Srbija je protiv sebe okrenula najmanje 50 država 1

Potezom, da se godinu dana po pitanju toga ništa ne čini, Srbija je oslabila svoju poziciju. Mnogo toga u ovom sporazumu je tako formulisano da zaista može da se tumači na različite načine. Iz teksta sledi da se Srbija praktično obavezala da će uvesti moratorijum u trajanju od godinu dana, što po strogo formalnom tumačenju znači da Srbija može nakon godinu dana nastavi tu kampanju. Ali, ako se to jednom prekine, biće teže nastaviti nakon godinu dana zatišja, kaže za Danas Petar Teofilović, vanredni profesor Fakulteta za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić“ univerziteta Union, tumačeći pravne posledice sporazuma koji su u Vašingtonu nedavno potpisale Srbija i Kosovo. Teofilović naglašava da formalno, ne postoje prepreke da Srbija nakon isteka roka od godinu dana nastavi sa diplomatskim aktivnostima koje imaju za cilj povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti.

„Međutim, biće to mnogo teže jer su se SAD direktno umešale. Raditi nešto u suprotnosti sa odredbama tog sporazuma, čak i kasnije, može da izazove po nas nepovoljne reakcije“, naglašava.

*Da li u slučaju nesprovođenja ugovorenih obaveza, jedna od strana može biti sankcionisana?

– U samom sporazumu nisu predviđene konkretne sankcije. Na međunarodnom nivou nemate mogućnost za klasične sankcije, kao što imate u unutrašnjem pravu. Neko nešto prekrši pa krivično odgovara, ili materijalno. U međunarodnom pravu postoje drugi mehanizmi, gde države počinju da primenjuju posebne mere, koje mogu da budu ekonomskog, i političkog karaktera, sankcije i različiti pritisci na onu državu koja ne poštuje svoje međunarodne obaveze. U nekim slučajevima i čitava međunarodna zajednica, tj. sve članice UN-a, na identičan način mogu reagovati na takve stvari.

*Kada pogledamo način na koji je potpisan sporazum, gde čak i delegacije nisu bile na istom nivou, možemo li reći da je u pitanju „buldožer diplomatija“, kakva je viđena u Rambujeu?

– To jeste ta vrsta siledžijske diplomatije. Konsekvence ne bi trebalo da budu takve, kao što je sa Rambujeom bio slučaj. Po izrazu lica predsednika Vučića u momentu kada Donald Tramp saopštava da je Srbija prihvatila da izmesti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim, sumnjam da je to tačka koju bi Srbija prihvatila, a sumnjam i u interes Kosova za tako nešto, osim što će dobiti priznanje od Izraela. To je jedna od tačaka koja nema baš nikakve veze sa Srbijom, sa statusnim pitanjem Kosova, ni sa ekonomskim odnosima, nego su sasvim sporedne stvari, od kojih interesa ima jedino Tramp, kako bi mogao da se pohvali još jednim uspehom u rešavanju konfliktnih situacija zbog predstojećih izbora koji su za dva meseca.

*U sporazumu se o Kosovu govori kao o državi koja u stupa u diplomatske odnose sa drugom državom, što je Srbija podržala. Šta to znači?

– To je po meni, možda i najproblematičnija tačka, jer Srbija je praktično prihvatila sporazum kojim Izrael, država koja nije priznavala Kosovo, to sada učini. Izrael je tu dobio priznanje, kao i Kosovo od Izraela, a Srbija je izgubila veoma važnog igrača na međunarodnom nivou, koji je bez posebnih rezervi podržavao stav Srbije. Takođe, preseljenjem ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, što predstavlja direktno kršenje rezolucije UN 478 iz 1980. godine, Srbija je protiv sebe okrenula najmanje pedesetak država. To je u suprotnosti i sa stavom skoro svih država članica UN-a, izuzev SAD-a i Gvatemale, tako da se sada Srbija pojavljuje kao država koja ne poštuje ili selektivno poštuje rezolucije UN-a. U tome leži opasnost na koju je već ukazano, da, ne poštujući jednu rezoluciju, ne možete sa tom snagom tražiti da se poštuje neka druga, u našem slučaju 1244.

*Kako sve ovo može uticati na odnose sa Evropskom unijom?

– Veliko je pitanje da li će se ovakve odredbe tako sprovesti. Imali smo priliku da čujemo generalnog sekretara Vlade Srbije, koji kaže da ne mora to tako da bude, da treba malo vremena. Sada će se verovatno igrati terminologijom, da je sedište ambasade u Tel Avivu, ali da imamo neku ispostavu u Jerusalimu, koja se formalno neće zvati ambasadom. Moraće na jedan vrlo kreativan način da pristupe tome, jer je EU vrlo jasno stavila do znanja da na taj način i Kosovo i Srbija, dovode u pitanje svoj budući status, odnosno mogućnost pridruživanja EU. Ako ne prihvatate pravila koja važe u okviru neke organizacije, veoma je logično da nećete moći da postanete član takve organizacije. To može predstavljati dodatno sredstvo pritiska na Srbiju.

*Premijerka je u autorskom tekst za Jerusalem Post, najavila da će Srbija otvoriti kancelariju privredne komore Srbije i zvaničnu državnu kancelariju u Jerusalimu, nekoliko dana pre potpisivanja sporazuma u Vašingtonu. Čini se da predsednica Vlade uopšte nije znala o čemu će biti reči u Vašingtonu.

– Ne bi bio prvi put, da je to rezultat neznanja ili čistog manipulisanja činjenicama, da bi nam se čak i ono loše i negativno, predstavljalo u superlativima. Naša delegacija očigledno nije bila dovoljno upoznata sa suštinom i sadržajem onoga što treba da se potpiše, te smo zbog toga imali kontradiktorne izjave. Očekujem ih još više ubuduće, jer sada treba sve negativne strane tog sporazuma predstaviti najširoj javnosti kao nešto pozitivno i dobro za nas. Neki su isticali da nije loše da popravimo odnose sa Amerikom, što nije loše, ali nije ni besplatno.

Štetan uticaj na srpsku manjinu

*“Tačka 10″ gde se obe strane obavezuju, između ostalog, na međusobno priznanje i zaštitu etničkih manjina i restituciju vlasništva, „brutalno“ je odbijena. Da li je naša delegacija trebalo da odbije tu tačku sporazuma i može li se podvući paralela između termina „etnička manjina“ i Zajednica srpskih opština koju koristi EU?

– Teoretski da. Ova formulacija može štetno da utiče na manjine, tj. srpsku manjinu na Kosovu, zbog toga što, ako garantujete neka prava manjinama, ta prava takođe predstavljaju međunarodne obaveze, i to bi predstavljalo neku vrstu garancije za srpsko stanovništvo i druge manjinske zajednice, ali pre svega za srpsku zajednicu, koja je raštrkana po čitavom Kosovu, i ne može se svesti samo na sever Kosova. Nerealno mi zvuči da bi to značilo nekakvo eksplicitno priznavanje Kosova. Međutim, što se tiče implicitnog priznavanja, ima elemenata u drugim tačkama koje prihvataju međunarodni subjektivitet Kosova, pa na posredan način mogu da utiču na status Kosova u daljoj budućnosti.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.