Foto: Julian Stratenschulte/EPA

„Da bi postojala cenzura mora da postoji ovlašćeni državni organ koji se bavi isključivanjem nekih tema iz javnog života a koliko znam nema ni jedan ovlašćeni državni organ koji bi imao mogućnost da zabrani da se neka tema pokrene,“ rekao je Stanković, na predstavljanju Kvartalnog medijametra – analize štampanih medija.

Na konferenciji za novinare Instituta za javnu politiku je podeljeno saopštenje u kojem se navodi da „u štampanim medijima nisu prisutni ni cenzura ni autocenzura i da ne postoji tema koja ne može biti obrađena u štampi“, tako da je Stanković odgovorio na novinarsko pitanje na osnovu čega je to zaključeno.

Kako je još rekao, „strukturalno je nemoguća cenzura u uslovima u kojima postoji dominantna uloga društvenih mreža, jer u vreme hiperdinamičnog interneta nemate šanse da nešto izbegnete“.

„Ako govorimo o štampanim medijima, a govorim o najrelevanijim događajima i najrelevantijim akterima, nisam video da o bilo kojoj temi ne postoje brojne varijacije“, rekao je Stanković, navodeći kao primer Beogarad na vodi jer „koliko ima redakcija toliko je i uglova gledanja na tu temu“.

Na pitanje o autocezuri, on je rekao da će „odgovoriti malo iz ugla njegove profesije jer je filozof“ tako da može da definiše pojam cenzure pojmovno, polazeći od etimologije te reči i logičnog značenja, ali da ne može da zna šta se dešava u glavi novinara kad „klasifikuje prioritete kod pisanja teksta“.

On je rekao da je to „lična stvar“ novinara i da ne može da tvrdi da li ima ili ne autocenzure, ali može da tvrdi na osnovu empirijskih činjenica da „ne zna za to da je bilo koji nedeljnik ili dnevna novina zabranjena zbog šokantne naslovne strane ili šokantnog teksta“.

Na predstavljanju rezultata, urađenog za period jul-septembar prošle godine za naslovne strane sedam dnevnih novina i četiri nedeljnika, navedeno je da je prvi put od kada rade istraživanje prva tema Kosovo i odnosi Beograda i Prištine, jer je do sad to mesto pripadalo političkom životu u Srbiji.

Od pojedinačnih aktera, najveći broj tekstova na naslovnicama u trećem kvartalu je imao predsednik države Aleksandar Vučić, „680 pojavljivanja“, a o njemu je napisano najviše pozitivnih ali i negativnih tekstova, rekla je medijska analitčarka Danica Laban.

Prema njenim rečima, najviše pozitivnih tekstova o Vučiću je u napisano u listu Alo, zatim slede Kurir, Informer i Večernje novosti, a najviše negativnih u listu Danas.

„Kad je reč o opoziji, najzastupljeniji je Dragan Djilas sa 132 teksta, slede Vuk Jeremić, Vojislav Šešelj, Saša Janković, Boško Obradović“, rekla je Laban, navodeći da je o Djilasu, gledano na ove tekstove, napisano najviše negativnih tekstova.

Posmatrane su naslovnice dnevnih listova Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo i Informer i nedeljnici Vreme, NIN, Novi magazin, Nedeljnik i Pečat.

Povezani tekstovi