Zašto je virtuelni identitet bitan mladima? 1Foto: Pixabay/Nastya_gepp

Kada je imala samo 11 godina, počela je da snima video priloge za Jutjub. Kamerom je beležila interesantne događaje iz svakodnevnog života jednog tinejdžera, pričala je o školi, učenju, druženju, hobijima, snimala reportaže sa porodičnih putovanja, anegdote i skečeve.

Iako je sadržaj bio namenjen njenim školskim drugaricama i drugovima, publika je vremenom rasla pa je sada prati 140.000 ljudi. Tako je Mila Antonović od „obične devojčice iz krajaˮ postala jedan od omiljenih jutjub influensera mlađe generacije.

„Poverenje pratilaca zadobila sam upravo iz razloga što sam segmente svog života i samu sebe predstavljala potpuno iskreno i verodostojno, sa svim svojim manama, nesavršenostima, neraspoloženjem, dilemama. Mnogi mladi su se identifikovali sa mnom, postala sam im bliska, poput najbolje drugarice, upravo zbog toga što nisam stvarala lažnu sliku sebe i sveta u kojem živimˮ, objašnjava Mila.

Svesna uticaja koji ima na svoje pratioce, mlade osobe starosti između 10 i 20 godina, počela je da kreira sadržaj koji bi toj publici bio koristan.

Zašto je virtuelni identitet bitan mladima? 2
Foto: Pixabay/ID 3330852

„Ti prvi sadržaji bile su crtice iz svakodnevnog života jedne devojčice, da bih tek pre nešto više od godinu dana, shodno promeni ličnih interesovanja, težište svojih objava stavila na način i metode ostvarivanja ličnih ciljeva i postignuća u životuˮ, objašnjava Mila. Ona, nasuprot trivijalnim i neukusnim sadržajima koji se nude u svetu Jutjuba, promoviše važnost vaspitanja i obrazovanja. Postala je prva i jedina Srpkinja koja pohađa koledž u Oksfordu. Mladi na njenom primeru, kako kaže, mogu da nauče da, ulažući u sebe i svoje obrazovanje, uz mnogo truda, rada i društvenog angažovanja, mogu da „menjaju učmalu svakodnevicu tinejdžeraˮ.

„Uključivanjem u lokalne i internacionalne omladinske organizacije mladi postaju aktivan kreator svog životnog puta. Svima onima koji me podržavaju pokazala sam da jedna mlada devojka iz Srbije može postati Predsednik učeničkog parlamenta na koledžu u Oksfordu, organizovati i učestvovati u TEDx razgovorima, biti Ambasador UNICEF-a i IMUN-a i sličnoˮ, kaže Mila.

Odabrala je da identitet na internetu formira prikazujući svoj život, iskreno i otvoreno, ali uz postojanje granica u otkrivanju svoje privatnosti na društvenim mrežama.

„Tu granicu postavlja porodično vaspitanje i stečene kulturne vrednosti, a pošto se one različito doživljavaju, raznoliki su i profili influensera. Virtuelni identitet se formira različito, u zavisnosti od cilja koji se želi postići i poruke koja se šalje pratiocima, tako da influenseri sebe pokazuju na različite načine, a najmanje na one koje su bliske njima samima. Tuđa predstavljanja nisu predmet mog interesovanja, ali često me nasmeju kada vidim goruću potrebu da se identitet prikaže do neprepoznatljivosti, bilo kroz fotografiju ili način životaˮ, smatra Mila koja je sa svojih 17 godina takođe pripadnik generacije koju nazivamo digitalnom.

Odrastanje u novom, digitalnom dobu, kao i dostupnost digitalnih tehnologija uslovili su drugačija interesovanja, navike i ponašanje dece rođene nakon 2000. godine. Tako je korišćenje društvenih mreža postalo jedan od imperativa današnjeg detinjstva.

Zašto je virtuelni identitet bitan mladima? 3
Foto: Pixabay/Candid_Shots

Čak 74 odsto učenika i učenica u Srbiji ima profil na društvenim mrežama ili sajtovima za igranje video-igrica, pokazuje istraživanje „Deca Evrope na internetu” koje je sprovedeno krajem 2018. na reprezentativnom uzorku dece i mladih u Srbiji uzrasta od devet do 17 godina.

Shodno tome, ako su društvene mreže mesto na kojem mladi prezentuju svoju ličnost i život deljenjem fotografija, video zapisa i statusa, ali se i povezuju i komuniciraju sa svojim vršnjacima, ključno pitanje glasi – koliko su svoji u internet predstavljanju i koliko je njihovo ponašanje na društvenim mrežama zaista iskreno?

Virtuelni naspram stvarnog identiteta

Istraživanja rađena poslednjih godina pokazuju da deca i mladi uz ekrane računara i digitalnih uređaja prosečno provode čak 42 sata sedmično, što je znatno više nego što provedu u školi i čak dva sata više nego što njihovi roditelji provedu na poslu.

