Vladike "strahuju" od protesta ispred Hrama 1Foto: Aleksandar Roknić

Sveti arhijerejski sinod juče je saopštio da će izborni Sabor početi „svetom arhijerejskom liturgijom u Spomen hramu Svetog Save na Vračaru“ u čijoj će se kripti, „po proceduri određenoj Ustavom SPC i kanonima Svete Crkve“, održati i glasanje za novog patrijarha. Prema crkvenim pravilima, konačnu odluku o mestu i načinu glasanja za novog poglavara doneće Sabor.

U saopštenju Sinoda navodi se da prisustvo medija na izbornoj saborskoj sednici nije predviđeno, uz najavu da će „po završetku zasedanja biti izdato zvanično saopštenje za javnost“. „Crkvena vlada“ jučerašnjim saopštenjem o izbornom Saboru, prvom od 25. decembra u kome je objavila samo datum njegovog održavanja, zvanično je potvrdila nazvanične najave medija o izmeštanju izborrne sednice iz Patrijaršijskog dvora u Kriptu Svetosavskog hrama.

Sinod juče nije saopštio gde će novi patrijarh biti ustoličen dan posle izbora, kako nalaže Ustav SPC. Dosadašnja praksa bila je da se novi poglavar uvodi u tron u beogradskoj Sabornoj crkvi, čija zvona oglašavaju njegov izbor „apostolskim žrebom“.

Sinodsku uzdržanost u obaveštavanju javnosti o detaljima izbora novog patrijaha u crkvenim krugovima objašnjavaju strahovanjima od mogućih okupljanja o kojima se najviše spekuliše na društvenim mrežama bliskim „crkvenoj vladi“ u kojoj su od petorice članova bar trojica, kako se priča, „državni kandidati“ za „belu panu“.

Vladike "strahuju" od protesta ispred Hrama 2

Reč je o mitropolitu zagrebačko-ljubljanskom Porfiriju (Periću) i vladikama bačkom Irineju (Buloviću) i šumadijskom Jovanu (Mladenoviću). Mnogi misle da ni mitropolit Hrizostom nije bez ambicija. Iako je javno hvalio predsednika Srbije, priča se da ga ostali „sinodalci“ stalno preglasavaju u „crkvenoj vladi“ kojom predsedava i da je ostao u manjini i kad se odlučivalo o Kripti svetovskog hrama.

Oprečne najave mogućih okupljanja su krajnje spekulativne. Portali bliski uticajnim „sinodalcima“ najavljuju da bi lideri opozicije i njima navodno bliske vladike mogle da organizuju skupove na Vračaru.

Istovremeno, iz političkih izvora, stižu signali da bi vlast mogla da bude pravi organizator eventualnih okupljanja za koje bi, kako se spekuliše, bile okrivljene „nepodobne“ vladike. Neke od njih već su zvanično obavestile Sinod da se ne slažu sa glasanjem pod kamerama i ozvučenjem Kripte svetosavskog hrama za koje „crkvena vlada“ tvrdi da će biti isključeni i pokriveni.

Iako crkvene vlasti „u rukavicama“ preko društvenih mreža i prorežimskih kanala kritikuju medije zato što više pišu o spornom mestu održavanja izbornog Sabora nego o mogućim kandidatima i njihovim realnim dometima da nose „belu panu“, Sinod juče nije saopštio podatke o broju arhijereja koji će danas učestvovati u radu Sabora, njihovom glasačkom statusu i pravu na kandidaturu, o čemu se takođe dosta spekuliše.

Korektnosti radi, konačnu izbornu proceduru i listu kandidata za novog patrijarha danas treba da utvrdi Sabor, koji bi, kako se spekuliše, glasanje mogao da vrati u Patrijaršiju.

