Foto: Medija centar

Građani su najčešće ukazivali na kršenje prava u oblasti dobre uprave, zatim u ekonomsko-imovinskoj i socijalnoj sferi.

Pritužbe građana u najvećem broju govore o povredi prava u oblasti rada Poreske uprave, nezakonitog rada izvršitelja, ali i neefikasnoj sudskoj upravi, čiji rad Zaštitnik građana nije nadležan da kontroliše, ističe se u izveštaju.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je naveo da se u prošloj godini sastao sa oko 2.000 građana u Beogradu i drugim gradovima i opštinama u Srbiji koji su upozoravali na loše iskustvo sa javnom administracijom, prituživali se na dugotrajni proces dobijanja javnih isprava, zloupotrebe u postupanju izvršitelja koje ih dovode na rub egzistencije, ukazivali na probleme sa inspekcijom, žalili na efikasnost sudske uprave, lokalne samouprave, poreske službe i zdravstvene administracije.

„Praksa prijema građana pokazala se kao veoma dobra, budući da su građani lično želeli da mi izlože svoje probleme koji se, kako upozoravaju, u procedurama birokratskog lavirinta ‘ne vide’, ‘ne čuju’, još manje razumeju“, ocenio je Pašalić.

On je istakao da je, u skladu sa svojim nadležnostima, razgovarao sa predstavnicima državnih organa i lokalnih samouprava na čije propuste su se građani prituživali i tražio da se uočene nepravilnosti isprave.

Naredni korak je, kako je najavio Pašalić, usvajanje izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku gradjana, što je obaveza predvidjena i Akcionim planom za Poglavlje 23 u pregovorima sa Evropskom unijom, a kojima će se ojačati mandat i garancije nezavisnosti institucije.

Povezani tekstovi