Foto: FreeImages / matteo canessa

Ovo su neki od zaključaka jučerašnje konferencije održane povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, u organizaciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji i Žena u crnom.

Kako je istakla Sonja Biserko iz Helsinškog odbora, nedavni napadi na civilni sektor i slobodne medije samo podrivaju demokratski potencijal društva.

– Iako je civilni sektor značajno doprineo promovisanju ljudskih prava kao vrednosnog sistema kao i povećanju vidljivosti ranjivih grupa, politička klima i nedostatak političke volje zadržavaju ljudska prava u Srbiji na prilično niskom nivou, rekla je Biserko.

Milica Kostić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) ukazala je na način na koji se vrši pritisak preko pravosuđa. Jedan od zabrinjavajućih primera je prekršajni postupak protiv Inicijative mladih zbog akcije obeležavanja sećanja na genocid u Srebrenici. Takođe je navela tužbe koje „državni zvaničnici podnose tobože kao privatna lica protiv medija i NVO“, kao u slučaju Nebojše Stefanovića protiv Peščanika i Nina, te Ljubiše Dikovića protiv FHP.

– To su one situacije gde je pravosuđe dovedeno do apsurda, a svest i zdrava pamet izmanipulisani. Umesto da govorimo o ljudskim pravima porodica ubijenih tokom ratova ili o pravima građana u slučaju Savamale, mi govorimo o pravima predstavnika institucija koji su umešani u kršenje ljudskih prava, rekla je Kostić.

Objašnjavajući način na koji se postupci vode, ona je uporedila slučaj devojčice koja je ranjena sa 13 metaka i čija je cela porodica ubijena, a koja devet godina čeka pred sudovima u Srbiji za naknadu štete, dok je s druge strane načelnik Generalštaba ostvario naknadu štete od 5.000 evra za godinu dana, zbog toga što je neko javno objavio njegovo potpisano naređenje koje je rezultiralo mrtvim civilima.

Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, rekla je da je najveća nevladina organizacija Vlada Srbije, što je paradoks koji se ogleda u „neprekidnim tendencijama ka evrointegracijama uz istovremeno osuđivanje za saradnju sa zapadom“. Kako je naglasila, vreme za ljudska prava tek dolazi, dok su učesnice konferencije poručile da će za ove vrednosti nastaviti da se bore bez straha i bez obzira na pritiske i pretnje.

Napadi na ženska udruženja sve češći

Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra, koja je govorila o napadima na ženske organizacije, istakla je da opšta društvena klima, javni diskurs koji u velikoj meri kreiraju narodni poslanici i tabloidi, utiče na to da se nasilnici formalno i neformalno organizuju, te da su napadi na ženska udruženja sve češći. O mehanizmima zastrašivanja govorila je i Ksenija Radovanović iz Inicijative „Ne davimo Beograd“, koja je objasnila kako se kritičari vlasti najpre nađu na stranama tabloida i na društvenim mrežama, čime se stvori pogodna atmosfera za javni linč i napade.