Vlast u kampanji protiv sudstva 1Foto: FoNet/ Aleksandar Levajković

Kod gotovo svake značajnije sudske odluke ili javnog nastupa predstavnika pravosudne struke našao se neko iz političke sfere ko bi optužio pravosuđe za korupciju, inertnost, neefikasnost…

Ipak, serija javnih napada na pravosuđe i njihove istaknute predstavnike koji su usledili prethodnih dana, prema mišljenju naših sagovornika, pokazuje obrise kampanje koja priprema teren za jačanje političkog uticaja na pravosuđe.

Napadi na pravosuđe krenuli su od predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je pre nekoliko dana, besan zbog toga što se protiv „jednog od dvojice, trojice najopasnijih ljudi“ Filipa Koraća, ne vodi nikakav sudski postupak, napao tužilaštvo i sudstvo optužujući ih da puštaju kriminalce koje uhapsi policija.

Optužbe na račun pravosuđa usledile su i od državnog sekretara u Ministarstvu pravde Radomira Ilića koji je kao problem video odsustvo „eksterne kontrole“.

Precizirajući kako da se premosti taj problem, Ilić je ukazao na „dobru praksu“ iz Francuske gde, kako je rekao, predsednik bira nosioce pravosudnih funkcija.

Poslednji u nizu napada došao je iz Narodne skupštine. Poslanik vladajuće većine Marijan Rističević je svoje optužbe sveo na jednu osobu – sudiju Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića. Rističević je upitao kada će Majić biti razrešen zbog odluka koje je doneo u dva sudska postupka.

Ti napadi, kaže za Danas Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i bivša predsednica Vrhovnog suda, pokazuju da narodni poslanik Rističević ne poznaje Ustav Srbije.

– Da jeste, znao bi da sudija ne može da odgovara za stručno mišljenje dato u radu, ali i da se u drugom stepenu odluke donose u veću. Ipak, znatno opasnije je što predstavnici vlasti pokazuju da žele da preuzmu sudsku vlast i da ne prihvataju princip podele vlasti, kaže Škero. Prema njenim rečima, društvo je u bojazni da dođe u fazu u kojoj će političari birati i ko je dobar hirurg.

Da su napadi na pravosuđe deo kampanje u kontekstu promene ustavnog položaja pravosuđa smatra i Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM.

– Državni sekretar Ministarstva pravde sam je doveo u vezu proces promene Ustava sa izjavom predsednika Srbije. I u izjavi predsednika pomenuto je da Evropska unija ne dozvoljava jači uticaj izvršne vlasti na pravosuđe. Taj stav Evropska unija je iznela prihvatanjem predloga srpskih vlasti da smanje politički uticaj kroz ustavne amandmane. Dakle, EU ne dozvoljava da menjamo ciljeve koje smo sami zacrtali. To su prećutali i predsednik i predstavnik ministarstva, kaže Golubović. Kako ističe, premisa kampanje je da nezavisnost pravosuđa izjednačava sa neodgovornošću. „Da bi bili odgovorni, trebalo bi da odgovaraju nekome, koga bira narod“, ističe Golubović.

Prethodnih dana, na napade predstavnika vlasti na pravosuđe reagovalo je niz strukovnih udruženja.

Društvo sudija Srbije pozvalo je Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca i Republiko tužilaštvo da reaguju i ukažu na protivpravnost i neprihvatljivost opisanog postupanja predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i pojedinih medija.

Advokatska komora Srbije je pozvala sve vršioce vlasti da pokažu viši stepen odgovornosti prema društvu, suzdržanost i odmerenost prilikom davanja ocena o radu pravosudnih organa i delovanje unutar svojih ustavnih i zakonskih ovlašćenja.

U Alumni klubu Pravosudne akademije su istakli da reforme koje se tiču Ustava, temeljnih procedura na kojima počiva pravni sistem, odnosa sudske sa drugim granama vlasti ne treba da budu tema političke kampanje, već predmet otvorene analize u procesu dijaloga.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.