Kako su još uvek suviše mladi da bi imali izgrađenu ličnost, sadržaji na internetu, ukoliko nema roditeljskog nadzora i usmerenja, preuzimaju ulogu vaspitača.

Psiholog Leo Ivanišević objašnjava da osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, pod uticajem brojnih psiholoških i fizičkih faktora, ali i odnosa sa drugima. Prema njegovim rečima, tokom adolescencije se javlja najveća kriza identiteta jer tada osoba sebi postavlja pitanja „ko sam ja”, „čemu težim”, „odakle sam”.

„Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline, ali i sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi. Identitet, kao i osećaj lične vrednosti se gradi kroz odnos sa drugima, primarno sa roditeljima. Zbog toga je virtuelni identitet mladima toliko važan, on im dozvoljava da se predstave onako kako žele i da budu prepoznati, tj. ogledani kao takvi u očima drugih ljudi na internetu, usled čega se osećaju kao da su već ,korak bližeʼ toj željenoj verziji sebe. Virtuelni identitet pruža validaciju, pruža instant zadovoljstvo i popunjava sve praznine koje realni identitet ne možeˮ, kaže Ivanišević i dodaje da virtuelni identitet pre oslikava ono što bismo želeli da budemo nego ono što jesmo.

Zašto je virtuelni identitet bitan mladima? 4
Foto: Pixabay/Isacatelas

Očigledno je da su virtuelni identitet i ponašanje najmlađih korisnika društvenih mreža pod uticajem njihove želje da, kako u stvarnom životu, tako i u onlajn svetu, budu prihvaćeni od strane svojih vršnjaka. Stoga, internet nije promenio dečije razvojne potrebe, objašnjava naš sagovornik, već je samo otvorio novi prostor u kojem se te potrebe mogu zadovoljiti.

„Mladi prihvatanje i validaciju traže u subkulturama, pripadanju određenim grupama, nadmetanju i nizu drugih aktivnosti. Ukoliko je mlada osoba nesigurna, muči je osećaj niže vrednosti, usamljena je, internet će biti prvo mesto na kojem će potražiti utehu, tako što će se predstaviti kao ,bolja verzija sebeʼ, biti prepoznata kao takva i na trenutak se osetiti kao da je to stvarno. Problem je što ništa od toga nije stvarno, a zdrav i zreo identitet i zdrav osećaj lične vrednosti ne bi trebalo u toj meri da se oslanjaju na druge i spoljna pomagalaˮ, kaže Ivanišević i pojašnjava nam da je internet postao mesto poput kluba, kafića, škole ili terena gde mladi traže sebe.

Koje internet platforme su „naseliliˮ mladi?

Sa željom da se približi mladima da bi ih razumela – starija generacija okupirala je Fejsbuk. A onda se mlađa populacija, želeći da pobegne od svojih roditelja, rođaka i komšija i pronađe „mesto za sebeˮ, preselila na Instagram, Snepčet i TikTok.

Dinamika, brzina, filteri, „pričeˮ koje su vidljive pratiocima samo 24 sata – to su karakteristike aplikacija koje privlače današnje tinejdžere. Jer, promenile su se njihove navike i sklonosti.

Iako imaju mogućnost da redovno objavljuju selfije, video snimke ili novosti o svom životu, mnogi tinejdžeri to ne čine.

Otprilike polovina današnjih tinejdžera uzrasta od 13 do 17 godina kaže da retko (25 odsto) ili nikada (26 odsto) ne objavljuje selfije na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje američkog Istraživačkog centra Pju iz 2018. godine.

Ipak, digitalno okruženje vide kao važan prostor za mlade koji im omogućava da se povežu sa prijateljima i komuniciraju sa drugima sa kojima dele slična interesovanja.

Zašto je virtuelni identitet bitan mladima? 5
Foto: Pixabay/Nastya_gepp

Prema rezultatima spomenutog istraživanja, 60 odsto tinejdžera kaže da svakodnevno ili gotovo svakodnevno provodi vreme sa svojim prijateljima na mreži, dok 77 odsto njih vreme provodi u onlajn grupama ili forumima.

Da su mlađima privlačniji zatvoreni kanali komunikacije, odnosno čet grupe, potvrđuje nam i petnaestogodišnja devojčica Anja Dabić.

„Instagram koristim zbog grupa za školu, za društvo i slično. Dopisujemo se svaki dan. Dakle, na Instagramu najviše komuniciramo. Ne kačim svoje fotografije, šta će mi? Imala sam i profil na TikToku, ali sam ga pre neki dan izbrisala jer mi je dosadio. Snimila sam nekoliko videa za tu mrežu, ali sam je uglavnom koristila tako što sam samo listala i gledala šta drugi objavljuju. Fejsbuk me nikada nije interesovao, ali sam napravila profil prošle godine zbog babe, tako da sada među prijateljima imam samo svoju rodbinuˮ, objašnjava Anja koja u slobodno vreme najviše voli da gleda svoje omiljene jutjubere.

