Utisak da se sudije Ustavnog suda smatraju nenadležnima za vanredno stanje 1Foto: Medija centar

Međutim, on nije opovrgao da je poslednju sednicu održao 5. marta i da od tada, bilo vanredno stanje ili ne, nije zasedao, iako su podnete čak 32 inicijative za ocenu ustavnosti odluka donetih upravo u vezi sa vanrednim stanjem.

Stiče se utisak da „istaknuti pravnici“ (jedan od formalnih uslova da bi neko bio sudija Ustavnog suda) smatraju da nisu nadležni da odlučuju o ustavnosti zavođenja vanrednog stanja i mera preduzetih tokom njega.

Međutim, oni ne samo što su nadležni, već njihova uloga čuvara Ustava naročito postaje značajna u vanrednom stanju kada se narušava podele vlasti u korist predsednika Republike i Vlade i kada su oni skloni da krše ljudska prava više nego u redovnim prilikama. Krenimo redom.

Države vladavine prava – što je i Srbija prema članu 1 svoga Ustava – nastoje da predvide sve moguće pojave nasilja i da normiranjem preduprede ili umanje njihove štetne posledice.

To se odnosi i na neredovna stanja i prilike: ratno, opsadno i vanredno stanje, kao i vanrednu situaciju. Da bi se izbegao ponor u vanpravnost, standardizuje se izuzetnost.

Propisuju se nadležnosti, rokovi, procedure i pretpostavke za proglašenje vanrednog stanja, ali i mere koje su tada dopuštene. Svoju ulogu u vanrednom stanju imaju i (ustavni) sudovi.

Tradicionalno se smatralo da je odluka o proglašenju vanrednog stanja „političko pitanje“ i da kao takva ne može biti predmet (ustavno) sudskog spora.

Međutim, to učenje se sve više napušta i kada je reč o vanrednom stanju izazvanom društvenim neprilikama (pobunama, terorističkim napadima), te je njegova primena na vanredna stanja prouzrokovana prirodnim katastrofama još manje opravdana.

Drugim rečima, odluka o vanrednom stanju može biti predmet (ustavno) sudskog ispitivanja, pa i obaranja.

Upravo s obzirom na tu mogućnost, od organa koji zavodi vanredno stanje zbog pandemije virusa očekuje se da tu svoju odluku obrazloži odgovarajućim naučnim činjenicama o datoj katastrofi koja svojom prirodom i ozbiljnošću dovodi u opasnost živote i zdravlje ljudi.

Međutim, to obrazloženje je izostalo ne samo kada su predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine i predsednica Vlade proglasili vanredno stanje 15. marta, kao vršioci tuđeg prava (iure alieno), već i kada je Narodna skupština potvrdila odluku o proglašenju vanrednog stanja 29. aprila.

Štaviše, s obzirom da je Narodna skupština nadležna da proglasi vanredno stanje (iure proprio), a da pomenuti najviši državni funkcioneri to čine umesto nje onda kada ona nije u mogućnosti da se sastane, bilo je neophodno obrazložiti kako proglašenje vanrednog stanja tako i zašto je Narodna skupština zaobiđena u tom postupku.

To će biti merodavno za Ustavni sud kada bude ispitivao ustavnost te odluke.

Odluke koje se donose za vreme vanrednog stanja takođe mogu predmet (ustavno) sudskog ispitivanja.

Da je kojim slučajem zasedao i odlučivao, a ne samo formirao predmete, dok je trajalo vanredno stanje, Ustavni sud je mogao da izrekne i privremenu meru kojom bi, do donošenja konačne odluke, obustavio izvršenje pojedinačnih akata ili radnji koje su preduzete na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ocenjuje.

Ovo je naročito bilo važno za one koji su kažnjavani na osnovu uredaba o zabrani kretanja i suđenju preko Skajpa.

Međutim, za ta lica će biti značajno da se Ustavni sud i sada, dakle, što pre, izjasni o ustavnosti tih mera, jer se opšti akti za koje je Ustavni sud utvrdio da su neustavni ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni.

A ako jesu, izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto – obustaviće se (član 60 st. 1 i 2 Zakona o Ustavnom sudu).

Konačno, moguće je podneti i zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude donete u krivičnom postupku i tražiti njeno ukidanje, odnosno preinačenje ako je zasnovana na propisu za koji je Ustavni sud utvrdio da je neustavan (čl. 485 i 492 Zakonika o krivičnom postupku).

Autor je redovni profesor Ustavnog prava Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.