– Da bi Sabor koji bira novog patrijarha srpskog mogao da odlučuje, zasedanju mora da prisustvuje najmanje dve trećine eparhijskih arhijereja. To je kvorum propisan Ustavom SPC. Prema odluci Sabora od 2005, koja je postala sastavni deo Ustava SPC, čiji prečišćen tekst nažalost nije do sada publikovan, patrijarh srpski bira se u dva kruga, kaže za Danas pravni istoričar Zoran Čvorović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Prema njegovim rečima, „u prvom kruga treba da se dobiju imena trojice kandidata sa natpolovičnom – apsolutnom većinom glasova od ukupnog broja članova Sabora, koji čine svi eparhijski i vikarni episkopi, a glasanje može da se ponavlja neograničeno puta, sve dok se ne dobiju imena trojice kandidata“.

–  U drugom krugu se patrijarh bira primenom apostolskog žreba, tako što najstariji jeromonah SPC, posle posebne molitve prizivanja Svetog Duha, izvlači iz Jevanđelja jednu od tri koverte sa imenima trojice kandidata. Ime novog patrijarha čita presedavajući Sabora, najstariji episkop po hirotoniji. Svi aktivni episkopi koji imaju najmanje pet godina aktivne službe upravljanja eparhijom mogu biti kandidati za patrijarha. Vikarni episkopi učestvuju u glasanju, ali pošto nemaju svoju eparhiju ne mogu biti kandidati za patrijarha. Prisutni episkop može, prema Ustavu SPC, glasati za jednog odsutnog na osnovu specijalnog punomoćja, objašnjava profesor Čvorović.

Prema važećoj proceduri, Sabor SPC, uključujući sve arhijereje Pravoslavne ohridske arhiepiskopije, ima 43 člana – 38 eparhijskih episkopa i pet vikara. Za izborni kvorum potrebno je prisustvo 26 eparhijskih arhijereja. Pravo glasa ima njih 43, dok uslov da budu birani uspunjava 34 vladika.

U crkvenim izvorima već duže vreme spekuliše se da bi sinodska izborna matematika iz biračkog tela mogla da isključi vikare, Pravoslavnoj ohridskoj arhiepiskopiji da umesto četiri da samo jedan glas, dok bi četvorica administratora dobila dva glasa, čime bi se povećale šanse „državnih kandidata“ da pređu cenzus.

U takvoj kombinatorici najčudniji je slučaj episkopa budimskog i administratora temišvarskog Lukijana (Pantelića), koji je na istim dužnostima 2010. na prošlim crkvenim izborima imao jedan glas.

– Izgleda da će, po svemu sudeći, episkopi koji upravljaju susednim upražnjenim eparhijama raspolagati sa dva glasa, što je prema mom sudu pravno neodrživo, jer se glasanje po osnovu upravljanja upražnjenom eparhijom ne može upodobiti glasanju za opravdano odsutnog episkopa. U prvom slučaju episkop raspolaže suo iure – po sopstvenom pravu sa dva glasa, dok u drugom slučaju episkop raspolaže drugim glasom na osnovu prava koje mu je slobodnom voljom delegirao odsutni episkop, ukazuje i profesor Čvorović.

Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije (Mićović) juče je za podgorički Dan izjavio da „kad ima dobre volje, u šta ne sumnja, neće biti problem da se, uz poštovanje propisane procedure, izaberu trojica kandidata za konačni izbor budućeg patrijarha“.

– Biranje patrijarha je saborni, crkveni i svetoduhovski čin od svenarodnog značaja i svaki učesnik tog događaja treba da slijedi volju Božiju i da proces biranja protekne zakonito, u najvećoj bratskoj slozi… Prirodno je, međutim, da se uoči izbora novog patrijarha, episkopi sastaju i savjetuju, neizbježno je da bude i različitih mišljenja u vezi arhijereja za koje se treba opredjeljivati prilikom glasanja. Kako god mislili, važno je da želimo onaj izbor koji će Crkvi donijeti najviše dobra i radosti, koji će ojačati njeno jedinstvo – rekao je vladika Joanikije.

On je naglasio da „ne zna da li će biti političkog uticaja na rad Sabora, ali da vjeruje da će saborni um arhijereja prosvijetljen blagodaću Svetoga Duha presudno uticati na izbor budućeg srpskog patrijarha“.

Vladika Joanikije važi za jednog od kandidata za novog patrijarha, ali i naslednika pokojnog mitropolita Amfilohija (Radovića) na katedri svetog Petra Cetinjskog. Ima veliku podršku vernika u Crnoj Gori, gde su se već pojavili transparenti „Dostojan“ sa njegovim imenom.

