekte potrošeno je 628,3 miliona dolara, Ministarstvo građevinarstva tvrdi da je reč o 440,3 miliona dolara dok podaci Infrastruktura železnice govore o 653,7 miliona dolara.

Ministarstvo finansija dostavlja podatak da je po osnovu kineskog kredita potrošeno 96 miliona dolara, dok Ministarstvo građevinarstva kaže – 117 miliona.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.