Roditelji kao podrška i kontrola

Iako prema pravilima većine društvenih mreža deca mlađa od 13 godina nemaju pravo da iste koriste, praksa pokazuje drugačije – na mreži su i mnogo mlađi. Zabrinjava i podatak UNICEF-ovog istraživanja u Srbiji da čak 70 odsto dece predškolskog i mlađeg školskog uzrasta digitalne tehnologije koristi samostalno, bez nadzora roditelja.

I Mila Antonović je bila samo jedanaestogodišnja devojčica kada je otvorila Jutjub kanal, ali je od samog početka imala razumevanje i podršku svojih roditelja.

„Koliko god da su mi se njihovi saveti nekada činili bezveznim i nepotrebnim, koliko god sam se i ljutila kada su insistirali da nešto obrišem ili promenim, kasnije sam shvatila da su njihovi saveti bili ispravni i izrečeni u cilju moje bezbednosti i sigurnostiˮ, kaže Mila.

I dečiji psiholog i osnivač Centra za jačanje porodice „Siguran roditeljˮ Nikolina Milosavljević smatra da bi roditelji trebalo da imaju određen nivo nadzora nad onim što deca konzumiraju u digitalnom svetu.

„Ali je važno to raditi na način da se ne oduzima detetovo pravo na slobodu izbora i slobodu istraživanja. To praktično znači da je u redu da dete gleda različite sadržaje na internetu, ali da je roditelj uključen u to i da kroz konstruktivne diskusije i postavljanje pitanja, pokuša da kod deteta razvije kritičko razmišljanje u vezi sa onim što gleda i da radi na povećavanju opreznosti kada su različite digitalne opasnosti u pitanjuˮ, kaže naša sagovornica i preporučuje roditeljima da zajedno sa svojom decom gledaju video klipove na Jutjubu ili TikToku. Prema njenim rečima, od pristupa u vaspitanju zavisi i kakav će uticaj roditelji imati na dete.

„Ukoliko roditelj ima jedan pozitivan pristup, sa mnogo uvažavanja i poštovanja svog deteta, gde se razvija jedna topla i prijateljska atmosfera, dete će biti otvorenije da od roditelja čuje zašto neki sadržaj nije dobar, a zašto jeste. Zapravo je od ključnog značaja da roditelj kod deteta razvija kritičko razmišljanje oko određenih pojava koje vidi na Jutjubu ili nekoj drugoj društvenoj mreži. S druge strane, tu su vršnjaci i strah da dete ne bude odbačeno, i zato ono i prati sve te digitalne kanale kako bi bilo u toku. Međutim, ukoliko je roditelj kod deteta razvio kritičko razmišljanje, veća je verovatnoća da će dete sa rezervom da pristupa tom sadržajuˮ, objašnjava Milosavljević.

Sa njenim razmišljanjem saglasan je i psiholog Leo Ivanišević koji roditelje smatra odgovornim za zdravo formiranje dečijeg identiteta.

„Ukoliko imamo zdrav ,realanʼ identitet, manje su šanse da ćemo imati problema sa virtuelnim identitetom. Štaviše, ukoliko dete ima stabilan osećaj lične vrednosti i stabilan identitet, ukoliko ima samopouzdanja, manje su šanse da će skliznuti u bilo koji oblik patologijeˮ, navodi Ivanišević.

I Mila Antonović veruje da roditelji i deca ne treba da budu dve suprotstavljene strane po pitanju društvenih mreža već je potrebno da zajednički i dogovorno sagledaju sve prednosti i mane ovih novih kanala komunikacije.

„Internet predstavlja ,globalnu džungluʼ, na njemu ima svakojakih sadržaja, ali ako odaberemo one koji po kvalitetu i interesovanjima odgovaraju mladima, ako se opredelimo da pratimo uspešne i kreativne mlade influensere, svakako da iz njihovih iskustava i preporuka možemo puno toga saznati i edukovati seˮ, zaključuje Mila.

Neiskreno ponašanje adolescenata na internetu

„Skrolujućiˮ po tuđem profilu možete saznati mnogo detalja iz njegovog života, a da na kraju ipak ne možete tvrditi da ste ga upoznali. Istraživanje Dnevne bolnice za adolescente Instituta za mentalno zdravlje pokazalo je da je od ukupno 80 hospitalizovanih pacijenata 20,8 odsto ispitanika neiskreno delilo podatke na društvenim mrežama. Čak 41,7% ispitanika je priznalo da je ispoljavalo neiskrenost prilikom „lajkovanjaˮ sadržaja, a to su radili sa ciljem dopadljivosti i prihvatanja među prijateljima na društvenim mrežama.

* Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Odrastanje u digitalnom dobu – generacija koju još nismo razumeli” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

close
Zašto je virtuelni identitet bitan mladima? 6

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.