Pojedini crkveni krugovi tvrde da su navodni argumenti kako on ne treba danas da bude izabran za patrijarha jer je potrebniji Crnoj Gori smišljeni u „novosadskoj kuhinji“ vladike bačkog Irineja.

Uoči izbornog Sabora na meti pojedinih društvenih mreža našao se i sam portparol SPC vladika Irinej bački, a pojavila se i elektronska knjiga o njegovim (ne)delima.

Sinod je za domaćine izbornog Sabora odredio svog člana vladiku Jovana šumadijskog i vikarnog episkopa remezijanskog Stefana (Šarića). Vladika Stefan poznat je i kao duhovnik šefa srpske diplomatije Nikole Selakovića. Sva trojica su članovi Sinodske komisije za završetak radova na svetosavskom hramu i zajedno sa bivšim ličnim sekretarom patrijarha Irineja Dejanom Nakićem čine, kako se nezvanično priča, „tim“ predsednika Srbije koji bi navodno trebalo da utiče i na rezultate današnjih izbora u memorijalnoj Kripti Hrama na Vračaru.

Saboru predsedava vladika Vasilije sremski

Informativna služba SPC saopštila je da je episkop šabački i administrator Eparhije valjevske Lavrentije (Trifunović) juče pre podne prebačen u Klinički centar Srbije u Beogradu. Isti izvor ne navodi detalje o zdravstvenom stanju vladike Lavrentija, koji je trebalo da, kao najstariji arhijerej SPC po rukopoloženju, predsedava današnjem izbornom Saboru. Njega će na toj dužnosti zameniti episkop sremski Vasilije (Vadić).

Muke sa koronom

Prema nezvaničnim informacijama, radu izbornog Sabora neće prisustvovati episkop australijsko-novozelandski Siluan (Mrakić) zbog strogih pravila borbe protiv pandemije u Australiji. On je, kako se nezvanično priča, svoj glas delegirao preko vladike osječko-poljskog i baranjskog Heruvima (Đermanovića). Episkop vranjski Pahomije (Gačić) od 10. februara nalazi se na lečenju u kovid bolnici na Dedinju u Beogradu i od tada niko nije obaveštavao javnost o njegovom zdravstvenom stanju. Na društvenim mrežama juče se pojavila vest da problem sa koronom imaju i episkopi zapadnoamerički Maksim (Vasiljević) i umirovljeni bivši zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić). Kako je Danasu nezvanično rečeno u sedištu SPC, vladika Maksim je u izolaciji izvan Patrijaršije, čekaju se rezultati testa, dok se vladika Atanasije, koji kao „penzioner“ ne učestvuje u radu izbornog Sabora, nalazi u Tvrdošu. Pozivajući se na sedište Eparhije šabačke, portal nova.rs javlja da je vladika Lavrentije ovlastio dvojicu arhijereja da glasaju u njegovo ime – vladiku bačkog Irineja i njegovog duhovnog sina episkopa zvorničko-tuzlanskog Fotija (Sladojevića).

Đorđević: Pritisak vlasti na vladike traje mesecima

Predsednik pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević izjavio je da informacija da će se zasedanje Sabora SPC , na kojem se bira patrijarh, održati u Hramu Svetog Save „izaziva sumnju, budući da će to biti prvi put da se održava van Patrijaršije“.

„U Patrijaršiji ima sasvim dovoljno prostora da se organizuje skup na kome će učestvovati oko 40 episkopa, čak i sa poštovanjem svih epidemioloških mera“, naveo je Đorđević u pisanoj izjavi, ocenjujući da je reč o „nameri da se prati i kontroliše proces izbora“.

On je rekao da je kripta Hrama u „potpunosti pokrivena kamerama i to otvara mogućnost pritiska na vladike“, kao i da  „postoje indicije da se pritisci na vladike od strane režima vrše već mesecima – prvo od strane Nikole Selakovića kao izaslanika vlasti, a zatim i od (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića lično“. D. D.

close
Vladike "strahuju" od protesta ispred Hrama 3

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.