Foto: Nataša Matović / Univerzitetska biblioteka

Prva čehoslovačka aerodinamična lokomotiva mogla je da razvije brzinu do 118 kilometara na sat, o čemu je izveštavao novinar lista Vreme tačno 30. marta 1938. godine.

Novinar je imao priliku da se vozi u ovoj lokomotivi koja je išla od Moravske Ostrave do Bratislave. U ekipi sa novinarima u vozu koji je vukla ova lokomotiva bili su  predstavnici jugoslovenskog Ministarstva saobraćaja, direkcija i firme koja je ovu lokomotivu izgradila.

Reporter piše da je ovo najveća do tada brzina kojom je mogao da ide jedan voz, ali da su brže išla ipak motorna kola na pruzi od Bratislave do Praga. Njime se razdaljina od 400 kilometara prelazila za 4 sata i 20 minuta, dok je inače trebalo i do šest sati običnim vozom. U tom trenutnu aerodinamične lokomotive prave se već deset godina.

List još piše i o predstojećoj turističkoj sezoni u Evropi i iznosi podatak da je Jugoslavija u tom trenutku imala izgrađenih 30.000 kilometara puta, dok je Austrija imala – skoro million. I druge zemlje koje bolje stoje su Mađarska i Čehoslovačka sa po 1,7 miliona. Italija je u tom trenutku izgradila više od četiri miliona kilometara putne mreže, dok su Nemci napravili više od šest miliona puta.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Pravda piše pre 80 godina o izvlačenju ogromnog blaga u blizini holivudske morske obale.

Ispostavilo se da je na tom mestu sada već pre 220 godina potonuo engleski jedrenjak “Lutin”. Ova lađa je zapravo iz Indije nosila ogromno bogatstvo, koje je u tom trenutku vredelo više miliona funti. Brod je bio osiguran kod engleskog Lojda, a on je državi morao da isplati celu osiguravajuću sumu. Tako je ova osiguravajuća kuća u tom trenutku dobila priliku da raspolaže sa celokupnim blagom, pod uslovom da ga izvuče.

“Reportaža iz jedne srećne metropole”, naziv je teksta o Stokholmu pre osam decenija, koji svedoči da smo i tada verovali da Skandivavci dobro žive.

“Varoš u kojoj nema besposlice, gladi, a u celom gradu postoji samo jedna napunjena puška”, piše reporter.

Ipak, pred sam kraj marta, i pre 80 godina je temperature bila osetno niža nego u drugim zemljama Evrope. U Stokholmu je još padao sneg, ali je on ostajao na putevima. Zašto? Novinar odgovara da u Švedskoj nema to ko da radi i da su svi zaposleni boljim poslovima, iako su nadoknade za čistače pristojne. Novinar se pak čudi kako je Stokholm grad pun kontrasta jer se u njemu vrlo bogato živi, ali se, čim se izađe iz centra grada, nailazi na male, jako uske ulice sa kaldrmom zapuštenom i potpuno popucalom, kao da za nju niko ne haje.

Reporter još kaže da su Šveđani, mada jako demokratični, i dosta tradicionalan narod. Tako, uveče uvek ostaju kod kuće sa porodicom, nigde ne idu.

“O demokratiji stokholmski građani nikad ne govore. Ni o socijalizmu. Jer su i demokratija i socijalizam u Švedskoj odavno postavljene i o tome više ne treba gubiti reči”, prenosi dopisnik lista Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1938. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.